Sudeći po brakorazvodnoj statistici (svaki treći brak) ispada da se prosečni glasač vladajuće stranke mnogo više pridržava stranačkog nego bračnog zaveta i da lakše oprašta kad mu očekivanja iznevere stranački drugovi i drugarice nego kad mu to učine oni bračni. Sa druge strane, ispada i da se opozicioni birači bezbrižnije odlučuju da stupe u brak nego u stranku i da se mnogo više nećkaju oko toga za koga bi i da li bi uopšte glasali nego da li bi se i sa kim venčavali. Ali, izgleda da će se ti trendovi promeniti. Pri tom ne mislim na procenat razvoda.
Predsednik Srbije je najavio vanredne izbore u junu, ukoliko se ne formira nova vlada. Doduše, najavio je i da neće više biti predsednik ukoliko se utvrdi da je na protestu korišćen „zvučni top“, ali to nikako da se desi iako je doveo rusku službu a pozvao i američku. (A možda je samo trebalo da ustvrdimo kako je on nesposoban da upotrebi bilo kakvo slično oružje pa da njegova opsesivna potreba za samohvalisanjem odradi svoje?) Nije održao ni ono „28. marta, zapamtite, rekao sam vam, biće najveći skup u Srbiji ikada, ukoliko me do tada ne ubiju“, osim ako nam naknadno ne objasni da je ili ubijen ili da je skup bio kad mi nismo gledali. Kao i ono upisivanje u knjigu žalosti u „Ribnikaru“.
Tako da vanrednih izbora možda i ne bude. Vanredno stanje mu je ionako mnogo više priraslo srcu, a ako se i ono izjalovi, dobro mu je i ovo bestežinsko stanje u kojem nijedna druga institucija nema nikakvu specifičnu težinu. Mada mu brojno stanje pristalica ne ide naruku. Toliko se istanjilo da mu sad funkcioneri glume batinaše umesto da, kao ranije, kriminalci glume funkcionere. A naročito mu ne prija zborno stanje u koje sve više nepristalica upada.
I dok oni koji zavise od predsednika Srbije gledaju u njega i mole „samo nešto reci, da ne bude gore“, on zbraja zborove i proteste (sigurno pedantnije nego što to CRTA radi) i oduzima se od besa. Kad taj bes podeli sa pratiocima na Instagramu i voditeljima sa RTS-a, pa pomnoži sa nula štandova koje može da postavi bez žandarmerije, dobije tačan iznos (nažalost ne i u parama) svoje vladavine – krompir, isti onaj koji je onako bestijalno „dodelio“ ljudima iz prosvete umesto plata. Ali izgleda da nije računao na dve stvari. Prvo, krompir je u Srbiju doneo Dositej Obradović, prosvetitelj. Drugo, Met Dejmon – ne tviteraš kojeg je predsednik Srbije iz nama nejasnih razloga pominjao u Briselu, nego holivudski glumac – u filmu „Marsovac“ uspeva da ne umre od gladi zahvaljujući tome što je na Marsu uzgajao baš krompir i to – u izmetu svojih kolega.
Zato, dok se mi pitamo, a sada se pitamo, nema ni zbora o tome da takav čovek (ne Met Dejmon nego predsednik Srbije) može da pobedi u ovome. Jer je došlo vreme da i mi prozborimo koju. Na zboru, na ulici, na poslu, na biračkom mestu ako ga bude.
Peščanik.net, 31.03.2025.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- MAGA i USRO - 21/04/2025
- Mrzim, dakle postojim - 14/04/2025
- How do you spell it, Ćaciland or Naziland? - 08/04/2025
