Razgovaraju ovih dana dva direktora Elektroprivrede Srbije (EPS):
„Bojim se da će ako bude hladna zima, u decembru i januaru biti restrikcija struje“, kaže pesimista.
„A ja se bojim da struje neće biti u oktobru“, kaže očajnik.
Grdno se prevario onaj ko je pomislio da je ovo vic. Nije.
Ko ne veruje – neka pročita avgustovski broj (463) časopisa „KWh“ (zvanično glasilo EPS-a). U tekstu na 20. strani, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za trgovinu Miladin Basarić kaže da “rezerve energetskog sadržaja u akumulacionim jezerima sredinom avgusta omogućuju sigurno izvršenje elektroenergetskog bilansa do kraja ovog meseca.“
Ko ne veruje – može (opet) da se obavesti na istom mestu (strana 4) gde u uvodniku zamenica glavnog urednika časopisa „KWh“ piše: „…Leto i rekordne julske potrošnje nekako su pregurane, ali JESEN uz mogući nastavak suše, stoji kao PRETNJA“. I nešto dalje u tekstu: „Pominje se, međutim, da bi prema elektroenergetskom bilansu prvi kilovat sati mogli da nedostaju već u drugoj polovini septembra.“
Zato je EPS blagovremeno (sredina avgusta) najavio da će taj manjak morati da nadoknadi uvozom struje, koji bi mogao biti viši od 10 odsto ukupne potrošnje.
Tako, dakle, stvari stoje zvanično kod firme koja proizvodi struju.
Ali, izgleda da od zvaničnog ima još – zvaničnije mišljenje.
Nova ministarka energetike Zorana Mihajlović odbrusila je EPS-u da Srbija u septembru – neće uvoziti struju: “Činjenica je da u septembru neće biti potrebe za uvozom električne energije”. Ministarka (za koju u EPS-u vole da kažu da se ponaša kao potkivač u porcelanskoj radnji), nekoliko dana ranije najavila je da će Srbija morati da uvozi struju i da će insistirati da uvoz bude direktno od proizvođača, odnosno bez posrednika.
Kako je moguće da ministarka u roku od 15 dana ima dva dijametralno suprotna mišljenja, čije posledice mogu da budu katastrofalne po građanstvo i privredu (restrikcije struje) i kako je moguće da se proizvođač struje (EPS) i resorno Ministarstvo ponašaju kao „rogovi u vreći“?
Delimično objašnjenje ponudio je jedan „radnik EPS-a“, u komentaru na vest da neće biti uvoza struje (B92, 3. septembar 2012, 12,03): „Zbog svojih ranije iznetih političkih stavova ministarka je zabranila da uvozimo energiju od trgovaca, već je naložila da to učinimo isključivo od proizvođača. Kada su joj nadležne kolege u EPS dokazale da direktno od proizvođača, pre svega, ne mogu da se obezbede sve neophodne količine, kao i da bi ono što bi mogli da nabave bilo po višim cenama nego kad kupuju od trgovaca – ona je pobesnela i dala nalog da se ništa ne kupuje. Energetski sistem zemlje, to jest njegova bezbednost, tako je postao talac nekontrolisane sujete jedne žene koja ne razume najbolje ovu problematiku. EPS će zbog ove odluke u septembru trošiti ono malo vode što je ostalo u akumulacijama, pa će biti primoran da uvozi najviše kad je struja najskuplja – u decembru, januaru i februaru. Direktnim pregovorima, razume se, mimo Zakona o javnim nabavkama.“
Sumnju da je ovaj “radnik EPS-a” neki veoma dobro obavešten insajder, potvrđuje već spominjani Miladin Basarić koji kaže da “zbog suše Drinom dotiče samo 45 od bilansiranih 75 kubika u sekundi, a Dunavom tek 2.800 od za ovo doba predviđenih oko 4.000 metara kubnih u sekundi. Otuda je dnevna proizvodnja protočnih hidroelektrana sredinom avgusta bila za četvrtinu manja od bilansirane za ovaj mesec. Istovremeno, dnevna proizvodnja TE na ugalj (bez TE na KiM) bila je sedam odsto manja od bilansirane zbog kvara na bloku B1 u TE Kostolac B.”
A zatim sledi – senzacionalno priznanje zvaničnika EPS-a koje na najstrašniji način optužuje novu ministarku energetike i njen populizam. Basarić, dakle, kaže: “Zbog takvih hidroloških i pogonskih prilika, više nego što je planirano angažovane su akumulacione HE, ali od 15. avgusta u pogon su stavljene i Panonske TE-TO.“
Da rezimiramo:
Pošto je ministarka odlučila da ukine tržište i trgovce strujom, Srbija neće kupovati struju iz inostranstva, nego će u septembru da potroši sve (zbog suše ionako male) rezerve vode u akumulacionim hidroelektranama.
Da pogledamo efekat takve ministarkine odluke:
Ako bi EPS sada uvozio nedostajuću struju, plaćao bi je (cena za septembar na Mađarskoj berzi – http://www.hupx.hu/home/index) između 50-60 evra za MWh. Ako u septembru potrošimo svu vodu iz akumulacija, a u međuvremenu se na Srbiju ne sruči neki Ajzak (tajfun), u decembru, januaru i februaru EPS će morati da kupuje struju, ali – po 150 i više evra za MWh (sličnu cenu plaćao je i prošle zime).
U već citiranom uvodniku časopisa “KWh”, ministarki je poslata opomena: “Svi koji budu prinuđeni na uvoz moraće prvo da reše problem izvora odakle će nabaviti energiju koja nedostaje, a potom da nađu način i kako da je plate.”
Ali, to nije sve. Još strašniji podatak koji je izneo direktor Basarić je da su u sred avgusta na plus 39 Celzijusa uključene Panonske TE TO (termoeletrane-toplane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici). To što je ministarka naterala EPS da uključi u rad ova postrojenja, napravilo je nemerljivu i dvostruku štetu državi Srbiji: ove toplane rade na mazut i trošak njihove proizvodnje megavat časa struje prevazilazi 150 evra. U Mađarskoj trenutno može da se kupi megavat čas struje za 50-60 evra. I druga potpuno neobjašnjiva šteta nastala je zato što te termoelektrane-toplane pored struje (primarno) proizvode i toplu vodu koju na 39 Celzijusa moraju da bacaju, jer nikome ne treba i niko neće da je kupi.
Ministarka energetike nije sastavila ni 100 dana, a građani Srbije već preskupo plaćaju cenu njenog populizma, nekompetentnosti i sujete.
Već u oktobru, ta cena mogla bi drastično da se poveća (ako kojim slučajem neki od blokova termoelektrana iskoči iz pogona, a suša se nastavi i akumulacije hidroelektrana budu prazne) – tada nam ne ginu restrikcije struje.
A u decembru, januaru i februaru, cena kojom ćemo plaćati ministarkine nepodopštine biće još veća i meriće se – novim milionima evra.
Peščanik.net, 05.09.2012.
