Vučević i Vučić možda znaju odgovor, ali taktiziraju, pa neće da kažu. Od ono malo novinara, niko se nije setio da ih direktno upita. Ovaj tekst prikazuje nekoliko pravnih mogućnosti i njihove posledice.
Neću se na ovom mestu baviti mogućim političkim razlozima (na primer „rebrendiranje“ ili „umivanje“ SNS-a, oduzimanje subjektiviteta koalicionim partnerima da bi se sprečio njihov prelazak na drugu stranu, jačanje pozicija pred moguće promene spoljne politike itd). Ma koliko to bilo osnovna stvar, ni građani „koji su pozvani da se priključe“, a možda ni sami kreatori, još uvek ne znaju šta će u pravnom smislu biti taj pokret.
Prvi scenario: (privremeno) ništa
Naziv ne obavezuje, pa se „pokretom“ može nazvati i nešto što uopšte nema pravnu formu, registraciju, račun, formalnu strukturu. Kad smo već kod toga, čak je i naziv fluidan. Posle originalnog „Narodnog pokreta za državu“, sada su u opticaju „Pokret za narod i državu“ i „Narodni pokret“, a jedino što se nesumnjivo zna je ko će biti na njegovom čelu.
Fluidno stanje može da traje neograničeno dugo. Živimo u zemlji gde Vlada Srbije „planira ulaganje 12 milijardi evra“ u okviru „razvojnog plana Srbija 2025“. Ta ista Vlada je pre tri godine na zahtev organizacije Transparentnost Srbija odgovorila da ovaj plan ne postoji, a ni u međuvremenu ga nije usvojila.
Za razliku od Vlade Srbije, koja planove mora da donosi po zakonskim procedurama, političku stranku u tom pogledu ništa ne obavezuje – pokret može da nastavi da lebdi u vazduhu, stranke i nestranački pojedinci mu se mogu „priključivati“ kačenjem pisama podrške na Instagramu i na slične neformalne načine, a da on nikada ne dobije pravnu formu.
Drugi scenario: samo izborna lista
„Narodni pokret“ bi lako mogao da postane naziv liste vladajuće koalicije na najavljenim vanrednim parlamentarnim izborima krajem ove godine, ili makar redovnim lokalnim izborima sledeće. Formalno, pri podnošenju izborne liste bi trebalo navesti da li je u pitanju koalicija političkih stranaka i kojih. Sve te stranke bi nastavile da postoje, ali bi mogle da ostanu potpuno nevidljive u kampanji, dok bi „nestranački pojedinci“ mogli da se nađu na listi poslanika.
Postoji i druga opcija – da listu pod nazivom „Narodni pokret“ ne podnesu stranke, nego „grupa građana“ (najmanje 10). „Grupa građana“ nema svojstvo pravnog lica, ali ima prava i obaveze na osnovu izbornih zakona, uključujući i jedno veoma važno – da dobija budžetske dotacije na osnovu broja osvojenih glasova tokom saziva novog parlamenta.
Treći scenario: formalno ujedinjenje
Od 1990. se mnogo puta dešavalo da se stranke ujedinjuju (a mnogo češće da se dele), a od 2009. je ovaj postupak uređen zakonom. Od ujedinjenja stranaka treba razlikovati mnogo raširenije pojave na našoj političkoj sceni – priključenje (članova) manje stranke većoj (na primer SPAS/SNS), formiranje nove stranke čiju okosnicu čine postojeće grupe građana (na primer Zeleno-levi front) i tzv. kupovinu stranaka, kroz udruživanje neke aktivne političke grupe sa registrovanom, ali ne naročito aktivnom strankom, kako bi se izbeglo prikupljanje 10.000 potpisa (nakon čega sledi promena naziva i programa).
Iako to izgleda nije namera kreatora Pokreta, vredi podsetiti kako se spajanje vrši po zakonu. Pri ujedinjavanju stranaka bi ponovo trebalo prikupiti i podneti najmanje 10 hiljada overenih potpisa, izveštaj o objedinjenoj imovini, odluku o spajanju, program i statut nove stranke i akt o izboru zastupnika.
Ovaj scenario može da sadrži razne varijacije. Na primer, Narodni pokret bi mogao da se osnuje kao nova politička stranka, a da se potom u tu stranku utope one koje i sada postoje. Jedina naznaka da se stvari mogu razvijati u tom pravcu je izjava Aleksandra Vučića od 28.5.2023. o „formiranju inicijativnog odbora za Vidovdan“.
Četvrti scenario: da li je pravno moguća nad-stranka?
Član 33. Zakona o političkim strankama kaže da se politička stranka „može udruživati u šire političke saveze u zemlji ili inostranstvu, pri čemu zadržava svoj pravni subjektivitet“.
Podaci o ovom udruživanju se moraju dostaviti Ministarstvu državne uprave, ali ono te podatke ne objavljuje u izvodu iz registra političkih stranaka.
Norma je jasna u pogledu slobode udruživanja, ali ne i načina kako se ono vrši. Za početak nema odgovora na neka od ključnih pitanja – da li se novi politički savez takođe registruje kao poseban subjekt u registru političkih stranaka, da li u politički savez mogu da uđu i drugi subjekti pored partija (na primer udruženja, sindikati, javne ličnosti).
Odgovore delimično pruža Zakon o udruženjima. On se „shodno primenjuje“ na političke stranke za stvari koje nisu uređene posebnim zakonom (čl. 2, st. 2). Ni ovaj zakon nije naročito detaljan – on dopušta „udruživanje udruženja“, ali ne traži izričito da se takav savez registruje kao posebno pravno lice (čl. 7).
Jedna od normi koja bi mogla biti značajna za Narodni pokret (čl. 22, st. 4) nalaže da skupština (udruženja, ili u ovom slučaju, političke stranke) odlučuje o udruživanju u saveze. Dakle, takva odluka ne bi bila važeća ako je donesu samo glavni odbori ili predsednici stranaka.
Ulaskom u savez, za udruženje (odnosno za partiju kada se zakon shodno primenjuje) postaju obavezna i pravila saveza, a ne samo sopstvena (čl. 9). Kršenje tih pravila povlači sa sobom i prekršajnu odgovornost (čl. 73, st. 1, t. 2).
Na osnovu svega ovoga se čini da bi bilo pravno moguće napraviti Narodni pokret kao neku nad-stranku. Međutim, postoji nekoliko začkoljica.
Prva je formalna – gde bi savez partija trebalo da se registruje? Udruženja i njihovi savezi se registruju u Agenciji za privredne registre, partije kod Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Nikakvom shodnom primenom Zakona o udruženjima se ne bi mogao izvesti zaključak da se savezi političkih stranaka registruju kod Ministarstva, iako bi to bilo najlogičnije rešenje.
Da ne postoji odgovarajuće sistemsko rešenje potvrđuje i dosadašnja praksa. Tako je opozicioni Savez za Srbiju osnovan i registrovan na osnovu Zakona o udruženjima. Dok političke stranke imaju klasifikovanu delatnost pod šifrom 94.92, SZS je zaveden pod šifrom 94.99, koja obuhvata „aktivnosti organizacija koje nisu u direktnoj vezi sa političkim strankama, iako se bave javnim pitanjima i ciljevima i utiču na javno obrazovanje, ispoljavaju politički uticaj, prikupljaju sredstva itd.“
Drugo otvoreno pitanje se tiče članova saveza i njihovih prava. U praksi (kada je reč o savezima udruženja) postoje slučajevi gde sve članice imaju jednako pravo glasa, kao i slučajevi gde svako udruženje ima pravo na određeni broj delegata u skupštini saveza, shodno svojoj realnoj snazi. Tako bi statut Narodnog pokreta, ako ga formiraju na primer SNS, SPS i još recimo 10 manjih stranaka, morao da unapred predvidi koliko će koja od njih imati delegata ili neki kriterijum za određivanje broja delegata u budućnosti.
U svakom slučaju jedna stvar koju je Vučić najavio bila bi veoma nelogična u ovom scenariju – da „nestranačke ličnosti“ budu članovi Narodnog pokreta, kao saveza stranaka (pravnih lica).
Na kraju dolazimo do najvažnije stvari, koja se tiče trećeg zakona – o finansiranju političkih aktivnosti. Ukoliko se osnuje po ovom scenariju, Narodni pokret po svoj prilici ne bi bio dužan da primenjuje taj zakon! Naime, sve obaveze iz tog zakona odnose se na „političke subjekte“, a „politički subjekti“ su definisani kao „političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana“. Neko od kolega pravnika će možda tvrditi da bi po analogiji trebalo tumačiti da se zakonske obaveze stranaka protežu i na njihove saveze. Sve i da se po analogiji ustanovi da obaveza postoji, gotovo je izvesno da to ne bi bilo dovoljno čvrst osnov za izricanje kazni zbog eventualnog kršenja pravila.
U prvi mah, takva pravna praznina bi možda išla u korist Narodnom pokretu. Na primer, dok je političkim strankama zabranjeno da se finansiraju iz pojedinih izvora, da primaju priloge u gotovini i preko određenog iznosa, takva zabrana se ne bi protezala na stranački savez, kao posebno pravno lice. Međutim, ubrzo bi im pravna praznina izvesno išla na štetu. Budžetski novac za finansiranje izborne kampanje mogu da dobiju samo „politički subjekti“.
Dakle, ukoliko se Narodni pokret bude formirao po ovom scenariju svima bi bilo od koristi da se dopuni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, i da se savezi stranaka prepoznaju kao „politički subjekti“. A kad smo već kod toga, postoje i mnoge druge stvari koje u tom zakonu moraju da se promene pre izbora.
Autor je programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.
Peščanik.net, 29.05.2023.
