„Kolege su svinje, kreteni, kuje i homoseksualci”. Ovo su reči kojima se Sanda Ham, redovna profesorka, doktor nauka, ”pročelnica Katedre za suvremeni hrvatski jezik Filozofskog fakulteta u Osijeku”, izjasnila šta misli o svojim kolegama. Bruka je pukla na dan 5. novembra, u hrvatskome Jutarnjem listu.
Sanda Ham je široj javnosti poznata po mnogim stvarima, mahom negativnim. To je osoba koja se drži tvrdnje kako su hrvatski i srpski dva odelita jezika kao pijana plota, čak i po cenu javne sramote: koliko nedavno se svojski potrudila da odvoji hrvatski od srpskog, te izašla i na TV ekran kako bi narodu diktirala novohrvatske reči, te objašnjavala šta koja znači. ”Šreterove nagrade” za nove hrvatske (dakle, nesrpske) reči, koje propagira pseudonaučni časopis Jezik (čiji je Hamova glavni urednik), redovno su dodeljivane, te sada Novohrvati mogu kauč da nazivaju odmornicom, a TV-zvezdu – popularnicom. Sanda Ham je i izmislila rečenicu ”Trešće i smeće da jedu jabuke”, kao nekakav primer, valjda, koji bi trebalo da ”dokaže” magijskim putem kako srpskohrvatski ne postoji. Problem je bio u tome što je niko nije razumeo, a što ne postoji skoro niti jedan jedini lingvist svetskog glasa koji bi stavio karijeru na kocku tvrdeći kako su hrvatski i srpski dva jezika.
Kako Jutarnji navodi, postavlja se pitanje ”je li uobičajeno da sveučilišni profesori u službenoj prepisci svoju kolegicu nazivaju ’kujom’, a za drugu pišu da se ’pravi blesava’? Je li u prepisci sveučilišnih profesora uobičajeno kolegu nazvati ’životinjicom’, aludirajući na njegovo prezime, a nešto dalje tvrditi kako se ’životinjica uvlači u dupe da je to strašno’? A za drugog kolegu napisati da ’slovi kao kreten i među studentima’?” Izgleda da ovo ipak jeste uobičajeno – na Balkanu. Ono što je najtužnije je da Sanda Ham nije sama: vrlo slično, ”profesionalno”, ponašaju se profesori kako iz Srbije, tako i iz Bosne i Hercegovine, pa i Crne Gore. Setimo se samo ”profesora” Glišovića sa Filološkog fakulteta u Beogradu, koji je u naletu besa zavrljačio stolicu kroz učionicu. Došlo je to i u medije, ali Glišović nije dobio otkaz. Nije ipak uspevao da napreduje u karijeri dok je pokojni Ljubiša Rajić bio živ (protiv Rajića je ovaj držao i vatrene, ostrašćene govore); kako nas je Rajić napustio, tako je i Glišovićeva karijera krenula da napreduje. Izgleda da je Rajić bio jedini lučonoša na tom mračnom, mračnom ”fakultetu”. Only the good die young, lepo je Dikinson pevao.
Govorimo li još uvek o profesionalnosti domaćih profesora? O, da. Evo, Predrag Piper je pisao kako postoji “planska politika rasrbljavanja” pre koju godinu. Zanimljivo: i njegov hrvatski parnjak, Stjepan Babić, smatra kako postoji politika ”rashrvaćivanja”. Dok Adnan Čirgić u Crnoj Gori pokušava da ubedi narod da je upravo po sredi politika ”uništavanja crnogorskog identiteta”. Ima ih raznih. Ili ne? Svi su nacionalisti – isti. Kao što se dâ primetiti.
Hrvatski retrolingvisti su, pak, priča za sebe. Kada se ispostavilo da je Dunja Brozović Rončević lažirala sopstvenu naučnu bibliografiju kako bi bila izabrana za člana HAZU, makar se nekolicina stručnjaka iz Hrvatske uzdigla i napisala protestno pismo. Sada ćemo da sačekamo da vidimo da li će barem Sanda Ham dobiti otkaz – ta red je! U Srbiji se tako nešto, sa druge strane, neće desiti. Profesori studente pljuju i psuju; žale mi se studenti na sedmičnoj bazi. I niko ništa da uradi. Niko nikoga da tuži. Patetično.
U Hrvatskoj, takođe makar, postoji i jedna Snježana Kordić, koja je tokom dugogodišnjeg polemisanja neretko uspevala da hrvatskim pseudolingvistima obriše proverbijalni pod. Argumentima; naučnim, odmerenim, preciznim, tačnim. Ironija je neopisiva da je jedini pozitivni momenat tokom celokupne karijere jedne drske i neprofesionalne Sande Ham upravo to što je u jednom momentu predavala Snježani Kordić.
A u Srbiji? ”Svinje”, kako je Hamova rekla, u Srbiji sigurno nisu.
Ovaca zato ima kao pleve.
Autor je istraživač u Centru za Centralno-istočnu Evropu i Balkan, Univerzitet u Bolonji.
Peščanik.net, 06.11.2012.
Srodni link:
- Snježana Kordić: Naziv jezika
