Na koju nacionalnu manjinu, političku partiju ili partijskog lidera pomislite kad čujete izraz manjinska politička partija? Neko možda na Savez vojvođanskih Mađara, neko na SDA, neko na Rasima Ljajića (koji, uzgred, odavno nije na čelu manjinske političke stranke). Ako ste iz Niša, postoje dobri izgledi da ćete pomisliti na Rusku stranku, čiji je odbornik sačuvao NS većinu u tom gradu.
Otkud Rusi u Nišu, pitanje je koje je već postavljano, analizirano.
Nije Niš, međutim, jedino mesto u Srbiji u kojem je Ruska stranka osvojila odborničko mesto, niti su u Nišu to prvi put učinili na junskim lokalnim izborima. Stoga bi bilo pogrešno zaleteti se i zaključiti da je ova partija progurana da izađe na izbore za nišku skupštinu samo kako bi otežala ili onemogućila da opozicija preuzme vlast. Ona nije nastala ni kao kakav produkt Vučićevog skorašnjeg izbornog inženjeringa, nauke u koju se najviše ulaže poslednjih godina. Osnovana je i registrovana, naime, još 2013. godine, izlazila je na lokalne i parlamentarne izbore u više navrata, osvajala glasove rusofila (ili putinofila), a najveći uspeh je mandat narodnog poslanika sa poslednjih parlamentarnih izbora.
Najviše pažnje privukla je, međutim, kao „jezičak na vagi“ u Nišu, a u diskusiji o ovoj stranci, odnosno njenoj izbornoj listi, u fokusu je, i u junu i u decembru 2023. godine, bilo pitanje da li je zaista reč o stranci (odnosno listi) koja zastupa interese ruske nacionalne manjine.
Kao takva je registrovana. Zakon o političkim strankama propisuje da delovanje manjinske partije treba da bude „posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine“. Dovoljno je da tu brigu upišete u osnivačka akta. Zakon omogućava da, pored naziva ćirilicom na srpskom, manjinska stranka može da upiše i naziv na jeziku i pismu nacionalne manjine. Od osam ruskih partija, samo tri su iskoristile to pravo.
Zakon o izborima za narodne poslanike (i Zakon o lokalnim izborima koji sadrži istovetne odredbe) propisuje dodatne uslove da izborna lista, čak i ako je podnosi stranka registrovana kao manjinska, dobije status izborne liste nacionalne manjine, što joj daje pogodnost nižeg izbornog praga.
Izborna komisija treba, naime, da utvrdi da je osnovni cilj podnošenja liste predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima i može da zatraži mišljenje nadležnog nacionalnog saveta nacionalne manjine o tome da li određena izborna lista može imati položaj izborne liste nacionalne manjine. Konačno, izborna komisija će rešenjem odbiti predlog da utvrdi položaj izborne liste nacionalne manjine ako je nosilac liste ili kandidat za odbornika osoba za koju je opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine ili ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon.
Ne treba podsećati na brojne slučajeve nesumnjivih namera da se izigra zakon, na izborima ove i prošle godine, ali i prethodnih godina, kako lokalnim, tako i republičkim. Bilo je, međutim, i slučajeva odbijanja listi, ali pri tome treba razlikovati slučajeve kada su liste (manjinske ili kvazimanjinske) odbijane zbog nedovoljnog broja podnetih potpisa i kada im nije dodeljivan status manjinske liste, kao u slučaju Srpsko ruskog pokreta 2016. godine. Tada je utvrđeno da lista nije podnela dokaze o svom političkom delovanju na predstavljanju i zastupanju interesa nacionalne manjine i zaštiti i poboljšanju prava pripadnika nacionalne manjine.
Ko i kako zapravo može da zastupa interese manjinske zajednice i na koji način?
Pitanje (političkog) zastupanja interesa manjinske zajednice i registrovanje manjinske političke stranke ne može se, u slučaju ruske zajednice, poistovećivati sa rusofilijom (da ostavimo po strani da li je reč o rusofiliji ili putinofiliji), niti sa pravom da se neko oseća ili izjašnjava kao Rus. Ili kao Ukrajinac, Bošnjak, Crnogorac. Ni zakon o političkim strankama, ni izborne komisije ne mogu i ne smeju da prebrojavaju krvna zrnce, posebno ne na osnovu toga da li nečije ime i prezime „zvuče ruski“ (ili bošnjački, slovački, kako god) a nije pristojno da to čine ni mediji.
To znači da svako može da se proglasi Rusom, pa čak i ako ne govori jezik, svako može i da radi na unapređenju položaja manjinske zajednice, ali je pitanje da li je to dovoljno da dobije mogućnost da izlazi na izbore pod povlašćenim uslovima.
RIK, kao političko telo, nije imao ujednačene kriterijume u prošlosti pri odlučivanju da li će podnetoj listi dodeliti položaj političke stranke nacionalne manjine. Pre osam godina imali smo pomenuti slučaj odbijanja dodele povlašćenog statusa, a s druge strane povlašćeni status, posebno na lokalnim izborima u decembru 2023. i junu 2024. godine, dobijale su liste koje su podnosile stranke registrovane kao manjinske, ali za koje se nije mogao izbeći utisak da su nazivom liste želele da „prevare“ birače i odvuku glasove opozicionih pokreta i stranaka sličnih naziva. Neke od njih su postigle cilj i osvojile odbornička mesta. Takav je primer lista „Dosta politike – Savski venac je naš“ – koalicije Zelene stranke Srbije koja zastupa Slovake i Građanske stranke Grka Srbije. Ta lista je osvojila 2,7 odsto glasova na Savskom vencu u Beogradu, od kojih većina verovatno nije znala da daju glas za poboljšanje prava pripadnika slovačke i grčke zajednice u toj centralnoj beogradskoj opštini. Jer to je, valjda, cilj izlaska, pod povlašćenim uslovima, ove koalicije na lokalne izbore.
Šta je cilj ruskih partija? Kandidat Ruske stranke koji je u Valjevu osvojio mandat na listi „Ekologija, zeleno Valjevo – stil života“ medijima je potvrdio da nije Rus već Srbin, ali on ima dosta prijatelja iz srpsko-ruskog prijateljstva, a i „pravoslavci smo i jedni i drugi“. Ostali smo uskraćeni za informaciju da li je zaštita životne sredine u Valjevu glavni problem koji muči tamošnju rusku nacionalnu manjinu.
Da budem jasan, bez ironije – nije sporno kao pripadnik manjine ili kandidat ili lider manjinske partije patiti zbog ekoloških problema, ali je sporno tražiti povlašćene izborne uslove da bi rešavao (navodno ili stvarno) ekološke probleme. Nije sporno registrovati manjinsku partiju i ako nisi pripadnik manjine, ako misliš da će tvoja ljubav prema nekoj naciji biti bolje izražena kroz političko delovanje nego, na primer, kroz udruženje koje promoviše ljubav prema tom narodu. Ali je sporno izaći na izbore pod povlašćenim uslovima da bi promovisao tu svoju ljubav ukrštenu sa, na primer, srpskim nacionalizmom i antiglobalizmom.
Tako, na primer, famozni odbornik Ruske stranke u Nišu potvrđuje da nije Rus, da ne zna ruski, već da je Srbin, rusofil. Upravo je rusofilstvo navedeno kao jedna od stavki u opisu ideologije ove partije na njenom sajtu, uz socijalni konzervativizam, evroskepticizam, antiglobalizam i srpski nacionalizam. Njen cilj je „zaštita ruske manjine“, ali istovremeno „radi u interesu većine u Srbiji“. Što se u Nišu pokazalo kao živa istina. Inače, nisam siguran da je srpski nacionalizam doneo dobro „većini u Srbiji“. Bar ne nacionalnoj većini. Političkoj većini, aktuelnoj, u ekonomskom smislu, svakako jeste.
A šta je srpski nacionalizam doneo manjinskim narodima u Srbiji, i šta je doneo narodima u nekim drugim zemljama, poznato je, ako ne „većini“, a ono bar čitaocima Peščanika. Ali je taj nacionalizam, nekako, uklopiv sa zaštitom manjine, ruske. Pa tako imamo manjinske partije koje razvijaju većinski nacionalizam i rade u interesu Srba. Možda ćemo jednog dana videti i bošnjačke i mađarske manjinske stranke kojima je ideologija srpski nacionalizam. Za sada za tim nema potrebe jer bošnjačke i mađarske autentične manjinske partije imaju dobre odnose sa političkom većinom.
U bošnjačkom korpusu postoji politička borba, poslednjih godina iskristalisale su se tri političke opcije, a registrovano je čak 13 partija. U mađarskom, konkurencije praktično nema, iako u registru, pored SVM, postoji još pet aktivnih mađarskih manjinskih partija.
Kad smo kod registra, aktivne su ukupno 123 stranke, od toga 74 manjinske. Uz pomenute bošnjačke (13), ruske (8) i mađarske (6), postoji i osam slovačkih. U Kovačici i Bačkom Petrovcu slovačke manjinske stranke imaju ukupno odbornika koliko i na Savskom vencu – jednog. Preciznije, na izbore u Kovačici nije izašla niti jedna, dok je u Bačkom Petrovcu mandat osvojila slovačka manjinska stranke osnovana mesec i po pre izbora.
U registru su i po sedam romskih i albanskih partija, po četiri vlaške i bugarske, po tri makedonske i bunjevačke, po dve hrvatske, rumunske, rusinske, crnogorske i grčke i jedna goranska.
I nisu, po nazivima sudeći, samo ruske okrenute ili posvećene „radu u interesu većine u Srbiji“ ili rešavanju problema i zaštiti pripadnika većine.
Među pomenutih osam slovačkih su partija Ratni veterani za Srbiju (koja ima upisan i naziv na jeziku manjine – Vojnovi veterani pre Srbsko) i Jaka Srbija – Silné Srbsko, sa sedištem u Kragujevcu.
Nedaleko od Kragujevca, u Jagodini je sedište jedne od ruskih partija – BUNT – Prava Srbija – БУНТ-Настоящая Сербия, dok je u Požarevcu Srpsko ruska partija vukovi. Za Ruse i Srbe brine i Narodna jaka Srbija – Народная сильная Сербия, dok Evropska zelena partija – Европейская Партия Зеленых brine za probleme celog kontinenta, a posebno Rusa u Šapcu, gde je registrovana (kao i partija – doajen u zaštiti Srba i Rusa – Ruska stranka).
Konačno, već pomenuta osma ruska stranka, osnovana ovog leta, nosi naziv koji ne ostavlja mesto zabuni: Socijalistički radnički pokret – manjinska politička partija ruske nacionalne manjine u Republici Srbiji, sa sedištem u, gde bi drugo, radničkoj Rakovici.
Na kraju teško pitanje, na koje nemam odgovor – da li je potrebno promeniti okvir i model političkog zastupanja manjinskih interesa. Možda je to pitanje samo potpitanje mnogo težeg – treba li iz korena menjati izborni model u Srbiji. A u vezu sa manjinskim strankama, pravo pitanje zapravo je – kako sprečiti zloupotrebu povlašćenog izbornog položaja? Što je jedno od niza pitanja povezanih sa izbornim malverzacijama i izbornim uslovima. Dok ima želje, volje i mogućnosti da se krade na izborima, naći će se i način. Manjinske partije i kvazimanjinske kvazipartije samo su jedno od oruđa.
Peščanik.net, 06.08.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Govorite li napredni - 09/09/2024
- Samo nek je po zakonu - 15/08/2024
- Šta da radiš u Srbiji kad si Rus - 06/08/2024
