Aktuelna politička vlast u Srbiji zadržava monopol na svim normativnim promenama u oblasti pravosuđa, a bez prethodnih stručnih analiza ili diskusija. Umesto da se širi, prostor za to je minimizovan. Nadležne institucije – ćute.
U praksi, čak i prilikom donošenja seta pravosudnih zakona, u preko 90 odsto slučajeva mišljenje i predlozi struke, pravosuđa i civilnog sektora – nisu uvaženi. Demokratske procedure i rokovi za donošenje drugih pravosudnih zakona i podzakonskih akata se krše, bez ikakve odgovornosti.
Dvogodišnji rok za usklađivanje svih zakona sa ustavnim amandmanima istekao je 9.2.2024. godine, a zakoni koji treba da urede obuku u pravosuđu i Pravosudnu akademiju (PA), nisu doneti.
Inicijalni sastanak članova Radne grupe Ministarstvo pravde (MP) za izradu Zakona o Pravosudnoj akademiji (ZPA) održan je 1. avgusta. Istaknuta je potreba ispunjavanja prelaznih merila Akcionog plana za Poglavlje 23 koji predviđa „jednu tačku ulaska u pravosuđe“. Međutim, tako nije navedeno u važećem Revidiranom Akcionom planu, nego da se ZPA donese „u procesu u koji će aktivno i ravnopravno biti uključeni i predstavnici pravosuđa i struke“.
Sastav ovog radnog tela sličan je sastavu radnih grupa za tzv. set pravosudnih zakona, ali u njega nisu imenovane dve sudije koje su obavestile javnost da je MP 2022. svojevoljno izmenilo prethodno potpuno usaglašene tekstove sudskih zakona, bez ikakvog traga o tome.
Od radne grupe je zahtevano da se verzija ovog zakona sačini najkasnije do 10. septembra. MP je od prošle godine u kontaktu sa Briselom i Venecijanskom komisijom (VK) pokušavajući da dobije podršku za svoje viđenje položaja PA. Na toj osnovi sačinili su svoju radnu verziju zakona o kojoj je raspravljano na sastanku Radne grupe 4, 5. i 6. septembra.
Ovako nametnuti metod i dinamika rada, izazvali su reakciju Društva sudija Srbije (DSS) i Asocijacije sudijskih pomoćnika (ASP), a kasnije i zajedničko saopštenje sa Alumni klubom PA. Ukazali su da to „diktira bezrazložnu i vratolomnu brzinu i onemogućava temeljan rad i ravnopravno učešće svih relevantnih subjekata suprotan prelaznom merilu 1.1.6“.
Uz podršku skoro svim primedbama i predlozima iz ovih saopštenja, napominjemo da postoje i druge brojne NVO kojima u postupku pripreme pravosudnih zakona nije bilo omogućeno učešće. Na to ukazuje i CEPRIS-ova „Analiza postupka donošenja pravosudnih zakona radi usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava“, koja će uskoro biti objavljena.
Tendencija nametanja određenog koncepta PA koja se pokušava opravdati neprestanim tajnim dogovaranjem MP sa Savetom Evrope i VK-om i potcenjivanjem domaće struke, pokazala se još u toku izrade Amandmana na Ustav. Ustavni sud je 2014. ukinuo određene odredbe Zakona o PA slične onima koje MP predlaže. Tada su donete „Smernice i preporuke Radne grupe za reformisanje i razvoj PA“, ali po njima nije postupljeno.
Većina učesnika u stručnoj raspravi 2023. je istakla da ovakva PA ne može biti single entry point (jedini ulaz u pravosuđe) i da se kasni sa pripremama za donošenje zakona, a samo jedno mišljenje je bilo da u sastavu Radne grupe budu „i zastupnici Brisela i zastupnici VK-e“. Pomenut je i slučaj kandidata za PA-u koji je na prijemnom ispitu odgovarao kao da poseduje odgovore na pitanja.
MP je, u međuvremenu, 13. septembra objavilo tekst Nacrta ZPA zajedno sa predlozima za izmene Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, bez ikakvih obrazloženja i informacija da li će biti otvoren proces konsultacija i javne rasprave. Nacrt ZPA je poslat VK-i na konsultacije.
Prema tim dokumentima uvodi se prethodna obuka na PA koja oslobađa kandidata za pravosudnu funkciju ispita pred komisijama najviših pravosudnih organa od 1.3.2025. godine. Za one koji je nisu završili, a budu izabrani, uvodi se program obavezne stalne obuke za prvi izbor u trajanju od 30 dana. U alternativi, ukoliko se ne usvoji član 56 – stalna obavezna obuka, sudijski pomoćnici i drugi kandidati koji su položili ispit pred pravosudnim organima mogu se birati na postojeći način.
Obe varijante su, u stvari, pokušaj dodatnog pritiska na pravosuđe da PA postane osnovni kanal za prvi izbor sudija/tužilaca, a da se potpuno isključi ili znatno oteža da sudski pomoćnici, advokati sa iskustvom i drugi pravnici to postanu, bez formalne verifikacije PA. Time se degradira uloga VSS-a i VST-a u procesu izbora i izuzetno važno pitanje kvaliteta edukacije i obuke u pravosuđu.
Uslovi izbora su utvrđeni nedavno donetim zakonima, a načela ustavnosti i zakonitosti podrazumevaju da ni jedan drugi propis ne može uspostaviti jedan uslov kao dominantan. Upućeni tvrde da u Srbiji ne postoje objektivne pretpostavke, uslovi i tradicija za uspešnu realizaciju koncepta sličnu onom koji se primenjuje npr. u Kraljevini Španiji.
Predloženo rešenje predviđa da uslov za izbor na sudijsku/tužilačku funkciju bude uverenje o završenoj prethodnoj obuci na PA – što je suprotno odredbama Ustava i važećih zakona, prema kojima sudije bira Visoki savet sudstva (VSS), a javne tužioce Visoki savet tužilaštva (VST). Na to je saopštenjem ukazao CEPRIS.
Osnovni problem je što PA nema neophodne atribute nezavisnosti primerene pravosuđu. Ona shodno primenjuje odredbe o radu javnih službi o kojima odlučuje Vlada. Upravni odbor, koji odlučuje o svemu, čine: 5 sudija koje imenuje VSS (2 na predlog udruženja sudija), 4 javna tužioca imenuje VST (1 na predlog udruženja tužilaca), ministar pravde i član koga imenuje Vlada.
Predlozi da PA bude jedini način ulaska u pravosuđe su odbačeni novim saopštenjem DSS (čiji je predstavnik napustio Radnu grupu, jer nije htela da razmotri njihove predloge) i ASP, ali i na sastanku svih sudijskih saradnika Višeg suda u Novom Sadu. Još uvek se čeka da se o tome izjasne najviši organi pravosuđa. Od toga zavisi da li će novi zakon dodatno oslabiti samostalnost i nezavisnost onih koji će postati sudije/tužioci i onih koji to već jesu. Možda će se ponovo pokazati da je za vrh pravosuđa, od stručnosti i osposobljenosti, važnije da se ne zameri izvršno-političkoj vlasti, postavljanje „svojih ljudi“ i uticaj na izbore preko Upravnog odbora PA-e.
Na kraju, treba se pitati šta je uopšte bila namera promene Ustava i pravosudnih zakona, pa i Zakona o PA, sa dominantnim uplivom političkih grana vlasti: ojačati pravosuđe za dobrobit svakog građanina, struke i profesije ili se sve to čini da se i formalno ne zaustavi proces pristupanja EU jer je to uslov nastavka priliva ogromnih donacija?
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a.
Danas, 18.09.2024.
Peščanik.net, 20.09.2024.
REFORMA PRAVOSUĐA