Benjamin Netanijahu zapravo nikada nije želeo da bude predsednik vlade. Od detinjstva je sanjao da postane vatrogasac. Prilika mu se ukazala poslednjih dana, i to ne samo da bude vatrogasac, već i vrhovni komandant jedinica za spasavanje. Bibi je na televiziji video da Karmel gori i shvatio da je kucnuo čas da ostvari svoj san. Uzeo je helikopter, razgovarao sa svojim prijateljima, svetskim liderima, zatražio podršku i pomoć u ljudstvu i tako sebi napravio leteću vatrogasnu armiju.

Ali Netanijahu, što je karakteristično za njega, nije razumeo da ono u čemu on uživa baca građane u očajanje. Dok je on mislio da je Karmel zahvaćen požarom koji treba gasiti, javnost je imala osećaj da joj se pred očima raspada vlada i da ne postoji niko ko bi vodio državu. Bibi se toliko zaneo svojom novom funkcijom – čak je podučavao i Šimona Romeha, vođu vatrogasnih i spasilačkih ekipa, kako ugasiti vatru i kako savladati neprijatelja iz vazduha – da je zaboravio da je izabran da bi vodio zemlju i u Osefiji obezbedio modernu vatrogasnu zaštitu, sposobnu da stigne brzo na lice mesta i ugasi nargilu pre no što cela zemlja bukne u plamenu.

Već dve godine se Netanijahu priprema za veliki rat. To je njegova životna misija. Izbrisaćemo seme Amaleka i sprečićemo novog Hitlera da se opremi nuklearnim naoružanjem, a on će odgovoriti slanjem hiljadu raketa na našu teritoriju. Neke od njih će naravno zapaliti Karmel, Guš Dan i periferiju od Gadere do Hadere, cela zemlja će buknuti.

Kako ugasiti ovu vatru izazvanu tim raketama? Cisternom sa petocifrenom registarskom tablicom, što je jasan dokaz da je proizvedena šezdesetih? Sa brigadom od 1500 vatrogasaca koja je zadužena za celu zemlju, a koja nije uspela da ugasi vatru ni na Karmelu?

Tačno je da je sistem vatrogasne zaštite zapušten već decenijama. Tačno je da je vatra izbila u njegovoj smeni. Ali je isto tako tačno i da je odgovornost njegova. Slučaj Netanijahu. U svom mandatu on je želeo da zapali vatru u celoj zemlji ratom Goga i Magoga u konačnom obračunu dobra i zla sa Iranom. Spremio se da je zapali, ali nije spreman da je ugasi.

Netanijahu je tražio da bude premijer u vladi jer „samo Likud zna da vodi zemlju“. Pola mandata kasnije jasno je da je Bibi odličan govornik, ali u učinkovitosti ne zaslužuje prelaznu ocenu. Ako je Izrael tako spreman za vođenje rata sa Iranom, valjalo bi da se svaki građanin opremi molitvenikom. Čak i onima koji ne veruju zatrebaće božja milost.

Veoma je privlačno ustremiti se na Elija Jišaja, posrnulog ministra unutrašnjih dela, i u tome bi bilo čak i neke pravde. Ipak, odgovornost je na vrhovnom vođi. Pa šta ako se to desilo za vreme njegove smene. Pa i Jomkipurski rat se desio u Goldinoj smeni. Onaj koji nije ništa uradio uprkos tome što je pred sobom imao jasne zadatke, odgovoran je za neuspeh.

Nije greška ako kažemo da je vatra na Karmelu Netanijahuov drugi libanski rat. I Ehud Olmert je pobrao simpatije javnosti u istraživanjima koja su sprovedena na početku rata. I Netanijahu će uživati u podršci javnosti, ali ne zadugo. Olmertova popularnost je trajala dok se vojnici nisu vratili kućama i počeli da pričaju o tome šta se zapravo dogodilo, kako su napušteni i kako su poslati u okršaj bez hrane i vode, bez zaštitne opreme i komandanata koji su više voleli da ostanu pored plazma monitora.

Kada se objavi izveštaj državne komisije koji će opisati kako su uništene dragocenosti usled gašenja vatre u akcijama spasavanja, kada se stanovnici sa severa budu svađali sa predstavnicima poreske službe i osiguravajućih društava kako bi dobili odštetu zbog uništene imovine, kada izletnici budu prvi put videli ogoljeni izraelski Švarcvald, izgoreli sever zemlje, to će biti trenutak kada će građani ove države shvatiti da vlada mora pasti.

To će početi od šapata, ali će postepeno jačati kada se bude shvatilo da Izrael možda ima čudesan narod, ali ne i predsednika vlade. Da postoji veza između države koja je u celosti privatizovana u vreme kada je Bibi bio ministar finansija i posledica koje se javljaju danas kada je taj isti Netanijahu predsednik vlade: privatno obrazovanje samo za bogate, moderno zdravstvo samo za one koji to mogu sebi da priušte i osnovne usluge koje država treba da pruži u zaštiti građana koje nestaju. Ne postoji policija, nema vatrogasaca, ne postoje razlozi da se glasa za Netanijahua, jer u Jerusalimu nema odgovornih. U ulici Balfur živi vatrogasac amater koji ispunjava svoj dečački san.

 
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Janiv Eldar, Haaretz, 08.12.2010.

Peščanik.net, 10.12.2010.

Leave a Reply