Pred sudijama je sedeo starac, iscrpljen i bolestan. Negde je u svom svetu, koji je davno gradio strašnim materijalom. Čini se da je sve to, to što je bilo – beskrajno daleko, i za njega se možda nije ni dogodilo.
Ali, ta slika ne izaziva samilost, niti nostalgiju. Ratko Mladić je čuo presudu: doživotna robija, kazna koja će verovatno trajati prilično kratko. Glasno je rekao da je sve to laž, opsovao i grdio, pa su ga izbacili iz sudnice.
Da li je incident sa bogorađenjem bio nedostojan oficira? Svejedno je. Tu oficira više nije bilo.
Predsednik i premijerka su rekli kako nije njihovo da komentarišu presudu. Oboje su se okrenuli budućnosti, kao da predsednik nije bio deo svoje odvratne prošlosti koju bi želeo da zaboravi. Da li je to bio politički sud? Sasvim moguće, zar svi oni nisu politički! Taj sud jeste bez znanih razloga amnestirao neke ratne zločince, no to je samo pozivanje na analogiju, koja je u vrednovanju zlodela ništavan argument.
Zaista ne znam, mada bih želeo pouzdano da saznam, šta vreme, moć i rat čine od ljudi, i kako ih menjaju. Poznavao sam Mladića još negde od 75. godine prošloga veka. Bio je komandant bataljona u Kumanovu. Nismo bili prijatelji, nismo se družili. Ponekad smo razgovarali. Razlikovao se od drugih: bio je rečit i duhovit, dobar sa vojnicima, a arogantan prema starijima. Čudna osobina, retka ili pogubna u JNA.
Bio sam uveren da će u svim okolnostima Mladić biti na strani etike ratovanja i poštovanja protivnika, zarobljenika posebno. Da li je to bila zabluda u ambijentu neobuzdane i strastvene mržnje? Izgleda jeste. „Borba za svoj narod“, kao lozinka fizičke negacije nečega što je postalo drugačije, u stvari je kulisa koja bi morala da pokrije sva zla, i pretvori ih u smrtonosne i spasonosne pohode. Kod svih na krv sukobljenih vojskovođa, nastalih iz iste vojske.
Sećam se da je Mladić urlao pred Perišićem, preteći da će mobilisati sve od 16-66 godina, koji se bezbrižno kupaju na Adi, dok se „tamo“ gine, a u Beogradu se čuje gruvanje topova. Sećam se sastanka našeg Generalštaba sa generalom Filipom Morionom, na kome se on (Morion) žalio kako ga Mladić maltretira i ponižava kad god ga sretne.
Jednom prilikom je došao sa dvadeset autobusa, da iz Beograda povede sve oficire koji su rođeni „tamo“, a „lade muda“ u Beogradu. Održao je besni govor u Domu garde: „Tamo, u Han Pijesku, imam jednu žensku četu, sve junakinja do junakinje. Ne boje se nikoga da boga. Pa ko ne pođe danas, poslaću po njega ovde tu devojačku četu, te borce, da odavde pokupe vas uplašene pičketine i odvedu na položaj.“
Na kraju dana uspeo je da sakupi samo dvojicu.
Sećam se, skoro uličarske (telefonske) svađe Mladića sa Miloševićem, u noći posle vezivanja oficira Unprofora za bandere. Milošević je rekao: „Dolazim tamo da te streljam!“ Mladić je odgovorio: „Dođi, da ti jebem mater!“ Tamo je otišao Stanišić: My name is Jovica! I razvezao ponižene oficire.
Gledao sam televizijski prilog Skaj njuza, u vreme kad je potera za Mladićem bila opšta, koji najpre pokazuje generala kako skija negde na Jahorini, a onda i komentar autora: „Mladić više podseća na bezbrižnog turistu iz visokog društva, koji uživa u zimskim radostima, nego na zločinca sa svetske poternice. Taj čovek je ne samo neopisivo drzak, bezočan i hladnokrvan, on je bacio rukavicu u lice najjačima, a oni su skoro srećni jer ih nije udario pesnicom“. Tada je trajala (neuspešna) operacija zarobljavanja pod kodnim imenom Amber star (Ćilibarska zvezda).
Novinarka Fajnenšel Tajmsa, Lora Silber, stalno je na granici opčinjenosti i zgražanja: „U poslednja 32 meseca rata, Mladić je stekao reputaciju brutalnog genija, čoveka koji je mozak srpske operacije stvaranja etnički čiste države u Bosni i Hercegovini.“
Major kanadske vojske, Pet B. Storgen, doživeo je Mladića kao vojničkog idola. U svojoj studiji o njemu kaže da je on idealni intelektualni i duhovni foto-robot komandanta željenih osobina: „Mladić je takva dominantna snaga, da bi prosto bila lenjost ne proučiti kako je taj operativni komandant mogao da doživi takav uspeh.“
Ali, uspeh, ako je o tome reč, ne može biti krvava bajka bez kraja i konca. Na početku, Mladić je komandovao pravom vojskom protiv bašibozuka. Na kraju, njegova se armada pretvorila u gomilu osamostaljenih siledžijskih grupa, sa lokalnim kabadahijama, koji su pljačkali sve što su stigli. To više nije bila vojska, nego demoralisana rulja u hajdučkom raspadanju.
U takvom stanju stvari, Karadžić smenjuje Mladića, želeći da bude komandant vojske. Navedeni segment svađe Mladića sa Miloševićem nije bio jedini. Sa Karadžićem su žučne rasprave često bile na granici tuče. Sva trojica su imala istu stratešku platformu. Pogrešnu, u svakom pogledu. Ona je glasila: NATO je mlaki džin koji se raspada od hipertrofije i nemoćnog širenja. On nije u stanju da bude ofanzivan. Ali, čak i ako nas takva Alijansa napadne, Rusi će ratovati za nas.
Neslaganje među tom trojicom nesrećnika, sastojalo se samo u pokušaju da se obezbedi tron za mesiju. Svako od njih bio je uveren da je on taj.
Moguće je da Mladićev lični psihofizički slom dolazi posle smrti njegove ćerke Ane, u martu 1994. godine. Tada više nije bio u stanju da radi bilo šta u vojsci. A on je nastavio da bude ono što je kasnije postao.
Srebrenica je ključna tačka njegovog pada u ništavilo, gaženje svega što jeste srpska vojnička čast, na koju se mnogi olako pozivaju. Njegova rečenica, kako je stiglo vreme da se osvetimo Turcima za onih 500 godina, proizvod je užasne mentalne razorenosti i nedostatka bilo kojeg vrednosnog parametra. To odavno više nije bio čovek koga sam poznavao.
Moguće je da ga je u ponor pogurala i njegova neuporediva samoljubivost, građena kroz osećanja neomeđene moći, sadržana u omiljenoj rečenici obećanju-pretnji: „Kad ti ja nešto kažem, kao da ti je rekao svevišnji“. Ako se u tragičnom igranju sa sudbinom hiljada ljudi našao daleko od svake realnosti, to je već pitanje sistema koji je još i te kako živ u Srbiji. Sumanuta je tvrdnja da je sve to radio „zbog srpskog naroda“.
Oni koji to rade, nemaju svoj narod. Lično žalim što Mladić nije ostao onaj komandir koga su vojnici voleli, bez rata, lažne slave, zločinačkog rodoslova i istinskog gubitka časti, ma kakva bila drugostepena presuda.
Peščanik.net, 23.11.2017.
SREBRENICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Biro za izgubljene - 19/04/2024
- Jedan dan sa Dadom Vujasinović - 12/04/2024
- Šapićev hod po grobovima - 05/04/2024
