Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Domovina se brani dobrotom, a vlast urotom.

Dobro, jesu urote kod nas postale redovne kao poplave, ali bi ova najnovija mogla da bude stvarna. Što je još gore – mogla bi da nanese i stvarnu štetu vlasti, svakako veću od svih ranije obznanjivanih, tim pre što vlast, tradicionalno senzibilisana da svuda primeti zaveru, ovog puta blaženo dopušta da se ona nesmetano odvija, ni ne sluteći da bi se protiv nje (vlasti a ne zavere) mogli zaveriti oni koji je najviše podržavaju. Jer, kako drugačije nego zaverom protiv vlasti, objasniti činjenicu da su besomučni branitelji vlasti sada u kampanji protiv nje?

O čemu se radi? Pa o tome da su vlasti naklonjeni mediji, koristeći svoju uobičajenu ”napad je najbolja odbrana” taktiku, zapravo preokrenuli stvar i odradili ”odbrana je najbolji napad” posao. Kojeg se do sada ni najljuća opozicija nije dosetila.

Kako se desilo da mediji, braneći vlast, izvedu napad na nju? Sve je počelo prošle nedelje kada je premijerov omiljeni tabloid u organizovanom zajedničkom poduhvatu sa premijerovom omiljenom televizijom obznanio još jednu zaveru protiv vlasti. (Znam, mislili ste da se šalim, ne zameram vam, i sama sam mislila da se šalim kada sam napisala da smo minut-dva od vesti o nekoj novoj zaveri. Eto, ispalo je da smo dan-dva.)

U čemu se sastoji zavera? U tome što novinari istražuju imovinsku kartu premijera i njegove bliže familije. Zašto je to zavera? E, pa o tome vam i pričam. Jer, kad nešto što bi u nekoj drugoj državi bio uobičajeni posao novinara, a pre toga zakonska obaveza državnog funkcionera, proglasite zaverom protiv vlasti – vi ste se mnogo ružnije izrazili i o državi i o vlasti nego o ”zaverenicima”. Jer ste zapravo rekli da taj podatak mora da ostane tajna (zašto bi bio, osim ukoliko nije inkriminišući?!), a uvođenjem u priču ”stranih špijuna” koji taj podatak doturaju novinarima vi ste još i dezavuisali naše kontraobaveštajne službe koje, ispada, ni takve banalne tajne ne umeju da sačuvaju.

Ali, ne samo da je ispalo da u našoj državi moraš da se zaveriš sa stranim agenturama da bi saznao podatak koji bi morao da bude transparentan, nego su u pokušaju da unapred raskrinkaju zaveru – sami otkrili podatke. Pa su obelodanili da se radi o hiljadama kvadrata! Do kojih verovatno ni najvispreniji novinar ne bi uspeo da dođe svojim istraživanjem.

Da stvar bude gora, ako je to uopšte moguće, ne samo da su sami razotkrili koliko je ta imovina pozamašna nego su i insinuirali da nije legalno stečena. Jer u suprotnom – zašto bi objavili da se imovinsko stanje istražuje ne bi li tako primorali premijera da formiranje sledeće vlade prepusti nekom drugom? Mislim, kako nekoga možete primorati da abdicira ako je radio po zakonu i nikome nije pomagao u sticanju nezakonite dobiti?

Stvarno, kad imaš ovakve branitelje, uopšte ti ne trebaju neprijatelji.

Peščanik.net, 21.03.2016.

Srodni link: Vesna Rakić-Vodinelić – Kričanje na KRIK


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)