Za Vučića i naprednjačku predizbornu kampanju organizovan je niz jubileja državnih ustanova – jubileja koji to zapravo nisu. Vučić je tako u prisustvu patrijarha govorio na svečanosti povodom 182. godine od osnivanja SANU, a posle toga je Porfirije sam prisustvovao svečanosti povodom 87. godina od osnivanja Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Broj godina se zgodno namestio jedino u slučaju 55. godišnjice Studentskog centra Beograd i svečanosti na kojoj je reč ponovo uzeo patrijarh.
Na Fakultetu veterinarske medicine studentima je svečano dodelio diplome sam dekan, a data je i veterinarska zakletva koja je patrijarhu pružila inspiraciju. On je zapazio da je pisac zakletve iako „ljudsko biće… čitavu tvorevinu posmatrao holistički“, te na osnovu toga zaključuje da se veterinarski poziv ne tiče samo našeg materijalnog postojanja, nego ima i „unutarnju, duhovnu dimenziju“. Holistički pristup lečenju – gde se telo, duh i duša pacijenta posmatraju kao jedna celina – danas nude mnoge new age grupe kada promovišu alternativne oblike lečenja i najčešće su inspirisane istočnjačkim religijama s ciljem da podstaknu samoizlečenje pacijenta. No, moderna medicina, pa i veterina, svoj razvoj i efikasnost u lečenju mnogih bolesti duguju ne holističkom pogledu na svet, koji je bio karakterističan i za evropski srednji vek, već novovekovnom pristupu s geslom „Znanje je moć“ (Frensis Bekon), a da tu moć naučnog znanja, njene metode, otkrića i istraživanja, treba praktično upotrebiti na korist ljudi. Stoga nije bitno da li je holizam stvarno prisutan u zakletvi veterinara ili se patrijarhu to učinilo.
U svakom slučaju, holistička ideja celine Porfiriju služi da u veterinu učita „svetosavsko prosvećivanje“ zato što je to „osnov, početak i kontekst prosvećivanja srpskog naroda kroz vekove“. Međutim, iako je prosvećen svetosavskim holizmom, srpski patrijarh, koliko znamo, nije izrazio brigu za stanje stoke u Srbiji, koju je nedavno pogodila afrička kuga. Ništa više pažnje SPC-a nije nedavno privukla ni bolest koja je s brojnim smrtnim ishodima pogađala ljude. Za vreme pandemije COVID-19 srpske vladike i sveštenici svojim izjavama i praksom unosili su pravu pometnju u društvo i javnost.
U studiji Simbolički sukobi oko pričešća u Srbiji za vreme pandemije (Niš 2022), sociolog Miloš Jovanović konstatuje: „Uprkos velikom broju zaraženih i, nažalost, preminulih sveštenika, monaha i monahinja, i upokojenih crkvenih velikodostojnika, uključujući i samog patrijarha Irineja, u crkvama SPC u Srbiji se nije odustalo od korišćenja iste kašičice.“ Tvrdokorno istrajavanje u vršenju pričešća istom kašičicom može da zaliči na infantilnu tvrdoglavost. Međutim, Jovanović je bliži drugom zaključku: „skloniji smo tumačenju da je ovakvo odsustvo fleksibilnosti simptom straha od gubljenja moći koja je zasnovana na rigidnoj kontroli verovanja, mišljenja i ponašanja, gde se i najmanje odstupanje u tvrdoj građevini ili ’pukotina’ vidi kao potencijalno ugrožavajuća za celinu“. Ništa plastičnije ne može ukazati na to da SPC prosto nema šta da doprinese modernom obrazovanju, koje u praksi uključuje i prevenciju bolesti, te zaštitu života ljudi – ali i životinja, naročito domaćih – od raznih epidemija. Za SPC je celina važnija od delova, to jest važnija je od ljudskih života.
Nažalost, svedočimo „penetraciji“ – izraz gradonačelnika Beograda u ostavci – SPC-a u srpske obrazovne institucije i novih zahteva koji se na tom polju upućuju nadležnima. „Molimo se Bogu“, rekao je Porfirije na svečanosti Ustanove Studentski centar Beograd, „i nadamo se da nećemo čekati mnogo vremena da i Studentski grad, pored kapele, dobije ono što je kruna i smisao postojanja svakog grada – svoj hram“. A kapela nije dovoljna iz prostog razloga što hram može primiti veći broj korisnika i tu postoje „mogućnosti da na sva pitanja i praktično i konkretno svi zajedno damo odgovor, a to je molitva“. Da pojednostavimo: za Porfirija su gradovi smisleni tek kada SPC ima mogućnosti da efikasnije i masovnije sprovodi „kontrolu verovanja, mišljenja i ponašanja“ (Jovanović), i svima nam poručuje da su nam životi besmisleni ukoliko ne postanemo sledbenici SPC-a. A mladi ljudi koji su u procesu sazrevanja, školovanja i obrazovanja su patrijarhova glavna meta jer spadaju u jednu od najranjivijih društvenih kategorija.
Ambicijama SPC-a ništa ne stoji na putu, tako da nije više pitanje da li je hramu mesto u Studentskom gradu, nego kada će on biti izgrađen. Patrijarh Porfirije ispostavlja zahteve u društvu u kojem su prosveta i obrazovanje izgubili svoju društvenu ulogu, a kako je ocenjeno krajem avgusta na okruglom stolu „Prosveta u društvu siromaštva i duhovne bede“ u organizaciji UGS Nezavisnost, srpska prosveta je u katastrofalnom stanju.
„Otkako smo u tranziciji, gradimo društvo u kome znanje i stručnost nisu važni faktori uspeha u životu, već je najvažnija lojalnost“, ocena je Aleksandra Baucala, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. A lojalnost je bitna i Porfiriju i zato zahteva izgradnju pravoslavnog hrama u Studentskom gradu. Ali, da se razumemo, patrijarh nije uzrok, on je krajnji simptom dugog procesa urušavanja obrazovanja, da bi na višedecenijsko stanje siromaštva stavio krunu i time konačno dovršio izgradnju naše duhovne bede.
Peščanik.net, 29.11.2023.
