Jeste li se skoro iskreno i bez ikakvog podozrenja obradovali kad ste videli ili čuli da se nešto gradi, radi, popravlja? Ulica ili trotoar u vašem kraju, deonica auto-puta, most, akvarijum? Ako je odgovor na ovo pitanje odrečan, to ne mora da znači da ste mrzitelj svega srpskoga, kočitelj ili protivnik razvoja i da samim tim što se ne radujete pozivate na ubistvo predsednika, članova njegove porodice, prijatelja, komšija i poznanika.
To može značiti i da ste dovoljno politički i ekonomski pismeni i da ste odavno shvatili da gotovo sve što se u ovoj zemlji uradi služi da se neko ugradi. Debelo i masno. Što tanji asfalt, deblja ugradnja.
Transparentnost Srbija nedavno je (zajedno sa CINS-om) završila osamnaestomesečno istraživanje o rasipanju javnih resursa. Gde god da smo zagrebali, nalazili smo nove primere otimačine. Formulisali smo na kraju preporuke kako bi se sve to moglo sprečiti, kada bi vlast želela. Poslužiće, možda, jednom.
U svom tom rasipanju koje smo pokušavali i da klasifikujemo, kako u ozbiljnim analizama i studijama slučaja, tako i u ironičnom „Priručniku za rasipanje javnih resursa“, možda je još i najmanje zlo kada se nešto (višestruko) preplati. Jer, za razliku od kupovine bespotrebnih roba i usluga, plaćanja ničega, upropašćavanja javnih preduzeća, poklanjanja državne imovine, u slučajevima „zašto platiti manje, kad može više“ nešto će nam ostati. Auto put će možda morati češće da se popravlja jer je dil uključivao i lošiji kvalitet u izvedbi od ugovorenog (i partner mora da se ugradi), ali će ostati. Generalštab, Savamala ili stotine hektara poklonjenih Kinezima neće nam ostati.
Uz druge klasifikacije i podele modaliteta harčenja našeg novca, koje smo uočili i opisali u istraživanju nazvanom „Spasavanje javnih resursa – Brod koji tone“, postoji jedna koja je verovatno ključna – rasipanje javnih resursa radi direktnog bogaćenja i rasipanje zarad političke moći, koja pak omogućava direktno bogaćenje.
U oba slučaja vlast će ove ogoljene ciljeve sakrivati iza javnog interesa ili privida javnog interesa. Naravno da nam je u interesu (hajde da se vratimo na onaj narativ od pre desetak godina) da imamo uređenu četvrt umesto „pacova, zmija i narkomana“, ali ne po cenu poklanjanja stotina hektara bez naknade vredne 300 miliona evra, bez uvida u planove, izveštaje (da ne pominjemo estetske efekte). Naravno da želimo auto-puteve, brze pruge, ali ne po cenama koje se uvećavaju sa svakom novom izjavom (pogledajte, ako ste propustili to uzbudljivo štivo, analizu Fiskalnog saveta „Politika javnih investicija u Srbiji“). Naravno da nam je potrebno ulaganje u zdravstvo, ali ne tako da nam ostanu prazne zgrade ili okrečeni objekti u kojima nema ko da radi.
Na drugom koraku dolazimo do onoga što nas ubeđuju da želimo – do akvarijuma i delfinarijuma (mega rasipanja sakrivenog iza navodne brige za autističnu decu), do „nacionalnog“ trkališta za moto sport, do stadiona po kriterijuma UEFA u mestima u kojima životare nižerazredni klubovi, pa se na otkomandu šalju beogradski klubovi čiji bi se placevi za loptanje mogli pretvoriti u placeve za buldožere i kranove. Dolazimo do podele stotina miliona evra u izbornim kampanjama kako bi se, navodno, pomoglo građanima (koji potom sami otplaćuju novac koji su dobili), a zapravo kupili glasovi.
I konačno, stižemo do poklanjanja imovine zarad političkih kalkulacija. Dobro, reći će neko, preterao si, Miniću, u posao je, kada država posluje, uvek uključena i politika, setimo se na primer Francuza, Australijanaca i kupovine podmornica. I takva primedba ne bi bila sporna, kada bi se „sedenje na više stolica“, ako je ono moguće (a nije), kupovalo u transparentnim poslovima, gde bi jedina korist za kompenzovanje ekonomske štete bila ona geostrateška za državu. Ili kad jedini cilj takvih poslova ne bi bilo, neretko loše, tipovanje na političku podršku Aleksandru Vučiću. A ne državi Srbiji.
Pa se sad, nakon što je loše tipovao na Hilari Klinton, kada je naš novac uplatio Fondaciji Klinton 2016. godine, možemo samo nadati i da će Generalštab biti položen kao žrtva na oltar pogrešne procene da ništa ne može da omete Trampovu pobedu.
I za kraj, šta je ono što boli više i od saznanja o razmerama pljačke? Više od ogorčenja zbog apatičnosti građana, njihove nezainteresovanosti za otimačinu, a neretko i želje da, umesto da se suprotstave, i sami postanu deo horde i ogrebu se za neku mrvicu.
To je bahatost
Pljačka je, u načelu, moguća ili olakšana zbog 1) nekažnjivosti, 2) netransparentnosti i 3) nepostojanja kontrole i nadzora.
Kada pljačka postane sistemska ove tri stvari postaju nebitne. Može se presuđivati bez suda i tužilaštva (slučaj Škoro ili Sotriovski, na primer). I može se, kao surogat za transparentnost, otvoreno saopštavati da se novac rasipa jer je vladar tako odlučio.
A odlučio je jer oni i njegovi poslovni partneri imaju puno razumevanja jedni za druge – za njihove političke i (lične) ekonomske interese.
Rečima Ane Brnabić (koja nikako da zapamti šta joj je zvanična funkcija i nadležnost u ovom periodu u kome se ništa ne pita i ni o čemu ne odlučuje, ali daje izjave podrške): Vlada Srbije odlučuje o kupovini obveznica Republike Srpske, imajući na umu Aleksandra Vučića.
Kada je (od izvršne vlasti normativno nezavisna) Narodna banka kupovala zlato pre par godina, pa ponovo pre nekoliko dana, to je bila ekonomska procena Aleksandra Vučića da nas „osigura za teška vremena koja predstoje“. Ovog puta ne očekujemo da će se država okoristiti od obveznica Republike Srpske. Tako nešto bilo bi nepatriotski. Novac rasipamo „na osnovu procene najboljeg interesa Srbije, srpskog naroda i svih građana“ imajući „na umu ono što predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o kome se nažalost u regionu i bez odgovornosti šire brutalne laži, ponavlja, a to su – mir, stabilnost i bolje povezani region“.
A to sa nedavnim lokalnim izborima u Srbiji i lokalnim izborima u BiH u oktobru nema veze. Jer ko tako nešto pomisli, znate već – ugrožava bezbednost…
Peščanik.net, 10.07.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ujedinjeni prezir - 18/03/2025
- Maliciozna lavina - 03/03/2025
- 18 puta žešća borba protiv korupcije - 20/02/2025
