Kako preživeti Trumpa
Mnogi ljudi su zaćutali, u strahu od pada akcija svojih preduzeća pod rafalnom paljbom predsedničkih tvitova. Strah je glavno obeležje autoritanih režima, a po prvi put ga osećam i u Americi.
Nju dil za Evropu
Svaki Evropljanin treba da uživa pravo na posao od koga može da se živi, pristojne uslove stanovanja, kvalitetno zdravstvo i obrazovanje i čistu životnu sredinu u sopstvenoj zemlji.
Trampovanje kapitalizma
On je samo najakutniji simptom opšte globalne pojave. Društveno i političko nezadovoljstvo će nastaviti da ključa širom sveta, sve dok države i tržišta ne dostignu novu ravnotežu.
Kriza tržišnog fundamentalizma
Stvoreno je okruženje koje, bar u teoriji, nalaže redistribuciju od dobitnika ka gubitnicima. Ali zagovornici tržišnog fundamentalizma su zabranili redistribuciju.
Brexit unatrag
Duh dezintegracije treba vratiti u bocu i ubediti Britaniju da promeni svoj stav o Evropi, što je po opštem mišljenju sa obe strane Lamanša nemoguće. Ali u politici su moguće nemoguće stvari.
Novi Breton Vuds
Finansijski slom iz 2008. pojačao je apele za stvaranjem globalnog finansijskog sistema koji bi ublažio trgovinske neravnoteže, uredio špekulativne tokove kapitala i sprečio sistemsko širenje kriza.
Laži i evropska statistika ekonomskog rasta
Iz Brisela je stigla vest da se Kipar vratio ekonomskom rastu, a Grčka u recesiju. To je laž: Grčka se nije oporavljala 2014, a kiparski BDP se još uvek nije oporavio.
Neće biti brexita
Među izazovima sa kojima će se ove godine suočiti Evropska unija – izbeglice, populističke vlade, politika štednje, bankrot vlada u Grčkoj i možda u Portugaliji – jedna kriza će imati povoljan ishod.
Dve grčke valute
Kontrola tokova novca je nametnuta samo zato da bi grčka vlada kapitulirala pred lošim politikama evrozone. Ozvaničenje dve paralelne valute je neplanirana posledica ovih mera.
Nejednakost ubija
Case i Deaton su pokazali trend opadanja očekivanog životnog veka i zdravlja kod sredovečnih belih Amerikanaca. Među najčešćim uzrocima navode se samoubistvo, droga i alkohol.
Slaba država – siromašna zemlja
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju: Slabe vlade odgovaraju samo zapadnim donatorima, koji rade pod pritiskom zahteva sopstvenih građana da se pomogne siromašnima.
Znam kako bih ja glasao
Ne radi se o novcu, već o zloupotrebi „rokova“ radi kažnjavanja Grčke. Zašto Evropa to čini? Zašto su njeni lideri protiv referenduma i nekoliko dana odlaganja roka sledeće otplate kredita?
Poslednja ponuda Evrope
Evro je proizvod zajedničke vizije evropskih lidera zagledanih u budućnost, izvan kratkoročnih ciljeva svakodnevne politike. Ali njihove ambicije su bile veće od njihovog znanja o ekonomiji.
Srednji prst
Reakcije nemačkih medija na antigrčku kampanju Bilda i poslednji tekst Janisa Varufakisa: Kriza je razotkrila sve mane evropske monetarne unije i okrenula ove zemlje jedne protiv drugih.
Erdogan i paradoks populizma
U očima populiste ne postoji legitimna opozicija. Ko god je protiv lidera automatski je i protiv naroda. To je i objašnjenje njegove nedavne zaprepašćujuće izjave: „Mi smo narod. Ko ste vi?“
Pravila za krize i nepogode
Zašto se profesionalci kada se uhvate u koštac sa hitnim slučajevima pridržavaju unapred postavljenih pravila? Zato što ljudi u trenucima krize zbog panike čine predvidive greške koje se mogu izbeći.
Muke s demokratijom
Sekularna kemalistička država nije bila manje autoritarna od Erdoganovog narodnjačkog islamističkog režima.
Kriza evrozone, nova faza
Kriza je ušla u možda manje hirovitu, ali potencijalno ubojitiju fazu.
Merkelova se igra sudbinom evra
Institucionalno, Evropa je na pravom putu od poslednjeg samita, ali preti joj dezintegracija odozdo.
Pesimizam
Najbolja stvar u vezi sa 2011. je to što je bolja od 2012. Ipak, evo moje najbolje prognoze.
Godina evropske neodlučnosti
Teška ekonomska situacija u kojoj se 2011. našao veći deo bogatog sveta stvorena je politikom koju su vodili ili nisu vodili svetski lideri.
Amerika u veku Azije
Žilavost Amerike možda je suprotnost mnogim slabostima Evrope. Međutim, žilavost neće biti dovoljna.
Podsmeh evropskim vrednostima
Romi su vekovima žrtve progona širom Evrope. Sada nailaze na vid diskriminacije kakav nije viđen od Drugog svetskog rata.
Kriva je istorija
Posle 70 godina Rusi su priznali da je Staljinov NKVD 1940. ubio više od 20.000 Poljaka u Katinjskoj šumi.
