Foto: Konstantin Novaković
Foto: Konstantin Novaković

Nema dobrog razloga da Rusija anektira delove Ukrajine. Ruska vojska okupirala je ukrajinske teritorije, na njima raspisala referendum o pripajanju Rusiji i tobože na osnovu rezultata danas će ih proglasiti svojim. Neka bude da to ima smisla i da baš tako treba da se otimaju teritorije i šire granice. Nije teško zamisliti u skoroj budućnosti kako ukrajinska vojska osvaja/oslobađa te iste teritorije, na njima raspisuje referendum o pripajanju Ukrajini i na osnovu rezultata referenduma proglašava ih svojim.

Ništa tu ne menja na stvari ni to što je Rusija nedavno u svoj Ustav unela izmenu da niko u ime Rusije ne može da se odrekne pripojenih teritorija. Jer, isto tako i u ukrajinskom Ustavu stoji nešto slično (u vezi sa odricanjem) o teritoriji Ukrajine, pa to nije sprečilo Ruse da otimaju. Kao što su Rusi poštovali ukrajinski Ustav, treba verovati, ponašaće se Ukrajinci prema ruskom Ustavu. I pored referenduma, anektiranja i Ustava, stvari u Ukrajini odlučivaće se kao i do sad – golom silom.

Putin preti da ta sila može biti i nuklearna. On je davno još, negde naproleće ove godine, rekao da će Rusija svoje teritorije braniti i nuklearnim oružjem. Pa pošto će sad delovi Ukrajine postati Rusija, eto razloga da Ukrajinci budu meta nuklearnih projektila. Bedan je to izgovor: za odluku da upotrebi atomske bombe, Putinu nisu potrebni nikakvi referendumi, anektiranja i ustavi – on će to naprosto uraditi jer tako hoće. Životi Ukrajinaca, kao i samih Rusa, njemu ne znače ništa.

Nekoliko stvari se čini očiglednim. Prvo, Putin se u Ukrajini neće ni zaustaviti ni povući svojom voljom. Putinova vojska je u susednoj zemlji na jednom ne malom delu fronta već do nogu potučena, ali na taj poraz on odgovara referendumom, aneksijama i nuklearnim pretnjama. Drugo, iako ima jaku volju, Putinu nedostaje jaka vojska. Tu slabost on bi da nadomesti atomskim bombama. Odatle sledi novi izvod – Putin se kocka na sve ili ništa. S tim što njegovo ništa u propast može da odvuče i veliki deo čovečanstva.

Da referendumi i anektiranja nemaju nikakvog smisla pokazuje i to što teritorije koje će Rusija danas prisvojiti nisu sasvim pod okupacijom ruske vojske. Dakle, ima delova na obodu tih teritorija koji su i dalje čvrsto pod kontrolom Ukrajinaca, a Rusija će i njih pripojiti. To znači dve stvari: prvo, referendumi nisu održani na čitavoj teritoriji koja se želi proglasiti ruskom; drugo, sam Putin tako demonstrira da su referendumi nebitni, jer će (na papiru) uzeti i teritorije na kojima se nije referendumski odlučivalo.

Na te dve stvari nadovezuje se i treća: prisvajanjem teritorija Putin nije završio rat. On će rat protiv Ukrajinaca nastaviti, ali će moći da kaže da su na tim od sada ruskim teritorijama Ukrajinci u stvari okupatori i da ih zato mora oterati. Jeste, uvrtanje mozga. Kao da je Putinu do sad bio potreban neki posebno dobar razlog da gazi preko Ukrajine.

Da zaključimo: ništa se na takozvanom terenu neće suštinski promeniti posle Putinovih referendumskih i aneksirajućih predstava: Rusi i Ukrajinci nastaviće da se tuku jer se Putin preračunao, napravio grešku i sad se bori za svoju golu vlast.

Čitalac se do sad već podsetio, iako situacije nisu slične: Srbija je 2006. takođe (ustavnim) papirom požurila da zadrži u svom sastavu Kosovo. Kako se to završilo i posledice takvog kraja, gledamo evo već deceniju i po. Možda je i to razlog za radost u ovdašnjim režimskim medijima zbog današnje ruske aneksije: ako Putinu sada prođe ova ustavna papirna strategija, možda jednom uspe i nama. Iako na sve te stvari treba zapravo gledati obrnuto, upravo onako kako nam iskustvo nalaže – kao što nije prošlo nama, neće proći ni Putinu.

Peščanik.net, 30.09.2022.

UKRAJINA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).