Dok se brojne američke državne službe zatvaraju zbog zastoja finansiranja, u Vašingtonu se intenzivira igra prebacivanja krivice. Novinari imaju svoju kladionicu i pokušavaju da pogode ko će iz ove krize izaći kao pobednik. Demokrati se suočavaju s dilemom koja stoji pred svim opozicionim strankama u borbi sa već ustoličenim autokratima ili pretendentima, pa bi možda bilo korisno pogledati lekcije o tome iz protekle dve decenije, na primer o pojavi koju politikolozi opisuju kao globalnu „recesiju demokratije“. Istorija nas uči da postoje strategije koje u suočavanju s autokratima u usponu funkcionišu bolje nego neke druge.
Jedan od najvećih problema Demokratske stranke je njena nepopularnost, čak i u sopstvenoj bazi. Njeni glasači dobijaju nejasne i dvosmislene poruke od stranačkih čelnika. Predsednika Trumpa i njegove pristalice jednoga dana proglašavaju za fašiste, a drugog se ponašaju kao da žive u prijateljskoj, dvostranačkoj harmoniji i uspešno rešavaju dnevne probleme u Kongresu. Većina ljudi se priklanja stavovima pripadnika elita kojima veruju, bilo da su to stranački lideri, sindikalisti ili novinari. Ali ako te elite ne komuniciraju dovoljno jasno, dobronamerni građani se neće mobilisati, čak ni pred očiglednom pretnjom.
U neka politički normalnija vremena, od opozicionih stranaka bi se očekivalo da razvijaju političke alternative i koriste parlamentarne procedure za pozivanje vlade na odgovornost. Klasičan primer su retorički dueli u okviru pitanja premijeru u Velikoj Britaniji. Ali u Sjedinjenim Državama vremena nisu normalna. Trump, kao i svi ambiciozni autokrati, transformiše institucije da bi smanjio izglede za gubitak vlasti, zastrašuje civilno društvo, zlostavlja političke protivnike i podstiče mržnju prema nekim delovima društva.
„Urušavanje normi“ nije jedina posledica takvog ponašanja. Suočavamo se s onim što naučnici nazivaju „autokratskim legalizmom“: to je korišćenje propisno donetih zakona za potkopavanje ustavnih sistema i koncentraciju vlasti. Situacija može biti i gora. U svom drugom mandatu Trump ne gubi vreme na održavanje privida legitimnosti i otvoreno krši zakone. Čak i kada sud donese presudu protiv odluke njegove administracije, na terenu je ona već sprovedena po principu svršenog čina, što pokazuju da ova administracija ne poštuje nikakva ograničenja.
U teoriji, na autokratski legalizam ili otvoreno bezakonje opozicione stranke bi trebalo da odgovore po receptu „vrati istom merom“. Na napad jedne strane mora se jednako odgovoriti s druge strane. Kao što pokazuje teorija igara, to je jedini način za povratak u normalnost. U idealnom slučaju, opoziciona stranka bi u tom procesu takođe trebalo da objasni javnosti da takvu strategiju primenjuje zato što su ugrožena sama načela demokratije, a ne samo zbog političkih razilaženja.
Ali, u praksi je problem u tome što vladajuća stranka koja teži autokratiji može povisiti uloge. Nakon što je jednom pokazala da je spremna da krši pravila, vremenom stiče sve veću moć da to čini. To se jasno videlo na primeru pokušaja šefa demokratske manjine u Senatu, Chucka Schumera, da uspori potvrđivanje Trumpovih kandidata. Kao odgovor na to, šef republikanske većine John Thune jednostavno je aktivirao „nuklearnu opciju“, menjajući pravila tako da se čitave grupe nominovanih kandidata mogu potvrditi prostom većinom glasova.
Još jedan problem je to što političari vezani za autokratskog lidera verovatno neće pregovarati u dobroj veri, pa čak ni govoriti istinu javnosti. Republikanci su, na primer, slagali da demokrati nameravaju da imigrantima bez dokumenata pruže zdravstvenu zaštitu. A pošto autokrati sistematski rade na osvajanju medijskog prostora, mesta za glas opozicije je sve manje. Poslovni ljudi povezani sa Trumpom već kontrolišu Fox News, a sada i CBS (kuća za koju se dugo mislilo da je najbliže standardima BBC-a, u meri u kojoj je to u Americi moguće).
Ipak, ne smemo zaboraviti ono što je jednom rekao Saul Alinsky, otac komunalnog organizovanja: „Učini koliko možeš s onim što imaš“. Zastoj rada državne uprave je šansa za slanje prave poruke o vladi koja radi na uvođenju autokratije. Koliko god da su argumenti demokrata o zdravstvenoj zaštiti važni, još važnije opravdanje za ulazak u zastoj rada federalnih institucija je to što Trump svakako neće poštovati nijedan mogući kompromis. Već je jednom prisilio same republikance u Kongresu da ponište prethodno usvojenu odluku o troškovima.
Demokrati zato ovo mogu postaviti kao pitanje demokratije kao takve. Ne samo da je došlo do zastoja državne uprave pod kontrolom republikanaca, nego je i Kongres, takođe pod kontrolom republikanaca, prepustio svu vlast Trumpu i pustio ga da se izvuče s očigledno nezakonitom zaplenom sredstava koja je prethodno odobrilo nadležno zakonodavno telo. Ovde nisu u pitanju politike ove ili one vrste; dobili smo šefa izvršne vlasti koji radi šta god mu padne na pamet, nekažnjeno, uz očigledno nepoštovanje američkog ustava. Argumentaciju u tom pravcu nije teško izložiti i javnost će je lako razumeti.
Isto tako, kao što je politikolog Norman Ornstein primetio, demokrati bi mogli da ustanove nove žarišne tačke tako što bi pokrenuli rasprave o opozivu Trumpovih sekretara kabineta koji su se ponašali nedolično (ministar zdravlja Robert F. Kennedy, Jr, ministar odbrane Pete Hegseth i ministarka državne bezbednosti Kristi Noem su na vrhu liste). Takvi pokušaji ne bi uspeli, naravno, ali poenta je u tome da predsednik Predstavničkog doma ne može da ih spreči, a demokrati mogu da ih iskoriste za javno dokumentovanje njihovih nedela i edukovanje prijemčivih delova javnosti o šteti koju ovi funkcioneri uzrokuju.
Konačno, i ambiciozni autokrati ipak nisu svemoćni. Oni opoziciju prikazuju kao istovremeno smrtnu opasnost za zemlju (tu im pomaže princip političke polarizacije) i kao irelevantnu, jadnu pojavu (otuda Trumpovo nedavno otpisivanje demokrata: „Nisu vredni ni pomena“). Lutanjem između tih krajnosti republikanci takođe šalju dvosmislene poruke.
Dobro osmišljena strategija povodom zastoja finansiranja federalne vlade, kao i mogući postupci za opoziv republikanskih čelnika pokazali bi da su demokrati sposobni da preuzmu inicijativu i odbrane svoje postupke u ime demokratskih načela. Ovo je pravi trenutak da pokažu da su savladali veštine opozicione politike.
Project Syndicate, 06.10.2025.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 14.10.2025.
TRAMPOZOIK
