Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ništa teže nego dokučiti tajne nastanka A. Vulina. U njegovim dometima ne postoji vrhunac, sve što je bilo kada rekao, učinio ili objasnio, nadmašiće novim poduhvatom.

Ne znam da li se iko namerio da na jednom mestu sabere sve podvige ovog znamenitog savremenika i objasni o čemu je reč. Vulin se, kao i njegov uzor uostalom, nikada ne zaustavlja, njegove uzvišene besede nemaju svoj početak ali ni kraj, samo iz jednog razloga: jer su savršene u svojoj nastranosti.

Nije lako dopreti do tih brilijanata koje su od Vulina načinile to što vidimo, ali njegova posebnost određuje način na koji mislimo i poimamo ideje nastale u tom neponovljivom košmarnom lavirintu.

O nečemu što je nazvano Srpski svet već je bilo reči na ovom mestu. Ideja je sablasna, ali i neodoljiva zbog svoje mračne strukture koja ne može bita rezultat uma. Nego nečega što je još nedokučivo kao ideja koja svojim dobrim delom potiče iz ustajalog radikalskog brloga i postala je mrtvi san o ekspanziji u jednom policijskom mozgu.

Vulin se, međutim, nikada ne zaustavlja samo na jednoj izopačenosti.

Pre dva dana na proslavi 13. godišnjice njegove stranke, domaćin se narajcao do granica pucanja, i održao jednu od svojih frenetičnih, fantazmagoričnih beseda. Sve je bilo tu gde treba, pa i najmiliji gost, kome se A. Vulin udvarao ponizno i potreseno, fatalno zaljubljenički, do kraja života i dalje.

Rekao je ponovo da bez Srpskog sveta neće biti Srba, mada važi i obrnuto. U nekoj verziji maloumne političke fikcije taj svet već postoji, ali ga valja popuniti Srbima ma gde oni bili. Koristeći mimiku neobuzdanog fanatika, pozvao je Srbe da stvaraju svet po svojoj meri, da postanu deo konačnog rešenja koje za njih već stvaraju oni koji to znaju. U Vulinovom svetu nikoga osim Srba nema. Gde su nestali?

Kakav bi bio taj svet? Ne zna se još, nije potpuno oblikovana njegova maketa, nedostaju fini radovi i doterivanja. Ali biće to gigantsko ostvarenje ideje koja je već više puta propadala u krvi. Vulinov Srpski svet zauzima i druge svetove, veće i moćnije od njegove ideje, koja je veća i moćnija od svakog sunovrata.

Vulin je otkrio zbog čega nacionalšovinistički univerzum nije uspevao a sada sigurno hoće. Zbog toga što nismo imali vođu, silnog lidera koji ume da vodi i u spas i u propast, da očara, oduševi, rešava sve što se rešavanju opire. I povede sve koji pristaju ili ne pristaju, moraće da pristanu, svejedno je, u distopiju, koja je već uveliko ostvarena kao predvorje apokalipse.

Takav se pojavio i postoji ovde, kao stvor doveden od proviđenja, spreman za najveći poduhvat. Njega je Vulin pozvao pred celim svetom, da svakako, nezavisno od bilo čega postane (još jednom) predsednik Srbije, a onda i sveta koji će činiti samo arijevci čiji je Vulin neosporni prototip.

Pravila koja bi važila u Srpskom svetu, mogu da izazovu sumnju zbog nekih istorijskih paralela. Ali, kakve to veze ima? Možda je to amalgam koji bi Srbe držao vezane čvrstim lepkom. Vulin misli da će Srbima u njihovom etnički čistom selu biti potrebna samo jedna volja.

Ne može se ići napred sa mnogo ideja, ili u zloupotrebi slobode, nema sreće u raskolima ili pokazivanju drugačijeg mišljenja od jedinog koje važi. Ta vladajuća volja pripadala bi vođi sveta u kome bi se podanici držali njegove neuporedive harizme kao svetinje. Dakle, jedan narod, jedna partija, jedan vođa.

Tek dan pošto je u visokom uznesenju najavio promenu istorije nacizma, Vulin se setio da je i ministar policije, na samoj granici državne i konkurentske mafije. Čisto trivijalna stvar, prostor pun krvi i mržnje. Nerešiva enigma i za vođu sveta, koji je najavio da mafije više neće biti. Surova negacija zamišljene, neostvarive ali brutalne idile.

Ponovo se javljaju pokliči koji nerviraju vođu Srpskog čovečanstva: na utakmici u Novom Sadu neki pripadnici istog sveta klicali su vođi i učitelju: Vučiću pederu! Vučića je od takvih i sličnih ovacija štitio Velja Nevolja.

A onda je Vulin pokazao šta sve ume, i to u Hit tvitu. I njega je silno pogodilo skandiranje voljenom šefu. Pa je ponovo pokazao prizore zbog kojih se deca šalju na spavanje: mleveno ljudsko meso, odsečene glave i udovi. Šta je ministar policije želeo da kaže: nije bilo ovoga dok je Nevolja uživao u slobodi i bliskosti sa vladaocem. Samo da ga pustimo, ponovo će zavladati mir. Vidite šta ostaje od čoveka, pogledajte dobro!

Da li je Vulin licencirani Doktor Džekil i Mister Hajd, koji svoje zaumne novele deli na prividno benigne i namerno jezive. Ne znamo šta od njega nastaje noću, i može li se videti kad je mesec pun.

Srpski svet, koji već postoji, videli smo u Hit tvitu. Ali, badava je plašiti ljude mrtvim telima. Najstrašniji su oni koji se slikaju sa njima i veruju da su još živi.

Peščanik.net, 20.07.2021.

Srodni link: Vladimir Veljković – Suveren srpskog sveta


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)