Od Miškovića sam naučila mnogo, pre svega da je i u biznisu, i u životu uopšte, izuzetno važno donositi odluke i da se one ne smeju ostavljati za sutra. Milka Forcan

Miroslav Mišković je iza rešetaka a njegova dojučerašnja zamenica Milka Forcan u Upravnom odboru Narodnog pozorišta. Sve se dogodilo u roku od dvadeset i četiri časa, kao na fonu starog Gundulićevog napeva “tko bi gori, eto je doli, a tko doli gori ustaje”. Ova promenljivost sreće u odnosu Mišković-Forcan upada u oči utoliko više jer se radi o klackalici koja barokno skakuće gore-dole u skladu sa promenom političkih elita na vlasti. Jedino je centralni stub koji drži klackalicu postojan. Radi se o SPS-u Ivice Dačića uz čiju je dragocenu podršku, kako je to istakao ministar obrazovanja Žarko Obradović, uhapšen Mišković a potom imenovana Forcanova. Stare poetike, reklo bi se, mogu biti od pomoći da bi se razumela ova dijalektika koja se nimalo slučajno isprobava u teatru, i to nacionalnom, baš onako kako naprednjaci vole. Uostalom, za barok je i bilo karakteristično da slučajnosti nema, već da je sve podložno strogim zakonima i ustrojstvu koje se može objasniti i izmeriti. Samo su promene stalne. Takođe, ne sme se zanemariti ni upotreba stilskih efekata: metafora, hiperbola, a osobito kontrasta i paradoksa, kojim se postizao najomiljeniji efekat toga doba – spajanje nespojivog. Ako se imaju u vidu svi ovi elementi, cela akcija Aleksandra Vučića mogla bi se protumačiti u baroknom ključu, što ceo narativ ne lišava duhovitosti. Naprotiv.

Vučićev chiaroscuro

Iako je Aleksandar Vučić deklarativno pristao da se prihvati posla ministra odbrane, on to nikada suštinski nije počeo da radi, što se moglo videti kratko nakon formiranja Vlade, kada je on javnosti predočio opis svog radnog mesta, naglasivši da on “ne voli pritvaranja ali da je pristalica dobrih optužnica”. Takođe, tom prilikom je rekao da intenzivno radi na “utvrđivanju promena vlasničke strukture medija” te da iza svega stoji “partijski Levijatan”. Na kraju je dodao da će se sve znati “do kraja avgusta”. U ovih nekoliko koraka, ocrtava se barokni obrazac rada ministra Vučića. Njegov rad je, dakle, poduprt zakonima i pravom, protivnik je predimenzioniran, ali ne u hobsovskom smislu, već pre bi se reklo u pesničkom, a rasplet se odlaže do kraja meseca, sve češće do kraja sedmice. Do raspleta, međutim, nikako ne dolazi. Jedna afera smenjuje drugu kao na velikim platnima na kojima se neprestano kontrastiraju svetlost i tama, gde je država, tj. on – Vučić, ruka svetla, a Tadićevi “pali anđeli” proviruju iz tmine kao na nekom platnu Karavađa. Bezbedni su samo oni koji se nalaze na prelazu svetlosti i senke, poput kadrova bliskih SPS-u ili URS-u. Jedna od takvih ličnosti na političkoj, a sada i kulturnoj sceni Srbije je i Milka Forcan, koja se iz duboke tame Delta Holdinga izvukla u maju 2010. godine, kada je prekinula saradnju sa svojim šefom i učiteljem, kako kaže na svom zvaničnom sajtu, otisnuvši se u sferu “komunikacijskog konsaltinga i lobiranja”. Postavlja se pitanje kako je Milka Forcan za nepune dve godine uspela da se emancipuje od sopstvene loše prošlosti, tj. zajedničkih poslova sa Miroslavom Miškovićem, kao i bliske saradnje sa prijateljima iz DS, sa kojima je očigledno prekinula poslovne odnose nakon hapšenja njene sestre, inače dugogodišnje direktorke “Jugohemije” – Smiljke Mileusnić-Adžić. (Otac Milke i Smiljke, Jovan Mileusnić, nekada je bio na čelu ove firme čitavih 25 godina.) U februaru 2012, dok vrh svetovne i duhovne vlasti drhti od straha pred teroristima iz Foruma pisaca, Forcanova izlazi u javnost sa dvema veoma bitnim informacijama: jedno je ocenjivanje hapšenja koja je sprovela koalicija Tadić-Dačić kao deo predizborne kampanje, a drugo je otkrivanje činjenice da je iza medijske mašinerije (Večernje novosti) stajao niko drugi do Miroslav Mišković. Ispostaviće se da je stajao i iza Pressa, a možda i još nekih medija. Čuće se do kraja meseca.

Stilski efekti

Na vest o hapšenju Miroslava Miškovića, Milka Forcan je dala ekskluzivnu izjavu u kojoj je navela da “sporne stvari nisu bile u vezi sa Delta sistemom” već sa Miškovićevim petljanjem s politikom. To bi u prevodu trebalo da znači pre svega da nema spornih stvari u poslovnoj prošlosti Forcanove, dok je sama predstavljala Delta sistem, te da su se sporne stvari dogodile tek nakon njenog odlaska iz kompanije. Takođe, dodala je da hapšenje Miškovića nema veze sa političkim progonom. Dvadeset i četiri časa kasnije, premijer Dačić je potpisao rešenje o imenovanju Upravnog odbora Narodnog pozorišta, na čijem spisku se pored vanserijski marginalnih ličnosti za kulturu (izuzev glumice Nade Blam i operskog soliste Ljubodraga Begovića), našlo i ime Milke Forcan. Naravno, nije to njen prvi UO. Od 2004. do 2011, Forcanova je bila na čelu UO Jugohemije, koju je vodila njena sestra Smiljka Mileusnić-Adžić, inače kadar URS-a, preko koje je Vlada Srbije nabavila enormne količine vakcine protiv svinjskog gripa, jer je “partijski Levijatan” najavljivao kraj sveta. Međutim, afera oko nabavke vakcina je potisnuta u senku, a bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević je pomilovan Vučićevom rukom. Tu se negde nalazi razdelna linija svetlosti i tame srpskog političkog baroka danas. Mišković je u pritvoru, saznaćemo uskoro da li je Vučićeva optužnica dovoljno dobra. Milka Forcan je u novom Upravnom odboru, kaže da će imati pune ruke posla u Narodnom pozorištu gde je nedavno izbio požar. Metafore se same nižu: politička scena je spaljena, zidovi su puni gareži, a glumci se uplašeno i nevešto maskiraju za predstavu koja će možda trajati mnogo duže nego što smo mogli pretpostaviti. Ćirilov bi mogao da ih pozve na BITEF. Ipak se radi o savremenim tendencijama sa elementima baroka.

Peščanik.net, 17.12.2012.


The following two tabs change content below.
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio 3 knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i 3 romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Latest posts by Saša Ilić (see all)