Ne, nije vikar i nije Stepinac, nego je manager i to Kamaraš. Direktor, sad već bivši, Železare Smederevo, dočekan kao spasilac, ispraćen je kao kriminalac. Tačnije, tako ga je, kao ono prvo, pre nešto više od godinu dana, predstavljao tadašnji, a i de facto sadašnji, premijer Srbije Aleksandar Vučić, i tako ga je, kao ono drugo, faktički ovih dana okvalifikovao i praktično iz fabrike najurio. Jer, ne samo da je, kako pišu novine, Vlada Srbije jednostrano raskinula ugovor sa menadžerskom kompanijom HPK Inženjering, već je u poslovanju slovačkog direktorskog tima navodno otkriven i čitav niz nepravilnosti. Kamaraš i ekipa, doduše, jesu srušeni iznenada i tako reći preko noći, ali to ipak nije bilo noću nego, kao što je preporučio premijer, u sred bela dana, mada neradnog, u subotu.

Kada je, pak, o otkrivenim prestupima reč, nakon onoga što se događalo, i događa, u procesima protiv Subotića, Miškovića, Šarića.., šta je sve tu otkrivano pa još brže pokrivano, čovek celu tu priču o nezakonitom radu sad već bivšeg rukovodstva Železare mora da uzima sa velikom dozom skepse. Ima li tu zbilja nečeg, i čega, možda ćemo saznati, a verovatnije da nećemo nikad, ako uzmemo u obzir gore navedene slučajeve.

Ali, ima i nešto gde nema mesta sumnji, jer se radi o zvanično utvrđenim i potvrđenim podacima. Železara Smederevo je, naime, pod novom upravom prošle godine napravila gubitak od ogromnih 145 miliona evra. Ne bi to možda ni bilo takvo iznenađenje – jer, podsetimo, američka kompanija US Stil je još 2012. godine odlučila da ugasi smederevsku čeličanu, pošto je prethodno nekoliko uzastopnih godina beležila gubitke – da nas nisu ubeđivali da će Železara poslovati sa profitom. A posebno se u širenju optimizma isticao premijer Vučić.

Naime, još pre zaključenja ugovora, u martu 2015, Vučić je izjavio: „Očekujem da će Železara početi da ostvaruje profit za četiri, a ne za šest meseci kako je to ugovorom predviđeno“. Posle manje od mesec dana Vučić je pojačao dozu anestezije: „Gubitak u poslovanju Železare u januaru je bio devet miliona evra, u martu je 15 puta niži, u aprilu će biti manji od 500.000 evra i već u maju očekujem da Železara posluje profitabilno“, rekao je premijer 4. aprila. U širenje euforije posle su se uključili i drugi, niži ešaloni, ali to i nije tako važno; bio je to prosto deo ovdašnjeg nacionalno-političkog folklora. I sve što je nakon toga, praktično isključivo preko državnih medija koji su imali ekskluzivno pravo na informacije, dospevalo u javnost bilo je u istom tonu. Sad su obrnuli ćurak naopako.

S obzirom na netom navedene činjenice, postavlja se pitanje da li zapravo u njima leži pravi uzrok nagle promene „statusa“ Petra Kamaraša i što se on od sveca polako pretvara u zločinca. Treba, naime, naći nekog krivca za to što premijer Vučić nije održao obećanje i što će građane Srbije njegovo spasonosno rešenje koštati 145 miliona evra.

Pa se neki „spin majstor“ dosetio stare izreke: neka visi Pedro. To jest – Peter.

Peščanik.net, 30.06.2016.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Damping

Mijat Lakićević – Pojela maca 150 miliona evra

Mijat Lakićević – Udaja Železare Smederevo

Miša Brkić – Mešetar

Mijat Lakićević – Na smederevskom putu

Miša Brkić: Železara – političko pitanje

Mijat Lakićević – Čekajući menadžera

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.