Politički humor često nije smešan, čak i kada izazove smeh. U sredu 21.12.2022, tokom zajedničke konferencije za medije predsednika Bajdena i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, dopisnica ukrajinskog televizijskog kanala One Plus One postavila je pitanje o logici američke vojne pomoći Ukrajini. „Kada je počela invazija u punom obimu“, rekla je novinarka, „američki zvaničnici su rekli da Ukrajina ne može da dobije Patriot rakete jer bi to moglo dovesti do nepotrebne eskalacije“. A baš tog dana – 300 dana posle početka rata – administracija je objavila da će jedna Patriot baterija biti isporučena Ukrajini u okviru najnovijeg paketa pomoći. Ipak, mnogo od onoga što je Ukrajina tražila, uključujući rakete dugog dometa, ostaje nedostupno. „Možda zvučim naivno“, rekla je novinarka, „ali da li možemo da skratimo priču i damo Ukrajini sve što joj je potrebno da što pre oslobodi svoje teritorije?“
„Njegov odgovor je ‘da’“, rekao je Bajden, pokazujući na Zelenskog. Nekoliko desetina novinara, smeštenih u zlatnim kjavari stolicama, glasno se nasmejalo.
Nasmejao se i Zelenski: „Slažem se“. Publika se nasmejala još glasnije.
„Dozvolite mi da budem iskren“, uozbiljio se Bajden. Sjedinjene Države su Ukrajini dale „ono što je potrebno“ u iznosu od 20 milijardi dolara, ali se odluke o vrsti naoružanja koje se šalje donose sa partnerima iz Natoa i Evropske unije. „Daćemo Ukrajini ono što je potrebno da se odbrani i postigne uspeh na bojnom polju“, kazao je Bajden. Ali evropski saveznici „ne žele da ratuju sa Rusijom. Njima nije potreban treći svetski rat. Mislim da se to može izbeći ako se obezbedi da Ukrajina postigne uspeh na bojnom polju“. U prostoriji je nastala tišina.
Kada su se smejali, bila je to reakcija na opscenost razmene replika predsednika i novinarke koja je otkrila ono što se obično skriva: Sjedinjene Države i njeni saveznici nisu učinili dovoljno da zaustave rat u Ukrajini. Mogli su, ali nisu, pa ruske trupe već 10 meseci muče i ubijaju Ukrajince, brišu čitave gradove sa lica zemlje i gađaju infrastrukturu kako bi civili tokom zime ostali bez grejanja, svetla i tekuće vode. Kada se uozbiljio, Bajden je ponovo prikrio ovu opscenost, govoreći o ogromnim sumama novca, složenoj međunarodnoj politici i nadi SAD-a u eventualnu pobedu Ukrajine. Zelenski je ćutao.
Kasnije tog dana, u svom obraćanju Kongresu, Zelenski se vratio na tu opscenost. Rekao je da je noć pre posete Vašingtonu otišao u Bahmut, grad na istoku Ukrajine, gde njegove trupe s mukom drže položaje. „Imamo artiljeriju“, rekao je Zelenski. „Hvala vam. Imamo je. Da li je to dovoljno? Iskreno, ne baš. Da bi se osiguralo da Bahmut ne bude samo jedna od prepreka ruskoj vojsci, već da se ona prinudi na potpuno povlačenje, potrebno je još topova i granata“. Da ne bi zvučao nezahvalno, Zelenski je ovaj problem postavio kao da se odnosi samo na Bahmut, ali ono o čemu je zapravo govorio jeste činjenica da bi SAD mogle da omoguće Ukrajini pobedu, a da je pomoć koja se šalje spora i nepotpuna, dok je čak i sam konsenzus o njenom slanju nestabilan. To je i bio glavni razlog obraćanja Zelenskog Kongresu.
Put Zelenskog od komičara, preko medijskog menadžera i predsednika, do ratnog predsednika često se opisuje kao neočekivan, ali ono što ga čini ubedljivim političkim liderom jeste komičarski talenat razotkrivanja suštine problema. U svom govoru na Kapitol hilu Zelenski se pobrinuo da ne satera članove Kongresa u defanzivan položaj. Kao izvođač on je uvek svestan svoje publike, a ovoga puta se obraćao ljudima koji imaju moć da njegovu zemlju izbave ili osude na propast. Svako ko ga je pažljivo slušao ipak je mogao da uoči i razotkrivanje opscene uloge Amerike u ratu u Ukrajini.
Zelenski je aktuelni rat uporedio sa Ardenskom bitkom, jednom od poslednjih velikih bitaka Drugog svetskog rata. „Ruska taktika je primitivna“, kazao je Zelenski. „Spaljuju i uništavaju sve pred sobom. Na prve linije šalju siledžije, osuđenike. Sve su pokrenuli protiv nas, slično nemačkoj strani u Ardenskoj bici. Pokrenuli su sve što imaju protiv slobodnog sveta“. Čak je bilo isto doba godine. Poređenje sugeriše da se Amerikanci i Ukrajinci danas zajedno bore protiv Putina, baš kao što su Amerikanci i zapadni Evropljani formirali zajednički i pobednički front protiv Hitlera 1944. Međutim, u Belgiji su 1944. američki vojnici bili na terenu. Ovog decembra u Ukrajini se protiv Rusije bore samo Ukrajinci. Pretpostavka na koju se zapadna strategija u Ukrajini oslanja, uverenje koje leži u osnovi redovnih upozorenja o izbegavanju „nepotrebne eskalacije“ i „mešanja Natoa“ glasi da ništa ne može opravdati rizik gubljenja života zapadnih Evropljana i Amerikanaca, čak i dok Ukrajinci ginu. Zelenski je to u svom govoru istakao na indirektan način.
„Ukrajina nikada nije tražila od američkih vojnika da se bore umesto nas“, rekao je on. „Uveravam vas da su ukrajinski vojnici savršeno sposobni da sami upravljaju američkim tenkovima i avionima.“
Publici u Kongresu je obećao i da će Ukrajinci izdržati zimu. „Dame i gospodo Amerikanci, za dva dana ćemo slaviti Božić“, rekao je Zelenski, podvlačeći sinhronost američkog i ukrajinskog praznika. (Zapravo, proslavljanje Božića krajem decembra, a ne početkom januara, kao što to čine pravoslavni u Rusiji, jedan je od mnogih načina na koje se Ukrajina poslednjih godina udaljila od Moskve ka zapadnoj Evropi.) „Možda ćemo slaviti uz sveće. Ne zato što je to romantično, već zato što neće biti struje. Milioni neće imati ni grejanje ni vodu. Sve je to rezultat ruskih napada raketama i dronovima na našu energetsku infrastrukturu“. Uveravao je svoje slušaoce da ne osporava njihovo pravo na grejanje, toplu vodu i moć da odrede koliko će trajati rat u Ukrajini: „Ne žalimo se. Ne osuđujemo i ne upoređujemo naše živote. Vaše blagostanje je rezultat vaše nacionalne bezbednosti, borbe za nezavisnost i mnogobrojnih pobeda. I mi Ukrajinci ćemo dostojanstveno i uspešno proći kroz naš rat za nezavisnost i slobodu.“
Svaki put kada je Zelenski ukazivao na rešenost svog naroda, članovi Predstavničkog doma i Senata su ustajali i aplaudirali. To je dešavalo često. Da je još uvek komičar, možda bi prozvao svoju publiku zbog licemerja. Mogao im je reći: „Kakav je to aplauz dok ljudi umiru? Korisnije bi bilo da nam pošaljete oružje. Ako mislite da je borba protiv Rusije tako strašna, zašto ne zatvorite nebo ili ne pošaljete trupe?“ Ali Zelenski je danas političar. Umesto da proziva članove Kongresa, podsećao ih je na njihove političke interese i govorio im da se u Ukrajini brani i američka demokratija. „Ova bitka se ne može ignorisati zato što je preko okeana“. Apelovao je i na njihov ekonomski interes: „Taj novac nije milostinja već ulaganje u globalnu bezbednost i demokratiju koju shvatamo vrlo odgovorno“. Obraćao se njihovoj sujeti. „Pravedna moć američkog naroda ostvariće apsolutnu pobedu“, rekao je parafrazirajući Ruzveltov govor „Dan beščašća“. „Ukrajinski narod će takođe pobediti, apsolutno. Znam da sve zavisi od nas, od ukrajinskih oružanih snaga, ali mnogo zavisi i od sveta. Toliko toga na svetu zavisi od vas.“
Američki političari na Zelenskog reaguju valorizujući ga, kao što to Amerikanci obično čine. Zelenski se tome mudro opire. U razgovoru sa Dejvidom Latermanom, emitovanom početkom meseca (snimljenom jesenas u kijevskom metrou uz zavijanje sirena za vazdušni napad) Zelenski je spretno izbegao pokušaje starijeg komičara da ga predstavi kao heroja. Heroji su drugačiji od običnih ljudi: oni mogu sve. Zelenski je opisivao kako se tušira i koliko voli da jede. Hteo je da kaže da svi Ukrajinci moraju da jedu i da se zimi greju. Kod manje veštog izvođača to bi delovalo neiskreno i moralistički. Ali posle 300 noćnih obraćanja ukrajinskom narodu i redovnih govora pred zapadnim političkim telima, Zelenski gotovo bez greške pronalazi pravi ton i pravi tajming da zadrži pažnju publike. Od toga zavise i njegov i život ukrajinskog naroda.
The New Yorker, 22.12.2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 29.12.2022.
UKRAJINA