Puž, foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Dogovorili su se, kaže vest. I to oko čitavih 30 tačaka. Demokratska stranka, Narodna stranka, Levica Srbije, Zdrava Srbija, Zajedno za Srbiju, Pokret za preokret i Sindikat Sloga sada još samo treba da registruju zajednički Savez za Srbiju. I da sačekaju Dveri i Demokratsku stranku Srbije da im se u tom savezu pridruže.

Kada se, pak, pogleda tih 30 tačaka, bolje bi bilo da se nisu dogovorili. U poređenju sa savezom na vlasti, ovaj drugi savez nudi samo još istog. Desnica na vlasti, desnica u opoziciji – a ishod će biti Srbija i bez politike i bez opozicije, s golom silom na vlasti. Neupućeni posmatrač mogao bi se zapitati gde je nestala levica u Srbiji? Upućeni već znaju: (politička) levica je ovde odavno na desnici.

Ako zanemarimo prazne fraze o vladavini prava, slobodi medija te slobodnim, fer i poštenim izborima, okosnica za političko delovanje novog saveza sastoji se u nacionalističkim opštim mestima. Tako će se opozicija ovde još jednom upustiti u nadmetanje sa režimom ko je veći Srbin – naravno, opet će izgubiti, i opozicija i Srbija.

Pogledajmo redom najzanimljivije tačke:

Tačka 5: „Zalaganje za postizanje pravednog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, kroz dijalog sa kosovskim Albancima, a uz puno poštovanje Ustava Republike Srbije, Rezolucije SB UN 1244 i međunarodnog prava, a protiveći se bilo kom aktu koji bi za posledicu imao afirmaciju međunarodnog subjektiviteta, uključujući i članstvo u UN, tzv. ’države Kosovo’.“

U tački 16. stoji i ovo: „Zaštita ugroženih kategorija stanovništva sa posebnom pažnjom na poboljšanje položaja ratnih vojnih veterana i radnika oštećenih kroz proces privatizacije.“

Citat iz tačke 20: „Protiv GMO.“

Tačka 21: „Negovanje najboljih vrednosti naše tradicije i kulture, uz strateški pristup razvoju kulturne politike i zaštiti ćirilice.“

Tačka 22: „Zaštita prava i interesa, kao i poboljšanje položaja srpskog naroda u regionu i dijaspori. Negovanje i razvoj posebnih veza sa Republikom Srpskom.“

Za ovaj program mirno se može reći da je desničarski i konzervativan, a da mu tačke o novom zakonu o radu, o socijalnoj zaštiti, o obrazovanju, o čuvanju resursa, o sankcionisanju osoba sa lažnim diplomama i koječemu još što samo na prvi pogled pristojno izgleda – služe kao smokvin list u pokušaju da se na prevaru privuku i oni koji su inače neosetljivi na jadnu golotinju ovdašnjih nacionalističkih politika.

Dobro, neka je desničarski i konzervativan. Od toga je veći problem što je identičan proklamovanoj a dobrim delom i realizovanoj politici stranke na vlasti. Zaštita ćirilice je program koji upravo sprovodi aktuelni ministar kulture, zajedno sa novim/starim vlastima u Beogradu. Nema ravnopravnosti građana i vladavine prava dok god se ćirilica uvažava kao legitimizacijski osnov za diskriminaciju.

Što se prava radnika tiče, pompezno se najavljuje da će novi zakon o radu biti usklađen sa „najvišim evropskim standardima“. Ali, šta uopšte znači sintagma „najviši evropski standardi“? Ima više najviših „evropskih standarda“. Neki podrazumevaju i suspenziju domaćih zakona o radu. Pozvati se na „najviše evropske standarde“ moglo bi da znači i odricanje od nadležnosti u pitanjima koja regulišu međunarodni akti.

Ko su ratni vojni veterani o kojima, kao i o radnicima, treba voditi posebno računa? Šta poseban tretman ratnih veterana tačno podrazumeva? Da li je u to uključena i zaštita od sudskog gonjenja? Jer neki ratni veterani su u Srbiji već uživali poseban tretman, pa nije jasno da li se sa time hoće nastaviti ili se ipak kaže nešto drugo. Kakva je veza između ratova u kojima su bili veterani i privatizacija u kojima su oštećeni radnici – o tome Savez u svojim tačkama ćuti. Baš kao i vlast.

Kako će se razvijati nauka, usput pomenuta u jednoj od tačaka, ako decidno i doslovno u jednoj drugoj tački stoji kratko i jasno „Protiv GMO“. To je krilatica koja stoji nasuprot svemu naučnom i naučno proverljivom, i ravna je po ignoranciji, sklonosti ka teorijama zavere te netrpeljivosti kampanjama protiv vakcinacije.

Kako će se obezbediti kvalitetno obrazovanje, pomenuto kao prioritet u tački 12, ako će se ono jednim svojim delom baviti zaštitom ćirilice i prenositi „najbolje vrednosti naše tradicije i kulture“? Ko će utvrditi koje su to „najbolje vrednosti“? Da li će ih ovaj opozicioni savez utvrđivati na isti način na koji to radi i sadašnji režim kada proklamuje „nacionalnu nauku“?

Ko, ako ne tekući režim u Srbiji uporno i mimo svake pameti gradi posebne odnose sa Republikom Srpskom, a da to nigde nije stavljeno u neku pravnu formu. Kao što nije objašnjeno zašto je Republika Srpska privilegovana u odnosu na drugi deo susedne zemlje Bosne i Hercegovine. Zašto bi se novac iz budžeta Srbije prelivao ka građanima susedne države, koja raspolaže svojim budžetom?

Kojim sredstvima će se odgovoriti žiteljima Srbije da ne napuštaju svoju zemlju, ako će se deo tih sredstava trošiti na zaštitu građana susednih država, a pod krinkom „zaštite prava i interesa, kao i poboljšanja položaja srpskog naroda u regionu i dijaspori“. U kojoj to nesrećnoj dijaspori ova država može da štiti bilo koji narod?

Ako se pod regionom misli, recimo, na Crnu Goru, šta u vezi s tim ovaj opozicioni savez u nastajanju nudi novo u odnosu na savez na vlasti? I iz vlade svakodnevno slušamo jadikovke o ugroženom srpstvu u susednoj državi. Već je i to nepodnošljivo, ali kao da nije dovoljno – pa im se sada pridružuje i hor narikača iz opozicije.

Šta znači puno poštovanje Ustava Srbije u situaciji kada je on temeljno pregažen i odbačen na jednom delu teritorije na koji hoće da se odnosi, ali ne može jer ga stvarnost ubedljivo demantuje? I zašto navodnici kod države Kosovo. Pa nisu li to isti oni navodnici koje uporno stavlja na to isto mesto i tekući režim. Šta to opozicija ima a nedostaje režimu, pa da poverujemo da će ona obezbediti poštovanje Ustava. Rat u najavi?

Ako za trenutak zaboravimo na Demokratsku stranku, za ostale članice Saveza za Srbiju u nastajanju sasvim je prirodno da se okupe oko ovih 30 tačaka. Ne vidi se nijedan dobar razlog da im se ne pridruže i Dveri i Demokratska stranka Srbije. Kada Savez počne da radi na osnovu ovih tačaka, a Demokratska stranka i dalje bude u njemu, možemo i zauvek da je zaboravimo.

Ostaje još da vidimo šta će uraditi Nova stranka i Pokret slobodnih građana. Ima razloga za strepnju: da li su te dve stranke dovoljne za nadu u diskontinuitet sa pogubnom nacionalističkom politikom koja razara Srbiju (i susedne zemlje) već trideset godina? Savez za Srbiju mogao se i drugačije nazvati – Savez za kontinuitet. Kontinuitet je ta konstanta koja ovde već decenijama drži na okupu i vlast i opoziciju na štetu Srbije.

Peščanik.net, 27.07.2018.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Balansiranje

Srđan Milošević – Metastaza političke bezidejnosti i alternativa

Vesna Pešić – Ima li krajnjeg rešenja za balkanske čvorove i nesreće?

Zlatko Minić – Samoubistvo iz nehata

Vladimir Gligorov – Opozicija

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)