Neka se oni koji su potpuno bez ubeđenja glasali za Komorovskog raduju zbog izbornog gubitka „Kačora“. Neka misle da je Poljska spasena. Neka se još malo raduju što se neće vratiti IV Republika. Pa, ona se i onako ne bi ponovila. U pitanju su bili predsednički izbori, a znamo da predsednik ima ograničenu moć. Ono što se eventualno moglo desiti bila bi situacija u kojoj vlada PO, a predsednik je nekakav Kačinjski. Zar ne bi bilo korisnije postaviti pitanje: zašto su svi oni koji su se uspaničili pred drugi krug izbora ćutali protekle dve godine? Imam za njih jednu lošu vest: izgubljena bitka mogla bi u budućnosti postati pobeda. Desnica okupljena oko PiS-a je ojačala i u budućnosti će kao jaka opoziciona stranka sakupljati poene na kritici vlasti. Kandidat PO Komorovski se jedva nakako dovukao do cilja. Pomogli su mu poljski intelektualci tresući se od straha pred Kačinjskim. Situacija pred drugi krug izbora ličila je na zamak u kom se iza utvrđenenih zidina degeneresina aristokratija trese od straha pred najezdom puka.

Sve ovo sam shvatila kada mi je prijatelj koji se deklariše kao savremeni levičar rekao da će glasati za Komorovskog, jer iza Kačinjskog stoji primitivna rulja – antisemitska, ksenofobična i ružna. U ovakvoj situaciji pre bih podržala stav rediteljke Monike Stšempke koja je odlučila da bude na strani elektorijata Kačinjskog. Tačno je da oni imaju loša načela i poglede, ali imaju sasvim dobra očekivanja: veća prava za sve, veću odgovornost države. PO je partija neoliberalnih egoista. Lako je osećati gađenje prema primitivnoj rulji, ali je teško priznati kako je ona nastala. Da li su gospođe okupljene oko katoličkog Radija Marija jednako opasne kao i ljudi bez skrupula sa neograničenim apetitom za novac? Umesto da se postavi pitanje funkcionisanja države, opet se bavimo simbolima. Činjenica je da u ovom trenutku samo Jaroslav Kačinjski upozorava PO – morate se promeniti kako biste ispunili naša očekivanja. Nije li malo prekasno? Ostali kandidati dali su svoje glasove Komorovskom potpuno besplatno. Kandidat levice Napieralski nije mogao ništa da promeni. I zaista, šta bi se desilo kada PO ne bi mogla da računa na negativni elektorijat Kačinjskog? Kada bi im se neprekidno ponavljalo: nećemo glasati ni za koga ukoliko nam Komorovski nešto ne ponudi? Sasvim je sigurno da od svega što je Komorovski obećao pre izbora, nakon njih neće ispuniti baš ništa. Ispostavilo se da je poljske liberalne elite dovoljno zaplašiti strašilom konzervativizma. Birači po selima su masovno glasali za Kačinjskog po naredbi crkve. Nakon izbora, mediji su im dodelili stravičan naziv: divlja provincija. Tvrde da je PO nešto drugo, ali ipak, istina je da se razlikuju samo po tome što oni ne slušaju sveštenike, već direktno biskupe. Dogovaraju se sa njima i, naravno, pristaju na kompromise. Dovoljno je pomenuti pitanje abortusa.

Nisam glasala za Kačinjskog, ali nisam glasala ni protiv njega. I naravno, ništa strašno se nije desilo. Desila se samo estetska pobeda. Ona izgleda bolje od nedavnih dana žalosti, antinacionalistička je, tolerantna i proevropska. Zahvaljujući ovoj pobedi državom će vladati samozadovoljni konzervativac. A kakav smo izbor uopšte i imali? Isto ili skoro isto, i to bez našeg pristanka.

 
Kinga Dunjin, Krytyka polityczna, 05.07.2010.

Izbor i prevod sa poljskog Goran Injac

Peščanik.net, 07.07.2010.

Leave a Reply