Njujork, foto: Peščanik
Njujork, foto: Peščanik

Nije lako predvideti kako će se rasplesti američka kriza. U ovom času su izgledi da predsednik Tramp bude opozvan i veliki i neznatni.

Ovo zato što je reč o dvostepenom postupku. Najpre Predstavnički dom glasa o optužnici. To je ono što se zove impičment. Odluka se donosi većinom glasova. Kako demokrati imaju većinu u tom domu, veoma je verovatno da će Tramp biti optužen. To će reći da će ga Predstavnički dom okriviti da je počinio teške zločine ili prestupe, konkretno govoreći da je zloupotrebio položaj predsednika. A možda i neke druge koji se pominju u američkom ustavu.

Suđenje je, međutim, u Senatu. Gde je potrebna dvotrećinska većina da bi predsednik bio uklonjen sa dužnosti. Republikanci, međutim, imaju većinu u Senatu. I kada bi se danas glasalo, ne bi bilo ni većine, a nekmoli dvotrećinske većine da se Tramp osudi. Ishod bi bio isti kao u slučaju Bila Klintona, koji je bio optužen, ali ne i osuđen.

To tako sada izgleda. Potrebno je, međutim, uzeti u obzir da je reč o postupku, dakle da je najpre potrebno prikupiti dokaze da bi se napisala optužnica, a potom je potrebno suditi. Sve je to javno i svakako utiče na mišljenje javnosti. Pa ukoliko bi preovladalo po Trampa nepovoljno mišljenje, to bi svakako uticalo na to kako bi se glasalo u oba doma, a posebno u Senatu. Jer, ako bi republikanci videli da će izgubiti izbore, predsedničke i one za Kongres, oni bi, svako pojedinačno, morali da odluče da li im je to u interesu.

Što čini ishod, ne sada nego kada do njega dođe, neizvesnim. Naravno, pred istim se rizikom nalaze i demokrati. U Klintonovom slučaju neuspeh je skupo koštao republikance. Da li je sada reč o istom, manjem ili drukčijem riziku, to će morati da ocene demokrati. A pogrešna procena mogla bi da ima dalekosežne posledice.

No, kako sada izgleda, demokrati su odlučili da pokrenu proces opoziva predsednika, a ne izgleda kao da bi bilo moguće da se u nekom času predomisle. Ulog je veliki, ali ni jedna niti druga strana ne mogu da odustanu, bar tako to sada izgleda, od toga da se proces odvija od početka do kraja. Pa ko kako prođe.

Dok čitav postupak opoziva traje, trpeće doslednost i efikasnost američke politike, unutrašnje kao i spoljne. U Klintonovom slučaju do toga nije došlo. Ishod je bio izvestan, a i u administraciji nije bilo nepotrebnih neslaganja. Trampova administracija ne ostavlja isti utisak. Naprotiv, niti je jasna politika u gotovo svim oblastima niti postoji saglasnost o svakom pojedinom njenom aspektu. Uopšte nije izvesno da postoji saglasnost u spoljnoj politici, o trgovačkoj pogotovo. A slično je i u unutrašnjoj ili privrednoj politici. A te razlike mogu samo da se povećaju kako se dublje bude ulazilo u proces opoziva, kako god da se on na kraju završi.

Neizvesnost nije mala ni u Britaniji, mada je napuštanje Evropske unije pre svega engleski problem. Škotska i Severna Irska su protiv, za razliku od Velsa. No, ono što stoji na putu jeste parlamentarna kriza, pod čim se podrazumeva stanje kada najviši zakonodavni i u Ujedinjenom kraljevstvu nosilac suvereniteta, parlament dakle, nije sposoban da donese odluku, gotovo nijednu, čini se. Jedna stvar je jasna, parlamentarna većina je protiv napuštanja Evropske unije ako nema dogovora o uslovima napuštanja i o budućim odnosima. A opet, vlada bi, čini se, bila spremna upravo na to jer u parlamentu nema većine za već dogovorenu sporazumnu britansku secesiju.

A vremena zapravo nema jer bi Ujedinjeno kraljevstvo trebalo da napusti Evropsku uniju 31. oktobra. Ključni problem jeste napuštanje carinske unije, čime se rizikuje mir u Severnoj Irskoj. Zašto je tako stvar je za poseban napis. Zašto, međutim, Engleska nije zadovoljna članstvom u carinskoj uniji unutar Evropske unije?

Ozbiljan razlog mogao bi da bude sledeći: carinska unija uspostavlja sistem komparativnih prednosti koji je, recimo, sa stanovišta Engleske drukčiji nego što bi bio ako bi ceo svet bio jedna carinska unija. I ceni se, recimo, u deindustrijalizovanim delovima Engleske da je za to, za deindustrijalizaciju, krivo upravo članstvo u Evropskoj uniji. Ovo nije u skladu sa činjenicama, ali nije nedosledno ili besmisleno tako teoretisati i predviđati kako bi se stvari razvijale u alternativnim carinskim sistemima.

Nažalost, izostale su stručne i političke rasprave pre i posle odluke o napuštanju Evropske unije. Postoji strepnja da bi napuštanje Evropske unije moglo da bude ekonomski nepovoljno za Englesku, ali i pritisak da se na tome svejedno istraje jer bi politička cena koju bi konzervativci pre svega, a svakako i njihov predsednik vlade i poslanici, platili bila visoka. U ovom času je verovatno jedino izvesno da će se u nekom času, relativno skoro, održati vanredni izbori. A da li će se novi parlament obreti u Evropskoj uniji ili izvan nje – to je još uvek neizvesno.

Dve velike zemlje, dve duboke i dalekosežne krize s neizvesnim ishodima.

Novi magazin, 07.10.2019.

Peščanik.net, 07.10.2019.

TEMA – TRAMPOZOIK

TEMA – BREXIT