Kada je pre dve godine Poljsku zahvatio talas protesta zbog odluke Ustavnog suda da ograniči pravo na abortus, Jaroslav Kačinjski, zamenik premijera i šef vladajuće konzervativno katoličke stranke Pravo i pravda, izjavio je da su protesti vođeni „anticrkvenim nihilizmom“. Pre nekoliko dana tekst istog naslova se pojavio na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske. Naime, tekst „Anticrkveni nihilizam“ je komentar sveštenika Slobodana Lukića na moj tekst „Crkveni nihilizam“, u kojem postavljam pitanje: Da li u SPC-u veruju u postojanje univerzalnih i apsolutnih ljudskih vrednosti? I u analizi „Molebana za svetinju braka i očuvanje porodice“ u Podgorici i proglasu koji je na tom skupu pročitan odgovaram da u SPC-u ne veruju u univerzalne ljudske vrednosti.
„Dobro bi bilo da nam Veljković odgovori zbog čega smatra da bi odanost ’univerzalnim i apsolutnim ljudskim vrijednostima’ kakve ih zagovaraju nosioci savremene neoliberalne ideologije bilo nešto što Crkva bezrezervno mora da poštuje. Jesu li te anti-vrijednosti neka nova dogma koju Crkva po svaku cijenu mora da usvoji?“ – eksplicitan je Lukić. Odgovor je jednostavan: ako se SPC u Crnoj Gori pozivala na svoja prava kao verska zajednica, onda bi bilo dosledno, pošteno i očekivano da razume da pored verskih prava postoje i neka druga, recimo da niko ne sme biti diskriminisan na osnovu svoje seksualne orijentacije. Stoga što se na osnovu istih principa slobode i autonomije svakog pojedinca izvode i pravo na slobodu vere i pravo na slobodu seksualnog opredeljenja. I kada SPC napada LGBT+ građane, ona neminovno atakuje na slobodu svakog pojedinca kao univerzalnu vrednost. Zato je SPC nihilistička – zato što u svom javnom delovanju ne polazi od premise da su svi ljudi ravnopravni, slobodni i autonomni, i da je svaki pojedinac odgovoran za svoje postupke i način života, kao i da je obaveza države da mu tu slobodu obezbedi. Na isti način na koji je obezbedila i verska prava SPC-a. Država na osnovu istih načela odobrava održavanje molitvenih mitinga SPC-a i Paradu ponosa.
Osnovna Lukićeva teza je da SPC nastupa pastirski, a ne politički, i da nije protiv ničijih prava, nego da je protiv greha. Netačno. U tekstu podgoričkog proglasa piše: „Pozivamo vlast Crne Gore da zaštite i narod i državu, a naročito djecu koja su još od osnovne škole, od najranijeg uzrasta, kroz školske programe i udžbenike izložena sadržajima LGBT propagande i ideologije“. Ovaj deo proglasa predstavlja jasan i nedvosmislen politički zahtev upućen od strane SPC-a crnogorskoj državi, na koji su vlasti u Srbiji već pozitivno odgovorile, menjajući sadržaj udžbenika iz biologije na zahtev patrijarha Porfirija. No, Lukić kaže da sam patrijarha neosnovano optužio za homofobiju. Ali kako onda nazvati patrijarhovu besedu i molitvu u kojoj se spominju „nevidljive sile zlobe, podnebeske i vidljive, svesne i nesvesne sluge njihove“ – ako ne homofobijom? Patrijarh je u stvari rekao da je svako javno zalaganje za građanska prava LGBT+ populacije proizvod demonskog uticaja!
Pastirski pristup bi podrazumevao da se polazi od jasne razlike između Crkve, društva i države (sveta). Na osnovu toga, ono što bi važilo za vernike, ne bi se odnosilo na ostale članove društva, niti bi obavezivalo državu. Ali takav pastirski pristup ugrožava sadašnju populističku retoriku i ideologiju SPC-a, koja takvu razliku namerno ne prihvata, nego po pravilu nastupa sa pozicije da govori u ime celokupnog naroda. I zato se od države traži da udovolji zahtevima sveštenstva kao navodnih narodnih glasnogovornika.
Lukić se u crkvenu kampanju protiv LGBT+ građana uključio još letos, pozivajući se na apostola Pavla. Međutim, baš kod Pavla u Prvoj poslanici Korinćanima nalazimo na pastirsku razliku koju sam prethodno naveo. Pisah vam u poslanici, kaže apostol, da se ne mešate sa bludnicima, i nastavlja: „Ali ne uopšte sa bludnicima ovoga svijeta, ili s koristoljupcima, ili sa otimačima, ili sa idolopoklonicima; jer biste morali izići iz ovoga svijeta. A sad vam napisah da se ne miješate s nekim koji se brat zove ako je bludnik, ili koristoljubac, ili idolopoklonik, ili opadač, ili pijanica, ili otimač; s takvim zajedno i da ne jedete“. Ako Lukić, sveštenstvo i episkopat, smatraju da su LGBT+ građani, koji su – i ako su – u nekom periodu svog života primili pravoslavno krštenje i tako postali članovi crkvene zajednice, „bludnici“ a braća su zbog krštenja, neka slobodno donesu crkveno-disciplinske mere. U tome ih niko ne sprečava, niti im to neko može braniti. Dok za one pripadnike LGBT+ zajednice koji nisu kršteni, neka opet ima reč apostol: „Jer što da sudim onima koji su napolju?“
SPC namerno zaobilazi pastirski pristup, zato što je svoj društveni i politički uticaj poslednjih decenija izgradila uz pomoć koristoljubaca (korumpiranih političara), opadača (velike većine medija) i otimača (nepokajanih kriminalaca i ratnih zločinaca: crkvenih darodavaca) – zato što ih pravoslavnom srpskom braćom zove. A takvo moralno i duhovno slepilo sveštenstva je nužni proizvod idolopokloničkog odnosa prema „pravoslavnom identitetu srpskog naroda“. Ko kaže da je pravoslavni Srbin i ispovedi da je srpska crkva „najstarija nacionalna institucija“, može slobodno nastaviti da greši – duhovni je moto sadašnje SPC.
Lukić je svoj komentar započeo notornom neistinom o nekakvom progonu Crkve. Zašto jedan sveštenik, koji pretenduje da zastupa večnu istinu, iznosi jednu tako očiglednu laž? Odnosno, šta to Lukiću stvara teskobu, te se on lično i njemu slični osećaju progonjenima? I to u periodu kada, počevši od Rusije, preko Poljske, Mađarske, Srbije, Crne Gore i Amerike, hrišćansko sveštenstvo u političkom savezu sa desnim populistima i ekstremistima sistematski napada vrednosti liberalne države.
Verujem da Lukića nesvesno ipak muči savest. On se priključio jednom političko-klerikalnom projektu svetovne vladavine, ali je verovatno nekada u Svetom pismu pročitao reči „vi ste so zemlji“, što bi značilo – niste i njeni vladari. Na nesreću, odgurnuvši od sebe svetopisamsko trezvenoumlje, srpsko sveštenstvo kao da sluša savete nekih tajanstvenih i nevidljivih sila koje im govore: „Ako već ne verujete u vaskrsenje i živite u strahu od ovoga sveta, zašto ne biste probali da tim svetom zavladate. Gospodarenje svetom će sigurno umiriti vaše maloverne i strašljive duše“.
Otac Slobodan je u diskusiju ušao nespreman. Zato mu preporučujem da se baci na proučavanje i čitanje literature iz predmeta Crkva i savremeno društvo; Religija i sekularizacija; ili Socijalno učenje crkve, koja se može naći u okviru master programa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Možda mu nakon toga zvanični crkveni sajtovi neće objavljivati tekstove, ali će barem napredovati u znanju, rasuđivanju i – nadam se – u veri.
Peščanik.net, 29.10.2022.
