Ko je počeo ovoga puta? Hamas ispaljuje rakete na Izrael. Izrael bombarduje pojas Gaze. U prvih nekoliko dana sukoba ispaljeno je 350 raketa i izvedeno 600 vazdušnih napada – to je rat. Ponovo je izbio, a nikada nije ni prestajao da tinja ispod površine. Udari i protivudari ga održavaju u životu. Države apeluju, Engleska upozorava, Ujedinjene nacije zahtevaju, Gvido Vestervele moli.
Ali zakon osvete ne zna za kraj. Ovaj rat će se završiti tek kada njegovi učesnici izgube želju da ga vode. A izgledi za tako nešto su trenutno veoma mali.
Zašto je Izrael upravo sada ubio šefa vojnih operacija Hamasa, Ahmeda al-Džabarija? Izbori u Americi su gotovi, a u Izraelu se tek spremaju. Benjamin Netanjahu uporno zagovara veliki napad na Iran, ali za to nema podršku Amerike. Umesto toga, on vodi mali rat protiv Hamasa. Ovo je rat-zamena. Rat sa određenom funkcijom.
Do nedavno situacija nije bila baš najpovoljnija za premijera Netanjahua i njegovog koalicionog partnera Jehuda Baraka, ministra odbrane. Kao gospodari rata ponovo su na svim vestima. Prošle godine je stotine hiljada Izraelaca izašlo na ulice da protestuje protiv Netanjahuove ekonomske i socijalne politike. Ovo je bio događaj bez presedana u istoriji Izraela. Ali kada je rat narod se okuplja, zbijaju se redovi. Opozicija mora da ćuti.
„Tel Aviv je kao Berlin“, tvrdi Bild am Sonntag, uz komentar da rakete Hamasa imaju veći domet nego pre. „Ista moda, muzika, iste želje i vrednosti kao u Berlinu“. Stvarno? U nekim delovima Izraela žene se pogrdno nazivaju kurvama, ako sede u prednjem delu autobusa sa muškarcima, a neki su spremni da vređaju devojčicu koja nosi pogrešnu odeću.
Islamski fundamentalisti ugrožavaju Izrael, ali i on ima svoje fundamentaliste. Zovu se ultraortodoksni ili Haredim. To nije mala, zanemarljiva grupa otpadnika, već je u pitanju 10% stanovnika sedmomilionskog Izraela. U kabinetu Benjamina Netanjahua sede članovi tri fundamentalističke partije. Iste vrednosti kao u Berlinu?
Ti ljudi su isti kao njihovi islamistički protivnici. Oni slede zakon osvete. Hamas je još proletos ispalio rakete na Izrael. Izrael je bombardovao Gazu. Mnogi Palestinci su izgubili život. Navodno su pre nedelju dana izraelski vojnici ubili 13-ogodišnjeg palestinskog dečaka dok je igrao fudbal, a pre dve nedelje čoveka ometenog u razvoju, jer nije poslušao naredbu da stane.
A sada ponovo. Hamas ispaljuje rakete. Izrael bombarduje. Zakon osvete ne zna šta je dosta.
Strana u sukobu koja namerava da prekine krug nasilja, mora prestati da ga hrani. Da li Izrael to želi? Iz Vikiliks dokumenata smo saznali šta radi Izrael. Godine 2008. izraelski zvaničnici su objasnili Amerikancima da svesno i namerno održavaju Gazu na „ivici kolapsa“, ali tako da u njoj ne dođe do potpunog sloma. Gaza bi trebalo da „funkcioniše na najnižem nivou, ali koji isključuje humanitarnu katastrofu“.
Čak je i ovo laž. Katastrofa se dešava. Gaza liči na prizore kraja sveta. To je prostor od 360 kvadratnih kilometara sa 1,7 miliona ljudi. Gaza je zatvor. Logor u kome Izrael uzgaja svoje protivnike.
A Palestinci? Mahmud Abas namerava da 29. novembra pred generalnom skupštinom UN-a podnese zahtev za dobijanje statusa države posmatrača. SAD ne mogu da blokiraju podnošenje ovog zahteva, kao ni odluku o njemu. Amerika Ujedinjenim nacijama preti finansijskim sankcijama. Izrael preti aneksijom oblasti u zapadnom Jordanu. Koju poruku to šalje Palestincima? Ni mirna sredstva ne pomažu. Odatle Hamas crpi svoju snagu.
„Rat povezuje, a pravo razdvaja“, rekao je Heraklit. Znamo da rat povezuje zaraćene strane. U ratu je sadržan smisao njihovih identiteta. Bliski istok je postao laboratorijski eksperiment za dokazivanje ove stare teze. Tužan, krvav, beznadežan eksperiment. Nasilje je ludilo samo za onoga ko veruje da ono mora prestati. Onaj ko u njemu prepoznaje stvaralački smisao, izgubio je svaku nadu u njegov kraj.
Nema nade za skori prestanak nasilja na Bliskom istoku.
Spiegel, 19.11.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 20.11.2012.
IZRAEL / PALESTINA