Povodom aktualne grčke krize traje žučna rasprava o tome da li Grcima treba dopustiti glasanje o predloženom rešenju. Mnogi koji se tome protive dolaze iz sveta finansija i ekonomije. Oni tvrde da je kriza previše opasna da bi se prepustila volji naroda.

Želim samo da pokažem zašto neki grčki političari – naročito Jorgos Papandreu, iako je on možda odustao od referenduma – smatraju da je važno dati glas narodu.

Pronašao sam u arhivi film koji dramatično objašnjava zašto je to tako. Snimljen je 1974. godine i govori o zaprepašćujućoj istoriji vojnog puča u Grčkoj 1967 – i svakodnevnom životu Grka pod vojnom diktaturom, koja se održala na vlasti sedam godina.

Kad pogledate ovaj film, imajući u vidu kroz šta su Grci prošli, shvatićete da nije nikakvo čudo da političari, a naročito Papandreu, smatraju da je pristanak naroda važan.

Današnja retorika finansijskih tehnokrata i njihovih navijača iz medija opisuje grčki narod kao tipično lenje Južnoevropljane, koji već predugo proždiru novac iz državnog korita. Otprilike kao mi – samo još gori.

Zaboravlja se da su od 1967. do 1974. Grci živeli pod strogom i agresivnom diktaturom, i da je u tom periodu mučeno i ubijeno na hiljade običnih ljudi. Pukovnici su uz to i korumpirali društvo, dajući ogromne zajmove pojedincima po čitavoj zemlji i tako kupujući njihovu lojalnost. Istovremeno, represija i tortura izazivaju snažan otpor, koji konačno izbija uz neverovatnu hrabrost 1973.

Ovakvo čudno i izobličeno društvo nasledio je otac sadašnjeg grčkog premijera, Andreas Papandreu, kada je izabran za šefa države 1981. Čekala ga je izgradnja poverenja naroda u demokratiju i državu. U tome je delimično uspeo kroz državnu potrošnju – i u takvoj politici kriju se koreni današnje krize.

Aktuelna rasprava o Grčkoj, u štampi i evropskim političkim kancelarijama, potpuno je vanistorijska – sve je definisano utilitarnim merilima ekonomskog menadžmenta. Mislim da je današnju krizu važno sagledati u širem istorijskom kontekstu. Pre svega imajući u vidu neverovatnu istoriju vojne diktature i divljačkih efekata koje je ona ostavila na čitavo grčko društvo.

Za početak – evo jedne kratke kompilacije najboljih TV reportaža iz tog doba.

Godine 1965, deda g. Papandreua, koji se isto zvao Jorgos, bio je premijer – na čelu progresivne stranke Centralna unija. Mladi desničari u vojsci bojali su se da na Jorgosa veliki uticaj vrši njegov sin Andreas, koga su doživljavali kao opasnog levičara.

Oficiri su bili ubeđeni da Andreas želi da povuče Grčku iz prvih linija hladnog rata – i smatrali su da bi to otvorilo vrata komunistima. Osamnaest meseci vladao je politički haos. Novi izbori zakazani su za maj 1967, a stariji Jorgos je bio najveći favorit.

Tako su 21. aprila oficiri izvršili vojni udar. Poslužili su se NATO planom za neutralisanje komunističke pobune u slučaju sovjetske invazije.

Prvi snimak je jedna divna reportaža za emisiju Panorama, izveštača Džona Morgana, sa prve konferencije za novinare koju su nakon puča održali oficiri. Zatim slede delovi drugih reportaža, koji dobro ilustruju svu apsurdnost oficirske vlasti, ali i strah koji je zavladao. Ubacio sam i jednu TV anketu sprovedenu u Grčkoj 1972.

Ovo je film o životu pod „pukovničkim režimom“. Zove se Grčka – sedam mračnih godina. Snimljen je 1974, a emitovan početkom 1975.

Komentar je u duhu svog vremena – ali film je snažan po svojim detaljima i po tome kako je snimljen. Otkriva kako su, pored užasne torture, pukovnici sprovodili kontrolu finansijskim sredstvima, tj. onim što jedan seljak zove „krupnim parama“.

Film počinje sa ovim detaljima i nekim sjajnim sagovornicima, a zatim se ubrzava do jednog vrlo dirljivog klimaksa, sa studentima koji preuzimaju Nacionalni tehnički univerzitet u Atini u novembru 1973. i suprotstavljaju se vojnoj hunti. Tu su fantastični snimci onoga što se dalje dešavalo – što nam ujedno dosta govori o radikalizaciji mnogih današnjih Grka, kao i o tome koliko je njima demokratija značajna kada se suprotstavljaju neizabranoj eliti, koja pokušava da kontroliše njihovo društvo. Vera u demokratiju rođena je u borbi – to je nešto što smo mi možda zaboravili.

Ali istorija nas uči da se pučevi ne dešavaju uvek zato što je vojska željna vlasti. Times je danas pokazao da su mere štednje kakve se zahtevaju od Grčke uporedive sa reparacijama nametnutim Nemačkoj u Versaju 1919. Pa vi vidite šta je to uradilo veri u demokratiju.

bbc.co.uk, 03.11.2011.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 08.11.2011.

Gledajte filmove Adama Curtisa:

The Century Of The Self
http://www.youtube.com/watch?v=IyPzGUsYyKM

The Trap
http://www.youtube.com/watch?v=tAE-xqFr0iQ
http://www.youtube.com/watch?v=ZXx3rXTMs0o
http://www.youtube.com/watch?v=nH8w-MBGZ9o

The Mayfair Set
http://www.youtube.com/watch?v=2e-6lBGCOfA
http://www.youtube.com/watch?v=-NIxjAXfloY
http://www.youtube.com/watch?v=bEok7vz72qU

Pandora’s Box
http://www.youtube.com/watch?v=colK2xHnf4Y
http://www.youtube.com/watch?v=3JOyPWQtq5U
http://www.youtube.com/watch?v=BRu4SnBz7TY
http://www.youtube.com/watch?v=h1DEg05QCUA
http://www.youtube.com/watch?v=T1S6tSFyQmk
http://www.youtube.com/watch?v=HL_a5ZlRcIE

The Living Dead
http://www.youtube.com/watch?v=BmZXeLqZq-o
http://www.youtube.com/watch?v=853E4njtdxg
http://www.youtube.com/watch?v=bEok7vz72qU

The Way of All Flesh
http://video.google.com/videoplay?docid=8448974573505946013#

The Power of Nightmares
http://www.youtube.com/watch?v=hFBMez0NE7w
http://www.youtube.com/watch?v=3mtDQEQmoRU
http://www.youtube.com/watch?v=OYOSa56IJUE

It Felt Like A Kiss
http://www.youtube.com/watch?v=oB0hOOm-V_0

All Watched Over by Machines of Loving Grace
http://vimeo.com/27393748
http://vimeo.com/29875053
http://rutube.ru/tracks/4525740.html