Vreme svake nesreće i tragedije je kao onaj sneg koji pomaže da većina zverki ostavi svoje tragove.
Ogroman broj pripadnika ”otpisanih” generacija mladih, koje je pokojni Dobrica Ćosić okarakterisao kao apatične i nezainteresovane oportuniste, je ovih dana na najbolji način pokazao šta znači građanska i ljudska solidarnost. Lep način da život demantuje reči čoveka koji je postao simbol zabluda i grešaka srpskih intelektualaca i političara u dobrom delu prošlog i prvoj deceniji ovog veka, ozbiljnih zabluda, koje su odnele mnoge ljudske živote.
Mladi volonteri nikad ne bi uradili takav posao da nisu imali sredstva komunikacije poput Fejsbuka i Tvitera, koja su od mnogih sličnih dušebrižnika označena kao glavni razlog njihovog generacijskog ”sunovrata”. Postoje studije i studije o tome koliko društvene mreže utiču na otuđenje svojih korisnika, ali navesti tehnologiju kao glavni problem koji pogađa omladinu u Srbiji je u najmanju ruku cinično i neodgovorno. Ja bih ipak pre Fejsa morao da navedem ideologiju mržnje i etničkog nacionalizma, akutni nedostatak obrazovanja i rušilačke, retrogradne ideje koje su im decenijama brižljivo usađivane od intelektualaca sličnih Ćosiću, političara, naci-repera, vođa navijača i popova.
Kad smo već kod klera, nisam siguran da li ono što su izgovorili patrijarh SPC Irinej, i već legendarni Sarumanov doppelgänger Amfilohije, može da se okarakteriše ikako drugačije, nego kao čisto, nepatvoreno zlo. Čak i ako stvari posmatramo iz onoga što bi trebalo da bude njihov sistem vrednosti.
Naime, jedna stvar je što državni vrh kupi političke poene, koristeći tuđu nesreću kao priliku za poziranje pred kamerama, mešajući se, pritom, u poslove za koje nisu ni obučeni ni nadležni. Ništa novo, to nažalost bez stida i srama rade političari širom sveta, što nikako ne opravdava ove naše. Druga, daleko opasnija, je što neki od njih ozbiljno podižu nivo masovne histerije svojim ponašanjem, što zaista može da dovede do iracionalnih postupaka pojedinaca na odgovornim pozicijama i ugrozi ljudske živote.
Ali, sasvim novi nivo su postupci glavešina pravoslavne crkve. Ideja o poštovanju prava na različitost i slobodu ispoljavanja verskih ubeđenja nam pomaže da pređemo preko činjenice da ova grupa neobično kostimiranih ljudi održava ”moleban” za prestanak kiše. Što se mene tiče, mogu da se polivaju kečapom i senfom po glavi i rade kolutove na trgu Republike, ako iskreno veruju da će to pomoći. To je njihovo pravo. Međutim, reći da su gej parada i pobednica Evrovizije Končita krivi za potope u Srbiji je zloupotreba ozbiljne tragedije koja se desila velikom broju ljudi u ovoj zemlji, u cilju promovisanja vlastitih (po meni, duboko izopačenih) stavova. To više nema veze ni sa religijom, ni sa pravoslavljem, to je čista mržnja, poziv na mržnju, obeležavanje jedne grupe ljudi kao krivaca za elementarnu nepogodu, i jedno (opet, po meni) duboko neljudsko poigravanje sa osećanjima unesrećenih ljudi. Nadam se samo da će vernici među žrtvama poplava biti humaniji i pametniji od svojih ”duhovnih vođa” i da neće poverovati da su kiše i poplave ”božija kazna zbog parade srama” ili (paradoksalno) ”izraz božije ljubavi i opomena” (reči vladike Amfilohija).
Postupci mladih volontera mi bude nadu da su građani ponekad bolji i moralniji od ljudi koje su izabrali (ili prihvatili) kao vođe.
Peščanik.net, 20.05.2014.
POPLAVE 2014.
