Možda sam ja jedina koja misli da nikakva rezolucija o genocidu u Srebrenici nije potrebna. Ni u Srbiji, ni u Bosni, niti bilo gde drugde. Trebaju nam suđenja i suočavanje s prošlošću – i to ne samo na Balkanu, nego i u čitavoj međunarodnoj zajednici.

Za to imam barem dva jaka argumenta. Prvi je da genocid u Bosni i Hercegovini nije izvršen samo tokom sedam julskih dana 1995. godine u Srebrenici. Znam da u presudi Međunarodnog suda pravde (ICJ) iz 2007. piše upravo tako, ali ta odluka, nažalost, ima više veze s politikom nego sa pravdom.

Ista presuda oslobađa Srbiju odgovornosti za postupke vojske bosanskih Srba (VRS), i ne kaže da je genocid vršen od 1992. po celoj Bosni, gde je u toku tri i po godine mučeno u logorima, proterano, silovano i ubijeno preko 100.000 ljudi, uglavnom Bošnjaka.

Međunarodna zajednica nije bila spremna da prizna da je genocid vršen još 1992. Međunarodna zajednica je stajala po strani, i posmatrala šta se događa. To su zvali „etničkim čišćenjem“ ili, služeći se omiljenom propagandnom frazom Beograda – građanskim ratom. Da su upotrebili reč „genocid“, to bi ih obavezivalo da reaguju. Bilo je lakše ništa ne činiti, čekati 10 godina, doneti nejasnu sudsku presudu i usvojiti rezoluciju koja, na kraju, ništa ne znači.

Moj drugi argument jeste činjenica da će ova rezolucija ostati samo mrtvo slovo na papiru dok se svi odgovorni, ne samo Ratko Mladić i Radovan Karadžić, ne uhapse. Mislim na sve počinioce zločina u Višegradu, Sarajevu, Foči, Nevesinju, Mostaru, Prijedoru, Bijeljini… mogu da nastavim da nabrajam dok ne spomenem skoro svaki grad i selo u Bosni i Hercegovini.

Umesto što gubi vreme komentarišući šta je Srbija uradila ili nije uradila, Bosna bi trebalo da se skoncentriše na podizanje optužnica protiv počinilaca genocida – ne samo u Srebrenici – i onih koji su ih podržavali, uključujući političare, akademike i novinare. Do danas u Bosni nema ni jedne optužnice za genocid počinjen izvan Srebrenice 1995. godine.

Srbija bi trebalo da radi isto to. To bi predstavljalo pravo suočavanje s prošlošću. Zatim bi došle druge stvari – normalan život, konačno. Što se tiče međunarodne zajednice, ona mora da se suoči sa onim što nije učinila – i da to više nikad ne ponovi.

 
Bosanski institut, Balkan Insight, 01.04.2010.

Peščanik.net, 14.04.2010. 

TEMA – SREBRENICA