Kako pobeći od Velikog brata i pasti u naručje još većem

 
Edvard Snouden, principijelni i istinoljubivi borac za moral u primeni elektronike, pobegao je od krvavog američkog režima koji prisluškuje svoje građane i zatražio politički azil u Rusiji.

Dok ovo čitate, u gradu Kirovu teče sudski proces protiv ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Pored ostalog „dokaznog“ materijala kojim se Navaljni tereti, na suđenju se mogu čuti i snimljeni telefonski razgovori optuženog. A ti razgovori ne samo da su snimljeni bez odluke i naloga suda, već je to urađeno davno pre nego što je Navaljni postao lider opozicije. Tako je naš FSB bez trunke srama javno potvrdio da se u Rusiji svi prisluškuju.

U Jekatarinburgu je u toku još jedan proces. Tamo sude Aksani Panovoj, bivšoj vlasnici najveće informativne agencije na Uralu, Ura.ru (Ура.ру). Naime, cela se stvar zakuvala kada je uticajna i lepa novinarka Panova odbila da odgovori na strasna udvaranja gubernatora oblasti Evgenija Kujvaševa. U ovom procesu se uloga prisluškivanja ne manifestuje u tako otvorenoj formi, ali to uopšte ne znači da je ono manje značajno. Ono je reklo bi se čak presudno, jer se sasvim osnovano da pretpostaviti da su telefonski razgovori Panove sa njenim momkom Rojzmanom bili prisluškivani danonoćno. Čim su se preko njenog telefona čule reči da je trudna, praktično sutradan je protiv nje podneta krivična prijava. Osim toga, budući da su nesrećnu ženu istražni organi tokom istrage ispitivali po nekoliko puta dnevno, ona je posle nekog vremena izgubila dete i – ovu tužnu vest takođe saopštila telefonom. Nije prošlo ni pola sata, a nju su pozvali i upitali: „Je li to istina?“

Ali ni to nije sve! Dok je bio pripreman sudski postupak protiv Panove, na drugom kraju Jekatarinburga je po jednom sasvim drugom predmetu uhapšen najamni ubica. U njegovom stanu su našli listing telefonskih razgovora i ostali materijal o uhođenju Panove i Rojzmana.

I nemojte misliti da je to nešto neobično. Recimo, tokom istrage ubistva Ane Politkovske, javnost je saznala da su „linijaši“ zvanične moskovske milicije honorarno radili za račun najamnih ubica. Oni su u toku svog radnog vremena, koristeći službeni automobil, pratili buduću žrtvu, a potom najamnim ubicama predavali podatke o njenom kretanju. A jednom drugom prilikom je čak nekakav najamni ubica, još dok je sedeo u kolima milicije počeo da puca.

Od države u kojoj visoki činovnik, pošto mu je devojka „dala korpu“, prisluškuje njen telefon i telefone njenih prijatelja, u kojoj se materijali o prisluškivanja daju na korišćenje najamnim ubicama, u kojoj se prisluškivani razgovori lidera opozicije objavljuju na internetu, u kojoj pripadnici milicije za određeni honorar beleže razgovore biznismena, a potom te podatke koriste za to da im otmu biznis – e, od takve države je bivši saradnik tajnih službi Edvard Snouden, bežeći od strašnih, užasnih i krvavih Sjedinjenih Američkih Država, zatražio politički azil.

I šta reći? Ako je taj infantilni nespretnjaković Snouden stvarno želeo da postane heroj, bolje bi mu bilo da se odmah vratio u Ameriku. Tamo mu ne bi ginulo razapinjanje. Dobio bi svojih deset godinica, odležao maksimum pet i to bi bilo sve.

Ali Snouden je poželeo da bude razapet bez krsta, da postane prvi virtuelni Isus. I sada mu sleduje ne pet godina zatvora u SAD, već ceo život u gostima kod FSB.

Ne sumnjam da je Snouden u poslednjih mesec dana najzad saznao kako izgleda prava kontrola – totalna kontrola. To je kada živiš u dači FSB i kada nemaš pravo da kažeš gde živiš. To je kada nemaš nikakvu kontrolu nad svojim kretanjem, ni nad svojim ponašanjem. To je kada ti staratelji diktiraju razne gluposti, a ti potom moraš od reči do reči da ih ponavljaš. To je kada te teraju da se pola sata družiš sa gomilom pseudozaštitnika ljudskih prava, slikaš se sa njima, a onda, dosta je bilo narode – zdravo. I kao što vidimo, gospodin Snouden se nešto ne žuri da nam ispriča kako ova prava pravcata kontrola izgleda. Umesto toga, on glasno izgovara samo to što njegovi staraoci hoće da se čuje.

Po mom mišljenju, Vladimir Putin je Americi (sasvim nenamerno) napravio najlepši mogući poklon. On je definitivno diskreditovao Snoudena. On je celom svetu pokazao kako se ponaša infantilni nespretnjaković koji mašta o lovorikama velikog denuncijanta, ali ne u uslovima borbe sa krvožednom Amerikom, već u uslovima kada zaista ima čega da se plaši.

 
Новая Газета, 17.07.2013.

Prevod sa ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 19.07.2013.

Srodni linkovi:

Svetlana Slapšak – Zameriti se državi

Julian Assange – Evropa treba da zaštiti Edwarda Snowdena

Wikileaks – Pismo Edvarda Snoudena iz Moskve

Aleksandar Goljc – Hodorkovski i Snouden

The New Yorker – Prizma

The Guardian – Facebook i Google nisu znali?

Spiegel – Globalni nadzor