Beograd na vodi

Beograd na vodi, foto: Predrag Trokicić

Toliko, više od tri miliona osoba dakle, pogine u Sjedinjenim Državama tako što padne s prozora. To Vučić kaže ovako: „U SAD na svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora“. Što znači da ih 8.640 pogine na dan i 3.153.600 za godinu. I za državu od preko 300 miliona žitelja, 3 miliona stradalih na prozorima je previše.

Vučić je potegao hiperbolu, reći će dobronamerni čitalac, hteo je da kaže da se nesreće događaju (u Sjedinjenim Državama rekli bi – shit happens, naročito kad se peru prozori). Ali, zašto je potrebno da pogine preko tri miliona perača prozora da bi se smrt dvojice radnika predstavila kao događaj na koji ne treba obratiti previše pažnje jer zaista – nesreće se događaju?

Argument da se nesreće događaju nije bio potegnut kada je pre par nedelja poginuo radnik na gradilištu u Ulici kneza Miloša. Naprotiv, tada se odmah krenulo u utvrđivanje odgovornosti, pa se pokazalo da su ljudi na tom gradilištu radili na crno. Ovaj put, Vučić je odmah izašao da kaže da je nova nesreća na gradilištu sticaj nesrećnih okolnosti, jer je sve drugo bilo po zakonu i propisima – drugim rečima, niko nije kriv.

Biće da brzina u utvrđivanju okolnosti i potreba da Vučić lično objavi rezultate imaju veze sa mestom nesreće – poginuli radnici gradili su Beograd na vodi. S obzirom na to, možemo spekulisati o do sada već utvrđenom obrascu zataškavanja. Prvi put smo to videli, ako me pamćenje ne vara, u slučaju lažnih doktorata. Za njima su usledile poplave, pa pad helikoptera. I svaki put je preuranjena ocena Vučića ujedno bila i konačna reč o svakom od tih slučajeva.

Žitelji Srbije dele se na građane prvog i drugog reda i kada izgube život. Izgubljeni životi radnika na Beogradu na vodi kao da su manje vredni od izgubljenog života u Ulici kneza Miloša. Za smrt u Kneza Miloša će se utvrđivati okolnosti i odgovornost, smrti u Beogradu na vodi tretiraće se kao nesrećni slučajevi (naravno, svaka je smrt nesreća). A da bi utisak o nesreći bio upečatljiviji, retorički ćemo pobiti i preko tri miliona perača prozora u Sjedinjenim Državama.

Nisu samo smrti podložne zloupotrebama u Srbiji. Isto je i sa još nerođenim bebama. Po potrebi, novoradikali seju živote kao što seju i smrti. U javni prostor nedavno se izlio snimak na kome Marko Đurić bezočno laže o broju beba koje treba da se rode na severu Kosova. Biće ih za sto više nego lane, rekao je otprilike Đurić. A onda prasnuo u smeh, svestan šta je izgovorio. Posle je objasnio da se šalio. Ali, stvar nije u šali, na snimku se jasno vidi s kojom lakoćom bezočno lažu novoradikali.

Kako će reagovati Vučić kada shvati ili kada mu neko objasni šta bi zaista mogao da znači podatak da u Americi na svakih 10 sekundi pogine perač prozora? Da li će ga smrt dvojice radnika sprečiti da prasne u smeh na vlastitu laž? Ili on tu više nema šta da shvati niti bilo ko treba bilo šta da mu objasni jer je naprosto došao da da izjavu odavno spreman da slaže.

Peščanik.net, 15.09.2018.

Srodni link: Nadežda Milenković – Uzrok smrti: Srbija

BEOGRAD NA VODI

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).