Teritorija C je kost u grlu koordinatora aktivnosti majora Eitana Dangota. Ili tačnije, nervira ga činjenica da Palestinci tamo grade nešto što on kao predstavnik civilne administracije naziva „nelegalnom gradnjom“. Posebno ga nervira, kako nam predočavaju evropski predstavnici koji su se upoznali sa njim, što je deo ovih radova finansiran od strane evropskih zemalja u vidu humanitarne pomoći koju je neophodno pružiti (na primer rezervoari vode, solarni paneli, škole).

Stav zapovednika je primetan i među njegovim potčinjenima. Sa oduševljenom poslušnošću oni izlaze na teren da izvrše naređenja. Gideon Levi je pre nekoliko nedelja izveštavao o jednom takvom koordinatoru, Aviju, koji pri vrlo visokim spoljnim temperaturama konfiskuje rezervoare sa vodom od palestinskih i beduinskih porodica. Ali zašto su uopšte potrebni ovi kontejneri? Zato što Izrael u okviru svoje politike koja se oslanja na donetu zakonsku regulativu ima pravo da odbije da se brojne palestinske zajednice priključi na vodovodnu mrežu. U južnom delu Zapadne obale to čini inspektor Alon. Dve nedelje pre nego što će Vrhovni sud saslušati peticiju protiv donošenja naredbi Civilne administracije o rušenju koliba u Zaneti, Alon je takođe izdao naređenje o dodatnom rušenju dva bunara.

Koliko Dangotova birokratija voli da koristi žeđ kao sredstvo sprovođenja zakona pokazuje nam pismena izjava koja je podneta Vrhovnom sudu. Nju je napisao Raziel Goldštajn, osoba odgovorna za primenu i sprovođenje propisa u Civilnoj administraciji – odsek za inspekciju. Pismena izjava je bila priložena uz dopis Vrhovnom sudu da je ministar odbrane Ehud Barak naredio rušenje osam palestinskih sela kako bi se omogućio prostor za vojne vežbe izraelskoj vojsci.

I tako Goldštejn piše: „Prema informaciji jedinica za inspekciju i centralne komande, može se primetiti trend jačanja podrške i osnaživanja populacije na teritoriji C od strane palestinskih vlasti i međunarodnih organizacija počev od 2009. godine. Ova pomoć se očitava kroz različite oblike: od snabdevanja resursima koji omogućavaju boravak na otvorenom, kao što su kontejneri sa vodom, barake i cisterne, sve do pravne pomoći. Takođe se može primetiti značajno uvećanje upada u vatrene zone, povećanje broja prestupnika kao i obima gradnje koju su postavili. Ova pojava predstavlja suštinsku pretnju za bezbednost.“

Ovaj šinbetovski (Šin Bet – izraelska državna bezbednost) jezik nam pokazuje poremećaj vrednosti i prirodu mentalnog sklopa koji je zahvatio sistem. Međutim, ovo nije novo. Pre pet godina, kada je na čelu koordinatora vladinih aktivnosti na teritorijama bio major Amos Gilad, ovo telo je sa kreativnom poslušnošću ispunjavalo naredbe vlade da samo humanitarnim konvojima omogući da uđu u Gazu. Stoga su se u pojasu događali periodi bez toalet papira i higijenskih uložaka. Tako se došlo i do toga da stanovnicima Gaze bude zabranjeno da jedu testeninu, humus sa crvenim orasima i koriste šampone sa omekšivačima. Vredni vojni službenici su čak izračunali i napravili skicu o minimumu kalorija koje svaki stanovnik Gaze može da uzme. Kako se razvija takva vrednosna i mentalna izopačenost koja pretvara barake i rezervoare sa vodom u objekte koji predstavljaju terorističku pretnju, u ciljeve vredne sakupljanja poverljivih informacija? To je kombinacija psihologije uniforme, netransparentnosti, žudnje za ordenjem i biblijske pomame. Tačno, oni samo izvršavaju naređenja. Ali oni su i prava vlast koja vlada Palestincima. Grupa službenika i oficira, koja pomoću oružja nameće sebe populaciji koja je nikada nije izabrala. Čine to bez transparentnosti i odgovornosti, samo sigurnim napredovanjem kroz činove dok ne stignu do pozicije da vode neku korporaciju.

Poštovani sude, Zanuta nije usamljen slučaj i njeno rešenje nije dovoljno. Od severa Jordanske doline do Hebronskih brda, civilna vlast brani zakon, prevedeno na savremeni jezik: očuvanje Zapadne obale lišene Palestinaca. Poštovani sude, to je politika koju vi treba da ratifikujete ili da skupite snagu i zabranite je.

 
Amira Haas, Haaretz, 01.08.2012.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 04.08.2012.