Dve osnovne karakteristike pažnje su tenacitet, sposobnost da se usredsredimo na određeni objekat, i vigilnost, sposobnost da pažnju premestimo sa jednog objekta na drugi. Aleksandar Baucal bi sigurno mogao mnogo bolje i detaljnije da objasni ove pojmove. Ja samo znam da postoje i posedujem uopšteno razumevanje tih pojmova. U tekstu o predlogu ministra prosvete da se časovi skrate na 30 minuta zbog smanjene pažnje učenika i učenica, Baucal navodi da je predlog besmislen, i nudi obrazloženje. Kao glavni problem identifikuje nedostatak autonomije nastavnika i nastavnica, odnosno talačku situaciju u kojoj su se prosvetni radnici našli. Prosvetni radnici su taoci političara, na isti način na koji je ministar prosvete talac predsednika skoro svih građana i građanki Srbije. Temu skraćivanja časova vidi kao skretanje teme sa jedine teme kojoj svi treba da budemo posvećeni – promeni režima.
Iako se slažem sa većinom napisanog u navedenom tekstu, osvrnuću se na neke stvari koje smatram problematičnim. Kao osoba koja više od 15 godina radi u prosveti, moram da priznam da je problem održavanja pažnje primetan kod učenika i učenica. Bez obzira na radno iskustvo, ne bih tek tako odbacila predlog predsednika skoro svih građana i građanki. Izvinite, htedoh reći ministra prosvete. Odbacila bih ga zato što iza tog predloga ne stoji ništa. Osim jednog čoveka. Sled događaja je morao biti sledeći – (1) nezavisna istraživanja koja ukazuju na (moguću) skraćenu pažnju; (2) nezavisna istraživanja koja ukazuju na moguće uzroke; (3) angažovanje ministarstva prosvete da dođe do predloga za rešavanje problema; (4) konsultacije sa prosvetnim radnicima; (5) konsultacije sa roditeljima i učenicima i učenicama; (6) ministarstvo prosvete izlazi sa konkretnim predlogom; (7) javna rasprava; (8) revizija predloga; (9) konačan predlog; (10) sprovođenje. Možda sam propustila neki korak, možda nakon prvog koraka ni jedan naredni ne bi bio neophodan, ali u grubim crtama, to bi bilo to.
Lično, ne smatram da je skraćenje časova na 30 minuta rešenje za bilo šta. Slažem se da je to još jedan način da se prosveta i ljudi koji rade u prosveti dodatno ponize. Možda i da se ostave bez posla. Da se pošalje još jedan signal da škola nije važna. Ne slažem se da je ovaj predlog samo skretanje teme. To je još jedan način da trenutna garnitura obezbedi ostanak na vlasti.
Baucal je dotakao važan problem prosvete u sledećem: „Ako je aktivnost u kojoj učestvujemo smislena i angažujuća, možemo satima da održavamo koncentraciju.“ Naše obrazovanje nije ni smisleno ni angažujuće, i uspeh pojedinaca u prosvetnom sistemu da uprkos svemu održe smislene i angažujuće časove je izuzetak. Naši planovi i programi su zastareli. Ne obraćaju se ni sadašnjem trenutku, ni učenicima i učenicama. Ne spremaju za budućnost. Metode rada su zastarele. Nastavna sredstva su ili nepostojeća ili zastarela. Prosvetnim radnicima su ruke vezane u svakom smislu. Dosta je problema u prosveti, i to nije slučajno. Prosveta je izuzetno bitna vladajućoj garnituri. Tačnije, izuzetno im je bitno da je unište. Neobrazovani građani i građanke postaju narod kojim se lako upravlja.
Za buduće, bolje društvo, obrazovanje mora biti važno. Neće se sve kockice složiti kada ova garnitura ode sa vlasti. Težak posao tek predstoji. Da bismo mogli da odradimo taj posao kako treba, ne smemo da upadnemo u zamku hipertenaciteta. Ne smemo se fokusirati samo na smenu vlasti. Moramo da krenemo u ozbiljne razgovore kako ćemo do tog društva doći. Moramo i vigilnost zadržati na određenom nivou. Ne očekujem, i ne bi trebalo sada krenuti sa izradom detaljnih planova kako rešavati svaki problem u svakoj oblasti. Ali bi bilo dobro da postignemo makar neki konsenzus kako tačno to društvo izgleda, kako izgledaju škole u tom društvu, jer samo tako možemo imati neku ideju kako do njega da dođemo. Promena vlasti je tek prvi korak. Trenutno najvažniji, ali ne smemo dozvoliti sebi da dođemo u situaciju gde smo napravili korak napred, a nazad dva.
Peščanik.net, 21.01.2026.
Srodni link: Aleksandar Baucal – Čas od pola sata
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
