Aleksandar Vučić, predsednik skoro svih građana i građanki Srbije, sprema se za totalnu osvetu. Osvetu protiv onih koji se usuđuju da ga ne smatraju najpametnijim i najboljim. Ne moraju da ga smatraju najlepšim, ali verovatno bi voleo i to. Celog života se spremao za to. Celog života se spremao da zauzme poziciju moći i sada mu ne pada na pamet da je se odrekne samo zato što neki tamo smatraju da nije najbolji i najpametniji. Možda i najlepši.
Psihološka analiza osoba na poziciji moći nezahvalna je iz više razloga. Nemate dodira sa subjektom koga analizirate. Prinuđeni ste da učitavate i da se oslanjate na analiziranje govora tela, što je izuzetno nepouzdano. Ono čime se svi pomalo bavimo poslednjih trinaest godina, a naročito poslednjih deset meseci, najviše liči na obrnuto kriminalističko profilisanje. Imamo kriminalca i pokušavamo da pročitamo koja će sve kriminalna dela izvršiti. Na žalost, istraživanja pokazuju da kriminalističko profilisanje nije naročito efikasno. Te tako i ovo naše obrnuto kriminalističko profilisanje. Ovaj pokret dokazuje da mu je pao autoritet, ovaj osmeh dokazuje da je svestan da mu se bliži kraj. I tako mesecima i godinama.
Činjenica je da na čelu države i kao najmoćniju političku figuru imamo osobu kod koje je prilično lako primetiti određene frustracije. Sa jedne strane, to je izuzetno važno. Frustrirana osoba koja ima neograničenu moć radije će uništiti sve, uključujući i samog sebe nego da se odrekne moći. Kao što možemo da vidimo. Odličan je predlog Dejana Ilića, da mu ponudimo da ode, neka nam dâ saradnike da njima sudimo, a on nek ide, neka mirno završi život negde. Neka ide u Rusiju, Kinu, Severnu Koreju, gde god. Ali to se neće desiti, naravno. Možemo mi to da mu nudimo koliko hoćemo, nije u njegovoj prirodi da to prihvati.
Sa druge strane, psihološki profil Aleksandra Vučića je skroz nebitan. Bez obzira na duboko ukorenjeno mišljenje da lično on vuče sve konce i donosi sve odluke, jednostavno fizički nije moguće. Sigurno je da ima dosta uticaja, ali oko sebe ima i celu organizaciju, razgranatu i sveprisutnu. Ta organizacija je preuzela većinu poluga ovog društva. Oni očigledno kontrolišu policiju. I šire tu kontrolu. Smenjen je komandant SAJ-a. Spremaju se za totalnu osvetu. Spremaju se da uguše proteste (mada im to ne ide najbolje) pre 1. novembra, ili se spremaju da tog dana izbace na ulice sve što imaju.
Ponuda upućena Aleksandru Vučiću da se povuče kako bi on sačuvao slobodu, a država mir, pala bi na gluve uši, što bi rekli Englezi. Ali u toj organizaciji ima nekih koji su se dokazali kao političke bubašvabe. Tu naravno mislim na sposobnost preživljavanja. Možda bi bilo dobro potražiti bubašvabe u toj organizaciji. Dovoljno visoko pozicionirane i dovoljno zainteresovane za očuvanje sopstvene slobode. I onda im ponuditi da odu da se sakriju ispod nekog kamena u Rusiji, Kini ili Severnoj Koreji. Gde god. Oni neka zadrže slobodu, a mi da zadržimo mir.
Peščanik.net, 08.09.2025.
NADSTREŠNICA
