Krajem prošlog meseca Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja skupštine Srbije je razmatrao i prihvatio zahtev ministarke rudarstva i energetike i dao joj saglasnost da obavlja još jednu javnu funkciju.
Nakon ove odluke ministarki je za obavljanje te nove, dodatne funkcije po zakonu potrebna i saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije, ali sasvim je izvesno da će je dobiti. Doduše Zakon o sprečavanju korupcije (čl. 56) utvrđuje da javni funkcioneri mogu, osim izuzetno, obavljati samo jednu javnu funkciju, ali stvari u praksi izgledaju sasvim drugačije. I ova antikorupcijska odredba je, uostalom kao i mnoge druge, kod nas pretvorena u karikaturu – samo prošle godine Agencija je u čak 573 slučaja dala saglasnost za vršenje druge javne funkcije ili obavljanje drugog posla ili delatnosti.
Imajući u vidu da je pravilo postalo izuzetak, a izuzetak pravilo i da prava armija funkcionera obavlja dve ili više funkcija, moglo bi se reći da još jedan slučaj, u mnoštvu sličnih, i nije vredan neke posebne pažnje. Ali nije tako.
Odluku Vlade Srbije da ministarku postavi u skupštinu društva čini izuzetno specifičnom to što je nije postavila za jednog od članova već za jednog jedinog člana skupštine EPS-a.
Početkom aprila Vlada Srbije je, u sklopu na kontroverzan način sprovedene transformacije javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ u akcionarsko društvo, usvojila Statut preduzeća Elektroprivreda Srbije A.D. Taj Statut (čl. 13) predviđa da funkciju skupštine vrši samo jedan predstavnik osnivača. Ovakvo rešenje sa jednočlanom skupštinom je i u formalnom neskladu sa (pra)starim pravnim pravilom tres faciunt collegium (najmanje tri lica čine kolektivno telo, skupštinu) i u suštinskom raskoraku sa elementarnom logikom. Ostalo je nejasno zašto Vlada nije prihvatila predlog nekih stručnih tela u EPS-u da Skupštinu čini više ljudi. Nema sumnje da bi više ljudi kroz razmenu stavova i argumenata doprinosilo donošenju kvalitetnijih odluka.
Uprkos tome ministarka će biti jedina članica Skupštine Elektroprivreda Srbije A.D. Ona će biti „skupština“ i raspolagati svim veoma velikim ovlašćenjima skupštine A.D. Shodno statutu (čl. 14) ona će sama birati članove Nadzornog odbora, koji će, kasnije, bez konkursa, birati generalnog i izvršne direktore EPS-a. Na listi ovlašćenja skupštine odnosno ministarke je i da odlučuje o stvarima kao što su na primer: povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala i emisija hartija od vrednosti; statusne promene; osnivanje i gašenje ogranaka društva; ulaganje kapitala; sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti; raspodela dobiti i pokriće gubitaka; usvajanje finansijskih i izveštaja revizora; naknade članovima Nadzornog odbora, izbor revizora i naknade za njegov rad itd, da ne nabrajamo u nedogled.
Svemu navedenom treba dodati da je u pripremi novi zakon koji treba da na nov način uredi upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu. Nacrt tog zakona je izazvao brojne reakcije. On je sporan jer eliminiše neke od kakvih takvih postojećih antikorupcijskih mehanizama u javnim preduzećima. Uz ostalo predviđa da nadzor nad radom preduzeća u državnom vlasništvu, kad se radi o preduzećima iz energetskog sektora, vrši ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Ako ovakav zakon bude usvojen, a Vlada će po svemu sudeći na tome insistirati, ministarka bi bila u žestokom sukobu interesa: nadzirala bi preduzeće u kome sama donosi većinu najvažnijih odluka.
Ali i sasvim nezavisno od takvih eventualnih opskurnih perspektiva, već sada smo u situaciji da je većina odluka preduzeća čiji je osnovni kapital procenjen na 365.105.093.978,98 dinara, odnosno preko tri milijarde evra, stavljen u ruke jedne jedine osobe.
Nije verovatno da bi se privatni vlasnik tolikog preduzeća opredelio za takvo rešenje. Šta onda stoji iza ovakvog opredelenja Vlade Srbije? Pouzdanje u izuzetne sposobnosti, zapravo u svemoć, omnipotenciju ministarke? Jako malo verovatno. Ko ozbiljno misli da uz obavljanje funkcije ministra ista osoba sama može valjano obavljati poslove skupštine velikog preduzeća? Daleko je verovatnije da je u pitanju samo fasadno rešenje, da se odluke o EPS-u – u neće ni donositi u skupštini društva već na nekom drugom mestu.
Nezavisno od raznih mogućih spekulacija evidentno je da su, kao i dosadašnji rad EPS-a, i proces njegove transformacije obeležile političke odluke uz širenje prostora za diskreciono odlučivanje i sužavanje prostora za uvid javnosti i uticaj struke. Što uvek i svuda spada u najbitnije pretpostavke korupcije.
Peščanik.net, 04.05.2023.
