Zašto se nisam vratila u Beograd
Saznanje da su tako mladi, da pripadaju generaciji koja je rasla posle izbijanja ratova u Jugoslaviji, pogodila me je kao udarac u stomak. Možda su čak rođeni posle moje poslednje posete Beogradu pre 17 godina.
Još jedna svađa u postsovjetskoj komunalki
EU nije voljna da pomogne Ukrajincima, makar onima koji bi da uvedu transparentnost u visoko kriminalizovanu energetsku trgovinu.
Mobilno građanstvo?
Ivajlo Dičev, profesor kulturne antropologije, istraživao je život Bugarskih emigranata u zapadnoevropskim zemljama. Ovo su neki od njegovih zaključaka.
Poverenje – nula
Dirkem je anomiju zvao „bolešću neograničene aspiracije“. Njegova centralna ideja je da ljudima trebaju propisi – okvir neformalnih i formalnih pravila koji ograničava njihova očekivanja, na primer, u sferi ekonomske dobiti.
Novo pismo Hane Arent
Ove godine su prvi put objavljena dva pisma iz 1967: pitanja mladog nemačkog doktoranta i odgovori Hane Arent, u kojima ona daje svoj sud o studentskoj pobuni.
Genocid nad Jermenima – Pitanja odgovornosti i demokratije
Prema dugogodišnjem konsenzusu među turskim političarima, genocid nad Jermenima posmatran je čisto kao predmet istorijskog istraživanja, o ovom pokolju samo istoričari smeju da donose svoje zaključke.
Balkan u prevodu
Da bi se primakao etičkoj sklonosti ka slobodi pri ostvarenju značenja preko granica kultura, Steiner izvodi beg od identiteta kao diskurzivni nivo ograničen jedinstvenim nacionalnim jezikom.
1968: Godina dva proleća
Kada se nakon 40 godina nezaboravni trenuci praškog i pariskog proleća – ne zaboravivši Berlin i Varšavu – prepričavaju na okruglim stolovima, u raspravama i publikacijama, pojavljuje se zapanjujući kontrast između Istoka i Zapada.
Nesporazum iz 1968.
Jedan od poslednjih intervjua Rudija Dučkea.
