maska za lice bačena u travu
Foto: Peščanik

Pitanje nad svim pitanjima, barem danas: ako se žitelji Srbije oštro dele na pristalice vakcinacije i na njene protivnike, i ako je potonjih po svemu sudeći ubedljivo više od prvih, i ako su pitanje vakcinacije i uopšte odnos prema zarazi i bolesti temeljno politizovani – na čijoj su (političkoj) strani pristalice, a na čijoj protivnici vakcinacije? Pošto se Srbija još pre tri decenije pozdravila sa pluralizmom, imamo opet samo dve strane, a linija političke podele vuče se kao i linija podele oko vakcine – na jednoj strani su pristalice režima, a na drugoj njegovi protivnici. Dakle, koja (politička) strana preteže?

Pitanje se može postaviti i banalnije: za koga bi glasali ljudi iz kola kod spomenika ispred železničke stanice (malo slovo jer više nije železnička, a ne znamo šta je) ili veseli studenti sa skupova u dvorištima studentskih domova u Beogradu i Novom Sadu od 4. aprila 2021 (to je kao bila proslava dana studenata, a malo slovo opet zato što u stvari ne znamo šta se i zašto slavilo)?

Teško je poverovati u pouzdanost bilo kojih istraživanja domaćeg javnog mnjenja u proteklih nešto manje od desetak godina. No, od nečega se mora krenuti. Pa tako imamo istraživanje s početka 2021. čiji rezultati su pokazali da je raspoloženih da prime vakcinu mnogo više među pristalicama režima. Opoziciono nastrojeni žitelji Srbije pak nisu hteli da podignu rukav za iglu. Da su rezultati istraživanja bili tačni ili da su ljudi odgovarali iskreno svojim ispitivačima – danas bismo mirno mogli da zaključimo da su odbrojani dani Vučićevom režimu. Broj prijavljenih za vakcinu zakucao se ispod 30 odsto.

Ali, nema nijednog razloga da verujemo istraživanjima niti ispitanicima u Srbiji. Ispitanici lažu i govore ono što misle da bi u svakome od njih interiorizovani Vučić želeo da čuje. Tu mislim na pristalice režima. Zbog njih ni istraživanja ne mogu biti verodostojna. U januaru režim se hvalio vakcinama. Stoga su pristalice hrlile da prime u to vreme još imaginarnu vakcinu. A onda su vakcine postale stvarne, a na mestima za vakcinaciju ipak je izostao očekivani broj ljudi. U međuvremenu, promenila se i kampanja režima. Na čelu notornih antivaksera greškom se u medijima postavlja netom uhapšena „lekarka“. Na njihovom čelu je sam Vučić.

Jer, da nije tako, zašto bi se kolo igralo ispod njegovog spomenika?

Ako se danas pogledaju brojevi vakcinisanih i nevakcinisanih, njihovi procenti ugrubo podsećaju na rezultate s nekoliko prošlih izbora – vakcinisani su poraženi baš kao što su i na izborima bili pregaženi opoziciono nastrojeni birači. Naravno, izbori su bili pokradeni, dok su postotci u vezi sa vakcinacijom realni. Što bi onda bila posredna potvrda rezultata istraživanja iz januara: bez krađe glasova na izborima, Vučić nema šanse da na njima pobedi. Ali, šta bi nam tako protumačeni brojevi zaista rekli o (političkoj) situaciji u Srbiji? Recimo, ako hoće da sruši Vučića na izborima, opozicija ne samo što treba da spreči krađu, pored toga ona mora okrenuti leđa zdravom razumu.

Da li zbog nesrećnog (pandemijskog) sticaja okolnosti ili zato što je vešt ili zato što na dnevnom nivou radi istraživanja i svoju politiku menja u skladu sa njihovim rezultatima – Vučić je opoziciju oterao u ćorsokak. Barem tako izgleda. Ako ste za vakcinu, promovišete Vučića. Ako ste protiv vakcine, onda ste i protiv Vučića, ali i protiv zdravog razuma. Staviti Vučića i zdrav razum na istu stranu, nije ogrešenje samo o činjenice, to je i politički gledano loša kalkulacija: Vučić (politički) živi na odbacivanju zdravog razuma. Vakcina nije i ne može biti političko pitanje u meri u kojoj se to pitanje svodi na odluku da li je treba primiti. Primiti vakcinu nije ni potvrda lojalnosti ni mera protesta protiv režima.

Vakcinu Vučiću naprosto treba oduzeti kao političku igračku. Nebitno je šta on kaže o vakcinaciji, te da li hoće ili neće primiti vakcinu (još je manje važno gde će je primiti). Umesto Vučića, kada je o vakcinama reč, treba da govore lekari. Ako to ne može da bude tako u okupiranim medijima, tim gore po te medije. Ako se dopusti samo Vučiću da se bavi vakcinacijom, on će od vakcine napraviti isto što i od Kosova. Primiće je ili neće; daće ga ili neće? I primiće je i već ga je dao, odavno. To naprosto nisu politička pitanja o kojima se pregovara i dogovara nego gola realnost.

Peščanik.net, 06.04.2021.

KORONA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).