Pre nekoliko dana u popularnoj televizijskoj emisiji, odlazeći premijer Mario Monti priznao je da ne zna kako se koristi Tviter ili šta je Pedeset nijansi sive, pažljivo je izbegavao da govori o građanskim brakovima i na brzinu je prešao preko festivala San Remo.

U isto vreme, bivši komičar i osnivač Pokreta pet zvezda (M5S) Bepe Grilo držao je vatreni govor pred masom u Margeri nadomak Venecije. U publici su bili obični ljudi, opterećeni brigama svakodnevnog života: posao, deca, muke vlasnika malih biznisa. Uvijeni u kape i kapute, stajali su na hladnoći u velikom broju od popodneva do večeri, slušajući Grila i ostale govornike.

Međutim, sutradan ni La Repubblica ni Corriere della Sera nisu posvetili ni retka Bepe Grilu. Kao da ne postoji. Ali čeka ih neprijatno iznenađenje. (Od tada su ta dva najčitanija italijanska lista posvetila nekoliko članaka vrtoglavom usponu ovog kandidata u anketama.)

Nešto se dešava u Italiji. Da li su ta gibanja dobra ili loša? Naravno, o tome se može raspravljati. Ali u svakom slučaju, radi se o značajnom fenomenu. Pokret pet zvezda sada beleži 17 odsto u anketama, što je brojka koju malo koja partija u Italiji može da nadmaši.

„Otvorićemo parlament kao konzervu tunjevine“, viče Grilo dok publika pada u delirijum, „Doba reprezentacije je završeno. U to više ne verujemo. Napravićemo rusvaj. Ako ne danas, onda za godinu dana. Samo je pitanje vremena. A stvarno, možda to uradimo i danas“. Bepe Grilo se ne zaustavlja. „Populisti? Da, mi smo populisti – recite im glasno, da čuju!“ A publika skandira: „Po-pu-lis-ti!“

„Cunami turneja“, kako ju je nazvao, podseća na davnu politiku, ali i na politiku kakvu je vodio izvesni Barak Obama – koji zna kako se koristi Tviter (još kako!) i koji je sigurno čuo za Pedeset nijansi sive, ako ih nije već i pročitao. Jer očigledno je da, ako ne izađeš na ulicu, ne postojiš, nemaš nikakav kredibilitet.

Na skupovima, Bepe Grilo često pominje televizijske ekipe koje su došle da prate njegovu kampanju sa svih strana sveta, od Danske do Kanade. Novinarstvo, na kraju, nije ograničeno na analizu i interpretaciju; ono je ujedno i priča, narativ. Ako neki stranac otvori Repubblicu ili Corriere della Sera, neće saznati ništa o tome šta se dogodilo u ovoj izbornoj kampanji. Neće moći da razume stanje uma Italijana niti dva pitanja koja more ovu zemlju: ko će glastati za Pokret pet zvezda i ko se ježi od same pomisli na to.

Mediji koji sebe doživljavaju kao glavne, tretiraju Bepe Grila kao malog diktatora. Pokret pet zvezda dospeva u medije samo kad se neko pobuni protiv lidera, ili kad nešto procuri o „guruu“ Đanrobertu Kasaleđu, suosnivaču pokreta sa Bepe Grilom. Kao da su svi ti ljudi, svi ti Italijani koji se po mrazu tiskaju na ulicama na radni dan, lobotomisani drugorazredni građani. Možda se treba zapitati kako jedan komičar može da bude toliko uspešan. Možda pisanje o tome treba da nam bude dužnost. U svakom slučaju, ovaj pokret se ne može ignorisati.

Što se tiče ostalih, dovoljno je pogledati ankete. Poslednje istraživanje biračkog raspoloženja od 6. februara daje koaliciji levog centra 34,4 odsto (Demokratskoj partiji 29,6%), a Montijevoj koaliciji 11,5%. Na dan izbora, može se desiti da Monti i njegovi partneri ne uspeju da osvoje 10 odsto. To bi značilo da levi centar i Monti zajedno ne prelaze prag od 45%.

Do istog broja može se doći sabiranjem 28,7% levog centra (Narod slobode ima 19%) i 17,5% Bepe Grila (18% za poslanički dom). Ako gledamo samo brojke, tandem Berluskoni-Grilo (46,2%), koliko god bio hipotetičan i nezamisliv, okuplja više glasova nego dvojac Bersani-Monti (45,8%). Pa ipak, novine pišu samo o ovom drugom.

Da budemo sasvim jasni, u ne toliko verovatnom slučaju da Bepe Grilo i Silvio Berluskoni sklope savez, šefu države bi bilo teško da ne zatraži od jednog od njih da oformi vladu.

Zabrinjavajuće cifre? Nezamislivi scenariji? Međutim, to su prave brojke. I ne samo brojke, nego slika raspoloženja ljudi i porodica. Postoje dve Italije. Jedna koja bi se u najkraćem mogla opisati kao evropska – odgovorna, kredibilna, ali sklona odugovlačenju i nepotrebnim čarkama i raspravama. I druga koju je teško identifikovati. Jer Bepe Grilo i Silvio Berluskoni nisu isti, iako među njima ima nekih sličnosti.

Italijana koji će glasati za Bersanija ili Montija ima isto onoliko kao i onih koji će glasati a Bepe Grila ili Berluskonija. A od izbora nas deli samo 17 dana! To je realnost. Hajde da učinimo nešto. Nešto se dešava u Italiji. Nešto krupno i napeto. I to nema nikakve veze sa kučencetom Marija Montija. Obavestite zvezde na Tviteru. A možda čak i politički lideri još uvek nešto mogu da preokrenu.

Massimiliano Gallo, PressEurop/Linkiesta, 18.02.2013.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 21.02.2013.

Srodni linkovi:

Milutin Mitrović – Mutna sajber budućnost

Milutin Mitrović – Italija: Renesansa levice?

Milutin Mitrović: I posle Berluskonija – Berluskoni

Die Zeit: Anti-protivni

Milutin Mitrović: e-Demokratija

Opšte dobro kao neprijatelj

Milutin Mitrović: Italija – demokratija na ispitu

La Repubblica – Italijani divan narod: večiti adolescenti i deca populizma

Milutin Mitrović – Politika budućnosti