Stensil na zidu: U slučaju panike uništiti zid
Foto: Peščanik

Mediji su juče objavili vest da je Vlada odobrila izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Informisanje o izmenama ovog zakona u jeku epidemije je naročito važno za svakog građanina. Upravo zato je način izveštavanja kojem svedočimo veliki problem. Naime, Vlada ne može da odobrava izmene zakona. Vlada može samo da predloži izmene Narodnoj skupštini. Tek kada ih Narodna skupština usvoji i kada te izmene budu objavljene u Službenom glasniku, možemo da razgovaramo o nečemu što je obavezno za sve.

Dakle, naslovi o tome da je Vlada odobrila izmene zakona navode na krivi trag, jer prosečnog čitaoca upućuju na to da je stvar rešena i da se treba pripremiti na sprovođenje novoodobrenog zakona.

Na Peščaniku je nedavno bilo reči o uticaju dezinformacija koje objavljuju mediji. One su naročito opasne kada su povezane sa pojavama koje kod ljudi izazivaju strah, kao što je to slučaj sa epidemijom Covid-19.

Sada kada znamo da Vlada nije ništa odobrila, već eventualno samo predložila, trebalo bi da saznamo nešto o sadržaju Predloga za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. U danu objavljivanja pomenutih vesti, Predlog nije upućen Narodnoj skupštini, jer ga ne nije moguće pronaći u listi akata u proceduri. Na sajtu Vlade Srbije, u odeljku posvećenom zakonima koje je predložila nova Vlada, nema nijednog akta. U odeljku posvećenom sednicama Vlade ne pronalazimo podatak da je tokom jučerašnjeg dana uopšte održana sednica Vlade, a samim tim nam nisu na raspolaganju ni akti koji su usvojeni na ovoj sednici.

Dakle – ono što su mediji predstavili kao odobrene izmene zakona, ne postoji. U pravom smislu te reči. Izmene nisu javno dostupne, Predlog nije upućen Narodnoj skupštini, o njemu se nije raspravljalo. O njemu se nije glasalo, izmene nisu objavljene u Službenom glasniku. Neophodno je iznova pitati, u nadi da će imati efekta – zašto mediji uporno dezinformišu javnost o ovako osetljivim pitanjima? Zbog čega podižu nivo panike i neizvesnosti, koji su i bez toga na zavidno visokom nivou.

Pogledajmo sada jedine izvore koji nam nešto saopštavaju o sadržaju Vladinog predloga. Mediji uniformno navode, oslanjajući se na saopštenje Vlade, da je izmenama „neophodno obezbediti striktno poštovanje mera kako bi se zaštitili zdravlje i životi građana, sačuvao zdravstveni sistem, kao i privreda“. Šta je to konkretno u važećem zakonu sprečavalo ovo striktno poštovanje mera? Tačan odgovor je: apsolutno ništa.

Uzmimo za primer korišćenje zaštitnih maski. Postojeći zakon u članu 53, između ostalog, predviđa mogućnost da Komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti (koja do danas nije formirana – što je tema za sebe) ministru zdravlja predloži da, u svrhu suzbijanja zarazne bolesti, propiše korišćenje određene opreme. Ova obaveza važi za različite institucije, ali i za građane, odnosno pojedince. Za nepoštovanje propisane obaveze korišćenja određene opreme (u našem slučaju, maske), odgovara se prekršajno. Zaprećena novčana kazna za fizičko lice iznosi 20 do 150 hiljada dinara.

Dakle, u čemu je problem? Zbog čega 8 meseci čekamo na „striktno poštovanje mera“? Zbog čega vlasti svojim građanima ne kažu istinu – da je mehanizama za kontrolu zaraze bilo, ali da one nisu bile prioritet. Posebno na javnim skupovima, utakmicama i tokom izbora. Zato je sada neophodno dodatno slagati i reći da je za „striktno poštovanje mera“ potrebno promeniti zakon.

Suština je zapravo u tome da su se stvari otrgle kontroli i da Srbija danima beleži preko 2.000 novoobolelih od Covid-19. Kada je ovaj broj iznosio 48, uveli smo vanredno stanje i zakatančili sve institucije. Danas se to vlastima ne čini korisnim, pa je za opšti haos i dezorganizaciju potrebno optužiti – zakon.

Vlasti, ovakve kakve jesu, mogu tako nešto da pokušaju. Na medijima je da zagrebu malo dublje od Vladinog saopštenja koristeći rečnik koji građane neće dovesti u zabludu i uticati na dodatno širenje panike.

Peščanik.net, 06.11.2020.

Srodni link: Dejan Ilić – Korona na poligrafu

KORONA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2021), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)

Author: Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2021), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena.