Foto: Goranka Matić
Foto: Goranka Matić

Ruku na srce, iz perspektive 5. oktobra 2022, 5. oktobar 2000. zaista deluje nestvarno. Teško je poverovati, čak i ako ste bili tog dana 2000. ispred Skupštine ili u Takovskoj, da se sve to stvarno dogodilo. Jedna je stvar sećanje, a druga ovo što gledamo iz dana u dan, od 2012. naovamo – gde je nestao taj buntovni narod?

Nema tako loše vlasti koja bi mogla da isprovocira današnje Srbe da izađu na ulicu u masovni protest. Jer, može li se zamisliti bilo šta gore od ovoga što gledamo iz dana u dan pod Vučićem? A Srbi stojički trpe. Reklo bi se, nije to više isti narod. Ali, sećamo se, bili smo tamo, pred Skupštinom i u Takovskoj, a danas nas nema nigde.

I pošto je to sve tako kako jeste, normalno je da ljudi konfabuliraju. Ovo što danas gledamo kao Srbe, to vekovima unazad i unapred ne bi bilo u stanju da se pobuni iz bilo kog, ma kako strašnog razloga. A pobune su se ipak događale, pa tako i ona od 5. oktobra. Pa pošto znamo da to nisu bila – nazovimo ih tako – srpska posla, ko je podigao te pobune?

Ovih dana nadmeću se dve verzije – jedna gluplja od druge. Prema jednoj, 5. oktobar je delo KGB-a. Prema drugoj – sve su to izveli Amerikanci. Da li baš CIA, ne precizira se. Ova potonja konfabulacija ima nešto dužu tradiciju. Već 2002, ondašnji B92 objavio je prevod knjige urednika Sky Newsa Tima Marshalla „Igra senki: petooktobarska smena vlasti u Srbiji“.

Marshall u toj knjizi podastire potku za sve naredne priče o američkom novcu kojim je srušen Milošević. Neobično je bilo što knjigu objavljuje baš B92 – moglo je to tada izgledati kao razotkrivanje vlastite nečiste savesti. Istini za volju, bilo je u Marshallovom prikazu smene vlasti u Srbiji odjeka događaja koji su se zaista zbili – recimo susreti domaćih opozicionara sa američkim stručnjacima za izbore u Budimpešti.

Ali je te činjenice Marshall povezao s izmišljenim ili pogrešno shvaćenim događajima u celinu koja 5. oktobar predstavlja kao potpuno američku stvar, a pola miliona ljudi kao robote koji su postupali prema direktnom nalogu iz Sjedinjenih Država. Tako je tom knjigom nekada voljeni a danas notorni B92 postavio temelj za jedan – američki – rukavac teorije zavere oko 5. oktobra 2000.

Drugi – ruski – rukavac još je neverovatniji. KGB je stala iza pobune 5. oktobra ne tako što je – kako je to uradila CIA – dala nalog žiteljima Srbije da izađu na veliki protest. Naprotiv, slabo su žitelji Srbije zanimali KGB. Ta je organizacija u Srbiji delovala preko ovdašnjih službi bezbednosti i specijalnih vojnih jedinica. KGB je izdejstvovao da vojska i policija puste Miloševića niz vodu.

Dva rukavca – američki i ruski – teorije zavere oko ovdašnje pobune protiv (jednog ranijeg) diktatora samo na prvi pogled se međusobno isključuju. Kada se malo pažljivije pogleda, ispostavlja se da zupčanici obe teorije fino naležu jedni na druge i pokreću petooktobarsku izmišljotinu o stranim uticajima na ovdašnje krupne događaje.

Američki rukavac je takozvani demokratski – američki obaveštajci, a s njima i stručnjaci za izbore, radili su sa političkim strankama, a tako posredno i sa samim žiteljima Srbije, ne bi li ih podstakli da se suprotstave lošem, nedemokratskom režimu.

Ruski rukavac – nazovimo ga čvrstorukaškim – okreće se pak prema polugama države i objašnjava zašto vojska i policija nisu izašle 5. oktobra 2000. na ulicu da rasteraju demonstrante i zaštite Miloševićev režim od pada.

Rukavci se savršeno slivaju u jedan tok, zar ne? Ništa ne ostaje neobjašnjeno. I sve se objašnjava stranim uticajima i špijunskim aktivnostima. Ni reči o nezadovoljstvu žitelja Srbije; ni reči o stranačkom aktivizmu iz prethodnih deset godina; ni reči o pobedi opozicije na lokalnim izborima iz 1996; ni reči, recimo, o asocijaciji slobodnih gradova koja je u narednih par godina poslužila kao mreža za negovanje duha pobune.

Ove 2022. sav taj rad i – recimo to tako, patetično – politički zanos tako su nam daleki, da 5. oktobar 2000. umemo da objasnimo samo kao nešto što nam je potpuno strano, to jest kao nešto što nam je mimo naše volje nametnuto iz belog sveta. Ali, treba to reći, tako je zaista lakše. Ako bismo taj 5. oktobar videli kao izvorno narodnu stvar, dakle kao demonstraciju narodne volje da se živi pristojno, onda bismo morali reći – onda smo bili ljudi, a pogledaj nas sad.

Peščanik.net, 07.10.2022.

PETI OKTOBAR

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)