Prvi dan ovogodišnjeg Međunarodnog sajma knjiga obeležilo je veliko interesovanje za štand Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, na kojem su udruženi kosovski izlagači – nije greška, budući da su se osim izdavača pojavili i drugi proizvođači (npr. učila, jedna vinarija, itd; da ne reklamiramo), mediji, uopšte šaroliki espap i, fakat, mnogo pečatanih stvari u obiku knjiga, višegodišnja produkcija. Posetioci i novinari pohrlili su do nesporno patriotske tezge da čuju ministra kulture Bratislava Petrovića koji se odlučio da najpre čast svojim ukazivanjem ukaže direktoru Kancelarije Aleksandru Vulinu, autorima i priređivačima zbornika “Političko nasilje” Urošu Šuvakoviću i Obradu Stevanoviću, neumornim pregaocima iz vrha Udruženja “Sloboda”, sledbenika Nacionalnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića.
“Osim Šuvakovićevog ‘gostovanja’, angažovanje Kancelarije za KiM na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga prate i spekulacije da su izlagači pod pritiskom vlasti morali da prihvate zajedničko predstavljanje, a mnoge je iznenadilo i samo otvaranje štanda s dečjim horom i crvenim maramama, doduše vezanim u mašnu, i programom po principu red pevanja, reč političkih i populističkih govora direktora Vulina i ministra za kulturu Bratislava Petkovića, koji je poručio da je ‘i kultura politika’, izvestio je dnevnik Danas (Povratak otpisanih, Jelena Tasić, 23. oktobar)
Ministar, dakle, nije ponovio priču o patriotskoj umetnosti (to je učinila pesnikinja Radmila Lazić u prigodnom govoru), ali je progovorio koju o stvaralaštvu na Kosovu: “To je deo našeg naroda. Tamo ima značajnih pisaca i pesnika koje treba da podržimo i negujemo i Ministarstvo će učiniti sve da pomogne materijalno pisce sa Kosova”, rekao je Bratislav Petković.
Nikom nije bilo neobično što “kosovski” zbornik “Političko nasilje” predstavlja Uroš Šuvaković, budući da je nekadašnji generalni sekretar Mladih socijalista u vreme žestoke režimske represije, kako je to tvrdio dekan ETF Branko Kovačević, bio umešan u prebijanje studenata tehničkih fakulteta. Šuvaković se, kao jedan od favorita bračnog para Milošević – Marković (bio je asistent Miri Marković na predmetu Sociologija, na Geografskom fakultetu), udomio u Državnoj bezbednosti kao savetnik, a trenutno je docent na specifičnim visokoškolskim ustanovama – prištinskom Filozofskom i Medicinskom fakultetu, koje, osim njega, povezuje i to što posluju u Kosovskoj Mitrovici.
Mihalj Kertes, direktor Uprave Carine, optužen da je državni budžet oštetio za 60 miliona evra, tvrdio je da je Šuvaković dolazio kod njega po novac kojim je SPS finansirala izbore. Šuvaković je u vreme akcije Sablja uhapšen. Dva meseca proveo je u zatvoru, zbog čega je država morala da ga obešteti sa 250 hiljada dinara.
“Celokupna istorija Kosova i Metohije, kako u Otomanskom carstvu, tako i ovih sto godina u sastavu Srbije, obeležena je etnoseparatističkim nasiljem Albanaca nad Srbima, koje obuhvata i uništavanje kulturno-istorijskih dokaza o postojanju jednog naroda na određenom prostoru. Cilj je stvaranje etnički čiste teritorije, za šta su se albanski šovinisti borili unazad 100 godina”, bio je kategoričan Šuvaković.
Drugi promoter zbornika ima još više iskustva sa brižljivo odabranom temom; Obrad Stevanović ocenio je da je „naučnim pokazateljima utvrđeno da albansko nasilje na KiM ima konstitutivna obeležja terorizma“.
Stevanović, u vreme eskalacije državnog nasilja zamenik ministra policije, zasigurno nije mislio na hašku optužnicu protiv Miloševića i vojno – državnog vrha (Nikola Šainović, Vlajko Stojiljković, Dragoljub Ojdanić, Milan Milutinović): “Snage SRJ i Srbije su širom cele pokrajine Kosovo na sistematski način nasilno proterale stotine hiljada kosovskih Albanaca iz njihovih domova ili ih raselile unutar Kosova. Da bi potpomogli ova proterivanja ili raseljenja, snage SRJ i Srbije su namerno stvorile atmosferu straha i pritiska upotrebom sile, pretnje silom ili nasilnim delima. 93. širom Kosova, snage SRJ i Srbije su harale i pljačkale ličnu imovinu i privredne objekte kosovskih Albanaca isteranih iz njihovih domova. Policajci, vojnici i vojne starešine koristili su masovne racije, pretnje silom i nasilna dela da bi kosovskim Albancima opljačkali novac i dragocenosti, a vlasti na graničnim prelazima SRJ sistematski su krale lična vozila i drugu imovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz pokrajine…”
Stevanovićeva konstatacija podseća i na njegov kreativni doprinos tumačenju srpskih ratnih zločina na Kosovu, pre svega postojanja masovnih kosovskih primarnih i sekundarnih grobnica, kao i onih na policijskom poligonu u Batajnici. U maju 2005. Stevanović je pred Tribunalom rekao da je “potpuno nelogično da neko otkopava i preseljava leševe”, odnosno da je to za njega “još uvek velika misterija”. Pozivajući se na nepogrešivu metodologiju (danas je docent na Krimininalističko -policijskoj akademiji) potražio je motiv koji je, ustvrdiće, imao jedino NATO, u želji da “navodne zločine” pripiše Srbima. Zato, logicirao je Stevanović, za razliku od drugih, jedino centar za obuku policije u Batajnici nije bombardovan.
Zbornik “Političko nasilje” izdala je, ne bez ozbiljnog razloga, Vladina kancelarija; dobili smo još jedan štampani dokaz da Srbija u odnosu prema Kosovu ne odustaje od miloševićevskog zlikovačkog kontinuiteta koji personifikuju opskurne figure poput promotera i podstrekača. Nastavak rata, ubijanja, paljenja, progona, političkim nasiljem. Gde li bi se zaustavili da nisu sprečeni, da su stvarno pobedili…
E-novine, 23.10.2012.
Peščanik.net, 24.10.2012.
