Koaliciona kriza zbog zakona o giuru (prelaženje u jevrejstvo) je stvorila čudan savez između ultrareligiozne partije Šaas i useljeničke desničarske partije Israel Bejtenu. Lako je shvatiti podršku Šaasa zakonu kojim se ortodoksnom judaizmu daje monopol nad giurom, ali zašto Israel Bejtenu, partija koja predstavlja svetovne useljenike daje podršku ovakvom zakonskom predlogu? Kako se takva jedna partija danas lako nadovezuje na svog zakletog neprijatelja iz davnih dana. Prošao je predlog novog zakona koji će gradskim rabinima dati potpuno ovlašćenje u vezi sa giurom, što bi trebalo da, prema tvrdnji predlagača olakša i pomogne useljenicima čiji se proces giura zakočio. Ali oni koji su se nadali da je u osnovi ovog zakona pluralizam liberalnog judaizma razočarali su se.
Analiza ruskog useljeničkog svetovnog modela može da objasni ponašanje partije Israel Bejtenu. Veza između svetovnjaštva čiji je centar svakodnevni život i liberalizam koji uključuje vrednosti kao što su jednakost i sloboda, slabi u Izraelu, a još više među useljenicima iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Ruski useljenici su kroz svoje potrošačko ponašanje uticali na svetovni oblik izraelske javnosti, a njen deo čini veliki broj ljudi koji prema verskim zakonima nisu Jevreji.
Možda su useljenici, a posebno partije koje ih predstavljaju, bili sprečeni da uzmu veće učešće u borbi za liberalni svetonazor, sa partnerom sa kojim dele zajednički interes. Štaviše, istraživanje koje su gore potpisani sproveli o ponašanju nereligioznih građana u Izraelu ukazuje na obrazac koji bode oči: „neliberalno svetovnjaštvo“ koje je karakteristično za useljenike pokazuje da su oni mnogo manje liberalni od nereligioznih Izraelaca. Doduše, bitka za građanski brak, kao i za građansku sahranu kod obe ove grupe ima podršku od 80 odsto. Međutim, dok 68 odsto rođenih Izraelaca podržava mogućnost istopolnih brakova, to čini samo 38 odsto nereligioznih imigranata koji su uselili iz Sovjetskog saveza. Čak i u podršci postojanju različitih frakcija unutar judaizma – ortodoksnim, reformistima i konzervativnim – naišli smo na veliku razliku: čak 70 odsto izraelskih svetovnjaka podržava pluralizam, dok od novih useljenika to čini svega 51 odsto.
Po svojim shvatanjima širih pitanja liberalizma, koja dodiruju pitanja prava manjina, ovi useljenici se nalaze bliže pozicijama glasača Šaasa nego izraelskih liberala: oko 65 odsto useljenika daje prednost Jevrejima kada su u pitanju državne funkcija, nasuprot 41 odsto rođenih Izraelaca; samo 25 odsto smatra da treba dati pravo Arapima da kupe stanove u jevrejskim četvrtima, nasuprot 53 odsto podrške koje ovo pitanje ima kod rođenih Izraelaca. Izraelski svetovnjaci se po pravilu ne ističu kada su u pitanju prava jednakosti manjina, ali useljenici iz Sovjetskog saveza su usvojili obrazac koji nije nimalo liberalan.
Siromaštvo ovakvog svetovnjaštva se ne tiče samo nejevrejskih građana, već i onih koji traže drugačiji judaizam. Useljenici sebe nisu videli kao one koji pripadaju alternativnim frakcijama judaizma, a partija koja ih predstavlja nikada nije pokazala interes za jevrejski pluralizam. Ovaj useljenički obrazac ponašanja koji se i dalje razvija ima uticaj na sve što se tiče procesa posvetovljavanja izraelskog društva i uspostavljanja liberalnih vrednosti kao što su sloboda i jednakost.
„Ruska“ imigracija je veoma uticala na izraelsku javnost, od trgovine šabatom do otvaranja ne-košer supermarketa, ali kao što se stalno pokazuje, ovakvo svetovnjaštvo ima mali uticaj na proces usvajanja liberalnih vrednosti. A jedna svetovna stranka je sada spremna da se zbog tehničkog rešenja odrekne principa pluralizma u judaizmu, koji, uzgred rečeno, nikada nije ni usvojila. Rezultati istraživanja pokazuju da se politički savez između Šaasa i Israel Bejtenu bazira na zajedničkim stavovima glasača ovih partija, a ne samo na političkoj taktici.
Prevod sa hebrejskog Alma Ferhat
Haaretz, 20.07.2010.
Peščanik.net, 24.07.2010.
IZRAEL / PALESTINA