Foto: Peščanik

Foto: Peščanik

Nećemo ovde o tome da nas je u januaru opet iznenadio sneg. Ni o bezobrazluku predsednika skupštine Beograda koji izigrava šaljivdžiju i kaže da se niko još nije dosetio da napravi „sistem“ za hvatanje pahulja u letu. Ima važnijih stvari od zavejanih ulica i nekompetencije i drskosti predstavnika vlasti. Daleko važnijih.

Bilo je potrebno četiri i po godine novoradikalske vlasti pa da ponovo počne ozbiljno da se govori o novom ratu za teritorije susednih država (ovde je tek jedan, ilustrativan primer). Tako to rade preobraćeni „mirotvorci“. Zaklinju se u mir dok huškaju na rat. Od 2012. naovamo, izvan granica Srbije nije se dogodila nijedna bitna promena. Stvari u okruženju su stajale uglavnom isto kao i pre 2012. Jedina velika promena kojom se mogu objasniti novi pozivi na rat dogodila sa u leto 2012. u samoj Srbiji: pobeda aktera starog režima na predsedničkim izborima sa sobom je povukla i dolazak nekadašnjih radikala na vlast.

Četiri i po godine kasnije, pred nove predsedničke izbore, Srbija se našla usred ratne kampanje. Pripisati krivicu za novi militaristički zanos (koji se ogleda i u najavama za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka) isključivo predsedniku jednog od dva bosanskohercegovačka entiteta Miloradu Dodiku bilo bi krajnje neozbiljno. I Dodik je danas isti onaj koji je bio i pre 2012. Vojskovođa Dodik koga sada gledamo ne postoji bez podrške iz Srbije (i Rusije, naravno). Priče o promenama globalnih i regionalnih okolnosti veju se samo da bi se pokrila istina o promeni koja se dogodila unutar Srbije.

Dobro, nije baš ni da se između 2000. i 2012. ozbiljno radilo na prekidu sa nacionalističkom politikom iz devedesetih. Istina je i da se nije gorelo od želje da se izvedu pred sud i polože račune za zlodela akteri starog režima. Čak ni lustracija nije bila realna opcija. Ali se ratnohuškački mehanizam nije podizao u meri u kojoj je danas aktiviran – od SANU, preko crkve i medija, do visokih zvaničnika države. Upadljivi izostanak predsednika vlade sa mitinga u Banjaluci ne sme da zavara. Njegovi ministri, postrojeni kao kulise za tamošnju paradu, niti smeju niti su u stanju da samostalno delaju i govore.

Naravno, globalna scena danas je takođe nešto drugačija nego što je bila pre 2012. Ovdašnji kerovi rata to vide kao jasan znak da je najzad kucnuo njihov čas. Ali, Srbija se tu ponaša kao klasični zavisnik od kocke (od rata, dakle). Svako novo deljenje taj zavisnik vidi kao onu sudbonosnu šansu posle koje će se sreća okrenuti u njegovu korist, a on ne samo nadoknaditi sve što je izgubio nego i zaraditi preko toga. Da su nam škole bolje, svako dete bi znalo kako se takve priče bez razlike završavaju.

Kao i devedesetih, građani Srbije će i 2017. imati šansu da izbegnu takav kraj. Izbori u aprilu imaju naravno veze i sa Savamalom, i sa padom helikoptera, i sa poplavama, pa i sa snegom koji uporno iznenađuje vlasti. Ali su oni i mnogo više od toga. Na početku 2017. pokazuje nam se da će se na tim izborima ponovo birati između rata i mira. To što će nam se glavni akter tekućih vlasti ponovo predstaviti kao ključni garant mira, dok ceo njegov aparat huška na rat, sada bi već morala biti za sve prozirna i jeftina obmana, na koju više niko ne bi smeo da nasedne. A pitanje je i kakvi su nam kapaciteti da je preživimo, ako i ovaj put prođe.

Peščanik.net, 11.01.2017.

Srodni linkovi:

Ljubomir Živkov – Zmijski car

Dubravka Stojanović: 9. januar – lapsus memoriae

Viktor Ivančić – Prenesena značenja patrijarha Irineja

Saša Ilić – Kao zmija uz drvo

Nemanja Stjepanović – Lapsus koji to nije

Fond za humanitarno pravo – Ratni zločinac u Predsedništvu Republike Srbije

IZBORI I PROTESTI 2017.

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).