Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

„Na današnji dan nam je javni dug, verovali ili ne, 64,4 odsto. Kada sam postao premijer, bio je 76 odsto“, rekao je predsednik Vučić u petak, 1. septembra u Majdanpeku. Predsednik nije rekao, ali da za neupućene napomenemo da se misli na javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod.

Najpre, mora se priznati, to je hvale vredan rezultat, jer pre samo osam meseci, dakle na dan 31. decembra 2016, javni dug je iznosio 73,5 odsto BDP (25 milijardi evra). No, kao što bi predsednik trebalo da se još dobro seća, nije najvažnije ko je na tabeli prvi na sredini prvenstva, nego tek na njegovom kraju. A „prvenstvo“ se, kada je o ekonomiji reč, završava poslednjeg dana u godini pa će se tada i meriti svaki uspeh (ali i neuspeh) koji je postignut.

Predsednik je, međutim, neočekivano pokazao da ga pamćenje poprilično napušta. Što i nije čudo, ako se imaju u vidu sve one silne cifre koje sam sebe primorava da pamti. Da ne dužimo, ako pođemo od čini se sasvim razumne pretpostavke da je Vučić (prvi put) postao premijer na dan polaganja zakletve u Skupštini, dakle 27. aprila 2014. godine, onda podatak o stanju javnog duga koji je u javnost Srbije poslao iz rudnika bakra – nije tačan. Na kraju te godine, naime, javni dug Srbije iznosio je 70,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na kraju 2015, pak, javni dug se opasno približio broju koji pominje Vučić, ali je i tada bio niži od gore pomenutog iznosa – 74,7 odsto BDP-a.

Možda će čitaocima biti zanimljiv podatak da je u godini kada je Vučić postao formalno prvi potpredsednik a faktički predsednik vlade Srbije javni dug iznosio – verovali ili ne – 56,2 odsto BDP-a. Godinu dana ranije, za vreme vlade Mirka Cvetkovića, javni dug je bio 45,4 odsto BDP-a. Dobro, nije dug u 2012. „u celini i celosti“ napravila nova vlada, u dobroj meri on je rezultat „napora“ one prethodne, ali ne mogu se ni Vučiću osporiti određene zasluge. Što se najbolje vidi iz činjenice da je naredne, 2013. godine, javni dug Srbije skočio na 59,6 odsto BDP-a.

Sve u svemu, osim ako ovi podaci pozajmljeni od same Vlade Srbije, tj. Ministarstva finansija, nisu tačni, predsednik Vučić je dobar deo svog premijerskog mandata potrošio (uzgred, možda ne sasvim svojom krivicom, ali to i nije važno) na povećanje javnog duga da bi tek od nedavno počeo da ga smanjuje.

Dobro je što se dug Srbije smanjuje, ali nije dobro što je predsednik Srbije tako mnogo počeo da zaboravlja. Mislim, šteta je.

Peščanik.net, 02.09.2017.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)