Foto: Mina Milenković
Foto: Mina Milenković

Mi obitelj smo u nedilju išli u goste kod mog dida na Šoltu. Mama i tata su nosili borše i kese sa spizom. Ja i moja sestrica Damjana smo trčkarali oko njih. Onda je tata kad smo došli na podan didine kuće išao da će otvorit kapiju. Samo kapija od didine kuće je bila zaključana. Tati je uletilo čudilo: „Vidi zaključano, jebate! Ali je staro prdilo digdi otiša?“ Mami je isto uletilo čudilo: „Di bi otiša, pa on nikad nigdi ne ide! A i da ode, sigurno ne bi zaključa kapiju, to se na Šolti ne radi!“ Tata je pitao: „Pa koji je onda klinac?“ Mama je spustila boršu na pod i viknila je: „Čako!!! Alo, čako, jesi doma?!“ Onda je navr skala pojavio se moj dida. Dida je imao mengafon u desnoj ruki. Onda je on dignijo ga do usta i rekao je u mengafon: „Pozor, pozor! Važno upozorenje! Svi putnici koji dolaze iz Republike Hrvacke u Republiku Šoltu moraju zbog opasnosti od epidemije proć obaveznu higijemsku kontrolu na granici! A najbolje bi bilo da i ne prelaze granicu nego da se vrate odakle su došli!“ Mama i tata su zinili sa ustima. Onda je tata vrtijo sa glavom i rekao je: „Koji ludaš, jebate dragi irud…“ Onda je mama viknila prema didi: „Čako, jesi ti skrenijo s mozga?! Aj prestani se preseravat, nego nam otključaj kapiju!“ Dida je rekao u mengafon: „Ponavljamo upozorenje! Svi koji iz Republike Hrvacke oće nepozvani doć u Republiku Šoltu dužni su proć higijemsku kontrolu na granici! Bez izuzetka!“ Tata je viknijo: „Nije ti ovo granica, debilčino, nego ruzinava kapija!“ Dida je rekao kroz mengafon: „Šta tebe boli kurac, zete, kako izgleda granica susjedne države! Ako ti se ne sviđa, biše ne dolazit, nego ostat doma!“ Mama je viknila: „Čako, dosta je zajebancije! Aj otvaraj, svit će nan se rugat! Nemoj mi reć da si i ti podlega histeriji!“ Dida je rekao u mengafon: „Nije ovo nikakva histerija, papanice, nego su ovo razumne mjere opreza kad dolaze putnici iz zaraženih područja! A plus svega, odavde vidin da vam svakom fali maska u glavi!“ Tata je rekao: „Ne kaže se u glavi, nego na glavi!“ Dida je rekao kroz mengafon: „Šta tebe boli kurac, zete, kako se kod nas na Šolti govori! Kod nas se kaže da ti fali maska u glavi! Ka šta ti fali i mozak ispod kose! Ako nisi u stanju savladat jezičnu barijeru, e bogami neš ni onu fizičku!“ Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „Čoviče božji, koja čimavica…“ Mama je didi viknila: „Ma šta si se ti fosilac tako nakopizdija! Pa ne nosimo ti mi viruse, za gospu blaženu, nego borše pune spize!“ Dida je kroz mengafon rekao: „Borše možete ostavit kod kapije! Posli će ih naša sanitarna služba pregledat i ako nisu zaražene unit u zemlju!“ Tata je pitao: „A mi?“ Dida je rekao u mengafon: „Vi morate proć higijemsku kontrolu na granici ili se vratit doma! Šta bi bilo još bolje!“ Tata je viknijo: „Kako ćemo se vratit doma, klipsone, kad je sljedeći trajekt tek u osan uri naveče!“ Dida je kroz mengafon rekao: „To nije moja briga, zete! Nije problem šta trajekti ritko plove sa Šolte na kopno, nego šta uopće plove sa kopna na Šoltu!“ Mama je viknila: „Čako, ja ne mogu virovat da si tako nadrkan i izneređen! Mediji su ti oprali mozak i posijali paniku, pa si propuva! Časna rič ću te odvest u psihijatra! Pa nemoš, čoviče, u svojin godinama ić virovat žutoj štampi!“ Dida je pitao: „Nego kojoj ću? Narančastoj?“ Tata je rekao: „A kako te nije sram tako se ponašat! Dođemo ti u goste, i to sa punim boršama, a ti nas tretiraš ka bolesnike i dušmane!“ Dida je rekao u mengafon: „Prema svin podacima, od korona virusa umiru samo osobe starije dobi ka šta san ja, jel tako? E, a korona virus prenose osobe mlađe dobi ka šta ste vi, jel tako? I šta onda normalan čovik jedino može zaključit? Može zaključit da je korona virus oružje koje mladi koriste u okrutnoj i nemilosrdnoj borbi protiv staraca!“ Mama je zlamenovala se i rekla je: „Ujme oca, isina, šta ovi baliban drobi…“ Dida je kroz mengafon rekao: „Znači, zete, ti meni moš do mile volje prodavat spiku da mi dolaziš u goste, al ja kužin da je to neprijateljska ofenziva! Nema šanse da me zajebeš!“ Mama i tata su tiltali sa raskobečenim očima. Dida je u mengafon rekao: „Gospoda bi me poškropili sa virusima i posli dilili nasljedstvo, a? Malo morgen! Ka da ja nisan ubra da je epidemija drugo ime za gerontocid!“ Tata je pitao: „Za šta?“ Dida je kroz mengafon rekao: „Jebe te jezična barijera, je li? E pa neću ti ja pomoć da je priskočiš!“ Tata je viknijo: „Ti si puka na kvasinu, stara kretenčino! Triba te pod hitno zatvorit u ludaru!“ Mama je gledala oko sebe i rekla je: „Majko isusova, svit će nam se smijat koji je ovo cirkus…“ Dida je rekao u mengafon: „Ono šta je ciklon be bija za Židove, to je korona virus za starce! Pa ti onda, zete, sam zaključi ko su današnji nacisti!“ Tata je viknijo: „Ko su nacisti, majketi?“ Dida je kroz mengafon rekao: „Nacisti su svi mlađi od šezdeset! Naročito ako dolaze iz zaražene Hrvacke! Onda su još i ustaše!“ Mama je skriknila: „Pa jel ti sebe čuješ šta govoriš, ludašu?! Evo ti ovde voljenog unuka, jel ti on takođe nacist?“ Dida je rekao u mengafon: „Pusti ti mog Robija na miru! On ide tamo di ga vi vodite! Služi van za kamuflažu! Njega možete skupa sa boršama ostavit kod kapije! Naša sanitarna služba će ga pregledat i ako nije zaražen pustit ga u zemlju!“ Tata je viknijo: „Ma koja faking zemlja, čoviče? Šta cilo vrime o ovom govnu od otoka pričaš ka da je država!“ Dida je kroz mengafon rekao: „Ako nije država, zašto si onda zapeja na granici? Je li, miki? Pa nismo mi takva naiva da pustimo da šporki i bolesni Hrvati ugrožavaju zdravstvenu sigurnost Šolte i njenog pučanstva!“ Onda je moj tata ispustijo boršu i viknijo je: „E znaš šta, saću se popet priko kapije i ne jeben te dva posto!“ Onda je tata krenijo penjat se na ogradu od kapije. Dida je rekao u mengafon: „Nemoj se igrat, zete! Napucaću te sa zračnom!“ Tata je popeo se navr kapije i viknijo je: „Pucaj, kuri me bolac! Doću gori i naštrcaću te sa toliko virusa daš sviknit isti sekund!“ Dida je kroz mengafon rekao: „Ne zajebaji se, zete! To je ilegalni prelazak granice! Zdimiću te sa zračnom, časna rič!“ Samo onda je tata strmopizdijo se priko naslona od hotelje na parket. Mama je skočila se sa trosjeda. Dida je iz druge hotelje gledao sa zbunjozom. Tata je uvatijo se za kolino i jauknijo je: „Hoajme majko! Žginca san nogu!“ Mama je skočila do njega i rekla je: „Muko irudova! Ama koji ti je to đir, čoviče? Zaspeš u hotelji dok gledaš dnevnik, pa se kreneš penjat priko naslona i tresneš na pod! Jesi ti malo rebambija?“ Tata je držao se za kolino i stenjao je: „A jebiga bože! Grubo san sanja!“ Mama je rekla: „Al nemoš svako veče tako, glupsone! Pa sinoć si na isti način žginca ruku!“ Onda je mama sagnila se za pomoć tati da se digne. Dida je iz druge hotelje vrtijo sa glavom i rekao je: „Ništa ti ne valja taktika, zete! Nastaviš li se tako ponašat za vrime dnevnika, sutra ćeš bogami slomit vrat!“ Tata je pogledao koljački prema njemu i rekao je: „Kako ponašat? Iman ja valjda pravo ubit oko u hotelji kad je mene volja!“ Dida je rekao: „E, al zašto svaki put kad ubiješ oko ideš ubit i punca?“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 09.03.2020.

KORONA VIRUS

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)