Fotografije čitalaca, Vladimir Nedeljković

Fotografije čitalaca, Vladimir Nedeljković

Sudija na Belom dvoru, volonter na belom hlebu, pravda u zatvoru. To je, u najkraćem, opis najnovije afere koja drma srpsko pravosuđe. U stvari, ne drma, ali bi bilo dobro da drma, niti ima bilo kakve afere, a bilo bi dobro da je ima. To bi bio znak da je pravo u Srbiji još živo, a ovako vidimo da je, ako je i živo, teško obolelo.

Radi se o tome – ako je neko slučajno neupućen – da je sudija Predrag Vasić, koji je vodio postupak za rehabilitaciju Karađorđevića, svoju presudu uramio i tu je sliku, kao rođendanski poklon, uručio prestolonasledniku Aleksandru. Što je, ta primopredaja, takođe ovekovečeno, na fotografiji.

Mladi pravnik, sudski pripravnik, koji je u Višem sudu radio kao volonter, Radovan Nenadić, tu je pak fotografiju stavio na Fejsbuk, a uz sliku i svoj komentar. „Čin sudije Vasića je sraman i nedostojan sudijske funkcije“, napisao je Nenadić uz opasku da „prema sudskom poslovniku zaposleni ne mogu bez odobrenja predsednika suda da istupaju u ime suda niti da komentarišu tok postupka, a naročito ne da se slikaju sa strankama, predlagačima i drugim učesnicima u postupku“.

Onda se u ovaj nesvakidašnji spor uključio i predsednik Višeg suda, Aleksandar Stepanović, koji je Nenadiću, po kratkom postupku i, uzgred, bez ikakvog zakonskog osnova, uručio otkaz.

Nema sumnje da je postupak sudije Vasića – za to čovek uopšte ne mora da bude pravnik – akt udvorištva i poniznosti. I jasno je otud, kao što je i Nenadić primetio, da sudija Vasić nije dostojan da obavlja posao sudije.

Ali, nije ovde samo reč o profesionalnoj iskvarenosti jednog sudije. Dotični sudija je, naime, svojim postupkom pokazao svoju jasnu političku opredeljenost. Time je dodatno diskvalifikovao sebe, ali što je još važnije, diskreditovao je i presudu o rehabilitaciji Karađorđevića. Sudija Vasić je u tom procesu očigledno bio pristrasan; pristrasan sudija je smrt za pravo i pravdu.

Šta reći o predsedniku Višeg suda, Stepanoviću? Ako je neko slučajno zaboravio, to je onaj isti čovek (hm!) koji je pretio sudiji Vladimiru Vučiniću i raznim nečasnim radnjama vršio na njega pritisak da promeni svoju, inače potpuno zakonitu, odluku o privremenom vraćanju pasoša Miroslavu Miškoviću. Sudija Vučinić je iz tog slučaja takoreći jedva izvukao živu glavu, prošao je samo sa disciplinskom opomenom, ali je sa pomenutog sudskog procesa skinut.

Teško je reći koji od ova dva slučaja ima teže posledice po srpsko pravosuđe.

Progon dobrog i savesnog sudije Vučinića sigurno predstavlja jasan znak za celokupno srpsko sudijsko bratstvo, šta se od njih traži i kako će proći oni koji budu hteli da rade nezavisno i sude u skladu sa zakonom.

Šut-karta za mlađanog volontera Nenadića, zbog toga što je javno ukazao na, u svakom pogledu sramno ponašanje svog starijeg kolege, predstavlja surovu opomenu za celokupni sudijski podmladak: šta je poželjno i šta se ne sme ako žele dugu i uspešnu karijeru, bez trzavica. To je, drugim rečima, putokaz za one na kojima će, za 10-20 godina, stajati ne samo pravosudni, nego i celokupni pravni sistem Srbije.

Volonteri svih zemalja, probudite se.

Peščanik.net, 25.07.2015.

Srodni link: Vesna Rakić-Vodinelić – Građanin kao prestolonaslednik

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.