Zamka za ptice, You Tube

Zamka za ptice, You Tube

Pukovnik Izrael Šomer kaže da ne zna u koga je pucao u petak izjutra u A-Ramu i sumnjam da ga to uopšte zanima. Ipak, želim da mu kažem ko je to bio, ali prvo o onome što se desilo. Na putu u blizini grada A-Ram na Zapadnoj obali, džip komandanta Brigade Binjamin zasut je kamenjem koje je razbilo prednje staklo.

Šomer je izašao iz džipa i zajedno sa svojim hrabrim vojnicima otvorio vatru bojevom municijom na mladiće koji su bacali kamenje. Telo ubijene osobe pogođeno je sa tri metka – u glavu, rame i leđa.

Pukovnik tvrdi da mu je život bio u opasnosti. Vojska tvrdi da je poštovao proceduru koja bi omogućila hapšenje osumnjičenog (mada su svi meci pogodili gornji deo tela).

Ako se istraga o tom incidentu ikad otvori, biće, naravo, brzo završena – ili zato što nije u javnom interesu da se dalje vodi ili zbog nepostojanja krivice. Zašto? Šta se desilo? Komandant je jednostavno preneo vojnicima poruku koju oni odavno znaju: za Palestinca koji baca kamenje kazna je smrt.

To je duh koji preovlađuje u komandantu Brigade Binjamin, u Izraelskim odbrambenim snagama i u narodu Izraela.

Pukovnik Šomer je ubio Mohamada Kozbu. Pre trinaest godina pisao sam o njegovom ocu: “Sami Kozba je sada slomljen čovek. Kad priča detalje o svojoj tragediji… njegovo neobrijano lice izražava duboku tugu… U roku od 40 dana izgubio je dva sina… dvostruko ucveljeni otac.”

Pre nego što su umrla u bolnici u Ramali, oba brata su poživela oko nedelju dana. Prvo je ubijen Jaser, dečak od deset godina, izbliza pogođen u glavu, pošto je bacao kamenje na Zapadnoj obali u blizini Kalandije, logora za izbeglice u kojem je njegova porodica živela u siromaštvu. Jaser je pogođen dok je, spasavjući život, bežao od vojnika. Sapleo se i pao, a oni su mu, po izjavama svedoka, pucali u glavu kad je već ležao na zemlji. Portparol Izraelskih odbrambenih snaga usudio se u to vreme da kaže da je taj desetogodišnjak bio “glavni podstrekač”.

Na samom kraju četrdesetodnevnog perioda žaljenja za Jaserom, izraelske snage su ubile njegovog brata Samera. On je gađao kamenjem izraelski tenk u blizini Mukate, sedišta štaba palestinskog predsednika Jasera Arafata u Ramali. Sedište su opkolile izraelske snage, a u znak solidarnosti sa opkoljenima organizovan je protest. U vreme svoje pogibije Samer je imao 15 godina. Pogođen je u glavu, kao i njegov brat četrdeset dana ranije. “Samer? Opet metak? Opet u glavu?” pitao je u neverici otac iz jordanskog glavnog grada Amana gde se nalazio u vreme drugog događaja.

Malo kasnije susreo sam se sa Samijem, vlasnikom trošnog kioska u blizini škole u logoru za izbeglice. Susret se odigrao u njegovoj kući. Tu su bila i njegova preostala dva sina, stariji Tamar i mali Mohamad koji je tada imao tri godine.

Pet godina kasnije i Tamar je teško ranjen iz vatrenog oružja Izraelskih odbrambenih snaga. Imao je 18 godina i to se desilo u supermarketu u kojem je radio u noćnoj smeni. Svedoci kažu da je upucan s leđa, bez ikakvog razloga, dok je crevom polivao pod u supermarketu. Pošto su ga pogodili, vojnici su ga uhapsili – možda da bi prikrili besmislenost toga što su uradili.

Nešto kasnije izraelska aktivistkinja Aja Kanjuk posetila ga je u bolnici Hadasah u Jerusalimu. Rekao joj je da su ga vojnici, onako ranjenog, tukli. Ležao je u bolnici u teškom stanju, vezan uz pristanak lekara. Ocu nekoliko dana nije bilo dozvoljeno da ga poseti, ali Tamer je imao dovoljno sreće da preživi.

Ostao je Mohamad, koji je već od svoje treće godine doživljavao sve te strahote. Sada su vojnici i njega ubili. Život komandanta brigade bio je u opasnosti. Procedura predviđena za hapšenje osumnjičenog je poštovana. Kamenje ubija. Terorizam. Izrael se suočava s egzistencijalnom pretnjom. Svet mu oduzima legtimitet. Izraelske odbrambene snage su najmoralnija vojska na svetu.

Haaretz, 04.07.2015.

S engleskog prevela Slobodanka Glišić

Peščanik.net, 23.07.2015.