Jednom je jedan ministar-silnik tužio građanku Srbije koja se usudila da ga kritikuje. Izgubila je građanka pred svim sudovima republike Srbije, ali je u konačnici porazila i domaće sudove i silnog ministra. Ministar se zove Nebojša Stefanović (ako ga se sećate). Doduše, više nije ministar, ali ostavio je neizbrisiv trag. Ne samo u poslu ministrovanja, već i u nauci. Taj isti ministar je još uvek doktor. Doktor nauka. Građanka se zove Vesna Pešić.
Posle noćnog rušenja u Savamali, bezmalo pre deset godina, Vesna Pešić je na Peščaniku objavila tekst pod naslovom „Dosoljavanje“, u kome je analizirala, kritikovala i izvrgla zasluženoj i oštroj kritici znakovite izjave tadašnjeg ministra sile. Ministar se osetio teško u duši pa je podneo tužbu protiv Vesne Pešić, tražeći naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova. Deo teksta kojim je povređen i koji je naveo u tužbi kao uzroke svog duševnog bola, glasi:
„Jedino je glupost ministra policije Nebojše Stefanovića nenadmašna i nepredvidiva. Do sada nismo otkrili zašto je baš njemu dodeljena uloga da ispadne najgluplji. Možda zato što se on uvek pojavljuje posle Vučića da ’zapuši’ preostale rupe. I kakve bisere je prosuo ovoga puta? Izjavio je da je ’spin’ to što je glavna vest u Srbiji rušenje tri nelegalna objekta u Savamali. Baš samo tri objekta? A videsmo onu gomilu šuta koju bageri danima uklanjaju, a i rušenje je trajalo celu noć. Ministar je mudro dodao da rušenje na takav način ne sme da se dešava, ali i kad se desi, nikako ne treba da bude glavna vest u Srbiji. Nego valjda treba da bude sporedna, ili da je i nema kao vesti da maskirani ljudi noću nelegalno ruše centar grada i vrše sijaset krivičnih dela. Jeste mu to mnogo glupo, ali ovo što sledi je najgluplje. Na pitanje novinarke zašto policija nije reagovala kada su je unesrećeni čuvari i vlasnici objekata u Savamali obavestili šta se dešava, on je rekao da policija nije smela da reaguje jer nije dozvoljeno ugrožavati živote policajaca! Mogla je, kaže ministar, da ih ubije električna struja iz porušenih objekata. I eto šta je ispalo – policija služi tome da čuva policiju!“
Prvostepeni sud (Viši sud u Beogradu) zaključio je da je Pešić povredila prava ličnosti ministra tadašnjeg zato što je neovlašćeno zadirala u njegova lična svojstva tj. u njegovu inteligenciju, zaključivši da se njen tekst ne bavi pitanjima od javnog interesa. Iako se već iz samog citata vidi da je napisan posle i u tesnoj vezi sa nezakonitim rušenjem zgrada u Hercegovačkoj i okolnim ulicama, iako je izvesno da se odnosi na javne izjave i obrazloženja jednog javnog funkcionera, koji je upravo zato što je to bio, dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja o rezultatima svog rada ili o politici koju sprovodi, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim (čl. 8 tada i sada važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima). Navodno je sud odmeravao interes javnosti da sazna kritički stav o ministarskom radu, sa interesom ministra da se u njegovo rasuđivanje nikako ne dira, pa je zaključio da ministrov privatni interes prevazilazi javni interes. Po žalbi Vesne Pešić, Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio stavove prvostepenog suda, s tim što je redukovao naknadu za duševne bolove ministra sa 200.000 na 150.000 dinara. Vesna Pešić je izjavila reviziju protiv drugostepene presude, koju Vrhovni kasacioni sud (kako se tada zvao) nije uvažio. Išla je do kraja i podnela je ustavnu žalbu Ustavnom sudu – bez uspeha. Ali ni posle tog kraja, nije stala – podnela je pritužbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Pošto je opisao društveni kontekst na koji se članak Vesne Pešić odnosi, kao i kako glasi relevantno pravo Republike Srbije, taj sud je usvojio njenu pritužbu i utvrdio da je povređena sloboda izražavanja građanke Pešić i da je za to odgovorna država Srbija, jer njeni sudovi nisu zaštitili pravo jedne građanke da slobodno javno izrazi svoju političku kritiku jednog ministra.
U obrazloženju svoje presude Pešić protiv Srbije od 13.1.2026 (pritužba br. 4545/21), Sud je zaključio da je domaći prvostepeni sud odbio obrazloženje aplikantkinje Pešić da upotreba izraza „glup“, „najgluplji“ i „nenadmašna i nepredvidljiva… glupost“ predstavlja vrednosne sudove, objavljene u kontekstu faktičkog događaja koji je od posebnog interesa za društvo Srbije, te da je drugostepeni sud, iako je zauzeo stav da se radi o vrednosnim sudovima aplikantkinje, zaključio da se ti njeni sudovi ne odnose na pitanja od javnog interesa. Nasuprot njima, Evropski sud za ljudska prava, imajući u vidu ceo tekst Vesne Pešić i njenu argumentaciju pred sudovima Srbije, zaključuje (veran svojoj višedecenijskoj praksi) da sloboda izražavanja dozvoljava preterivanje, provokaciju, kao i uvredljive izraze, te da oni u konkretnom slučaju odista predstavljaju izražavanje kritičkog mišljenja. To mišljenje je izraženo provokativno i oštro, upotrebom rečnika koji se može doživeti kao uvredljiv. Sud je, na osnovu ovih nalaza, prihvatio stav da se radi o vrednosnim sudovima, a ne o činjeničnim tvrdnjama. Štaviše, Evropski sud nalazi da etiketiranje ministra unutrašnjih poslova nije bilo arbitrerno, jer predstavlja direktan odgovor na njegove javne tvrdnje o rušenju u Savamali. U vreme objavljivanja ovog članka, u Srbiji se vodila žustra javna debata o odgovornosti za rušenje i o neadekvatnoj reakciji policije. Stavovi izraženi u članku, zaključuje Sud, nisu bili usmereni na to da povrede ministra, zato što je aplikantkinja pokazala dovoljno pažnje da jasno iskaže kako je policija postupala u datom slučaju i na koji način je ministar objašnjavao očigledan izostanak ozbiljne reakcije policije. (Videti naročito §§ 54. i 55).
Još u vreme kada je ministar pokrenuo parnicu protiv Vesne Pešić i Peščanika objavljeno je nekoliko članaka o praksi Evropskog suda za ljudska prava, o stavu tog Suda koji se odnosi na vrednosne sudove i na činjenične tvrdnje, o slobodi preterivanja i provokacije u kritici koja se javno upućuje funkcionerima države. Domaći sudovi moraju poznavati i poštovati tu praksu, na to ih obavezuje čl. 18. st. 3 Ustava Srbije. U demokratskom društvu sloboda izražavanja ima prednost u odnosu na (pre)osetljivost režimskih ministara. Nije tad sve to bilo od značaja za naše sudove, uključujući i one najviše.
Vesnu Pešić je zastupala advokatica Katarina Kostić, a konsultovala je profesora medijskog prava Sašu Gajina. Znanje, upornost, dobra argumentacija, oružja su onih koji mogu, hoće i temeljno su naučili.
Iz ove presude može se mnogo naučiti. Prvo, da niko ne sme uživati privilegije u sudskim i drugim postupcima. Dalje, da upornost vredi. Da je znanje istinska moć u odnosu na silu.
Svi oni građani Srbije koje je policija zatvarala, tukla, nije reagovala kad su ih privilegovani plaćenici tukli i vređali, treba da računaju na dug put. Ako tužilaštvo ne postupa po njihovim krivičnim prijavama, treba da upotrebe sva pravna sredstva koje ovaj pravni poredak poznaje, uključujući i podnošenje ustavnih žalbi – danas, nažalost, neverodostojnom i selektivnom – Ustavnom sudu, da bi sebi prokrčili put do Evropskog suda za ljudska prava. Ako ne uspeju da dosegnu domaću pravdu za zadovoljenje svojih ljudskih prava, dobiće je na kraju. Makar i zakasnelu.
Vredno je napomenuti da je Evropski sud za ljudska prava upravo ovom presudom dao jednu šansu domaćem pravosuđu. Članak Vesne Pešić objavljen je na Peščaniku. Tadašnji ministar tužio je i autorku i portal. Ustavnom sudu su podneli odvojene ustavne žalbe. Ustavni sud nije uvažio ustavnu žalbu Vesne Pešić, iako se činjenično gledano radi o istoj stvari, a prihvatio je ustavnu žalbu Peščanika i vratio stvar Vrhovnom sudu na ponovno odlučivanje. Do danas, Vrhovni sud nije ponovno odlučio. Posle ove presude ima šansu da to brzo učini. Inače, pružiće priliku Peščaniku da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava zbog neopravdano dugog trajanja postupka pred najvišim sudom u Srbiji.
Peščanik.net, 19.01.2026.
Srodni link: Vesna Pešić – Dosoljavanje
BEOGRAD NA VODI
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Macut (opet) ćuti - 18/04/2026
- Pravda koja je ipak stigla - 19/01/2026
- „Kurvini sinovi“ - 16/10/2025
