mačka na ulici

Foto: Predrag Trokicić

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković se izjasnila o mogućem raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Gojković je rekla kako je „legalno i legitimno“ da Srpska napredna stranka razgovara o mogućnosti da izbori budu prevremeno održani, jer je „očigledno da opozicija priželjkuje izbore“. Svoj stav je podvukla rekavši da će „većina u SNS odlučiti o izborima“.

U izjavi predsednice skupštine je baš sve pogrešno. Počnimo od „legalnosti i legitimnosti“ odlučivanja o raspisivanju izbora odlukom većine u političkoj stranci. Legalno bi trebalo da znači da ovakvu mogućnost pruža neki opšti pravni akt – recimo Ustav ili zakon. Ovo je prva laž predsednice skupštine. Vanredni parlamentarni izbori mogu biti izazvani raspuštanjem Narodne skupštine koju sprovodi predsednik, na obrazloženi predlog vlade.

Dakle, Ustav i zakon vladajuću stranku nisu ovlastili da odlučuje o raspisivanju izbora. Na ovakvu odluku su ovlašćene isključivo institucije pod određenim uslovima (koji pak ne uključuju partijsku odluku). Štaviše, „premošćavanje“ institucionalnih odluka partijskim je izričito zabranjeno. Predsednica skupštine bi pred ogledalom i sa razumevanjem trebalo pročita član 5 (stav 4) Ustava Srbije: Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi. I tako više puta u toku dana. Time će obnoviti gradivo koje joj je promaklo, uprkos advokatskoj karijeri i poslaničkoj zakletvi nad najvišim pravnim aktom.

Tako dolazimo do toga da odlučivanje SNS većine o izborima ne da nije legalno, već je, sasvim suprotno, nelegalno. A da li može biti legitimno, kako tvrdi predsednica skupštine? Da li postoji neka važna vrednost ili razlog koji bi mogao da dovede u sumnju opravdanost ustavne zabrane uzurpacije vlasti od političkih stranaka? Na koji civilizacijski princip bi Maja Gojković mogla da se pozove u pokušaju da ospori domaću ustavnu normu. Teško da bi Evropa 21. veka mogla iznedriti ovakav princip. Koncentracija vlasti, interesno odlučivanje i teror većine nisu i ne mogu postati univerzalni principi.

Na samom kraju, Gojković nam je rekla da se slaže sa predsednikom i da smatra da nam izbori nisu potrebni. Ova dva partijska glasa protiv su zapravo najsigurniji znak da će izbori biti održani.

Za to treba kriviti opoziciju koja „priželjkuje izbore“, kaže Gojković. Možda se predsednica skupštine zbunila, možda nije bilo medija u kojima je mogla da pročita da građani (a sasvim sigurno i opozicija) priželjkuju slobodne, tajne, lične i neposredne izbore. To su legalni i legitimni izbori, ustavom garantovani, iako nisu izbori kakve vole naprednjaci.

Malo toga nas može iznenaditi od predsednice skupštine. U odgovoru na pitanje o raspisivanju vanrednih izbora za narodne poslanike, u tome je ipak uspela. Nadmašila je sebe i uz dve laži rekla i jednu istinu: našom zemljom vlada samo partija. Ona zaključuje šta je legalno, a šta legitimno.

I ranije je bilo glasova koji su argumentovano tvrdili da je Ustav Srbije suspendovan i da se zemljom upravlja kao da je u neprekidnom vanrednom stanju. Iskrenost Maje Gojković treba iskoristiti za konstataciju uznapredovalog stanja bolesti – Ustav nije suspendovan, već mrtav. Tako jadnog i mrtvog ga navodno revidiraju, ne bi li nekome daleko odavde dokazali da ipak pokazuje znake života.

Međutim, mi koji ovde živimo svedočimo stvarnom stanju. Imamo i predsednicu skupštine koja nam u tome pomaže. Najrazumnije bi bilo sa scene ukloniti ustavnog pokojnika, a zatim i njegove novoradikalske dželate. Nakon toga treba krenuti sve ispočetka, makar kada je u pitanju odnos prema institucijama, legalnosti i legitimnosti.

Peščanik.net, 14.12.2018.