Krivični zakonik definiše saizvršilaštvo kao izvršenje krivičnog dela od strane više lica sa umišljajem ili iz nehata. Takođe, ono postoji i ako ova lica ostvarujući zajedničku odluku, drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.
Ono što kineska kompanija Ziđin koper sprovodi u Boru i okolini teško je opisati u par redova. Gradnja bez građevinske dozvole, rudarenje bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova, izvođenje radova bez saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu, zagađenje reke Mali Pek, zagađenje vazduha, nezakonita eksproprijacija, imovinska šteta na kućama Borana i meštana okolnih sela usled miniranja…
Student pravnog fakulteta treće godine na praksi tu bi prošao sjajnu školu iz oblasti krivičnog prava, privrednih prestupa, imovinsko-pravnih odnosa, ekološkog prava…
Šta radi država da serijskog učinioca krivičnih dela i višestrukog povratnika privede pravu? Praktično ništa. RERI je u prethodne dve godine podneo više prijava nadležnim tužilaštvima, podnoseći dokaze koji neupitno ukazuju na sistemsko kršenje propisa i kontinuirano činjenje krivičnih dela od strane istog učinioca. U više navrata angažovali smo nezavisne veštake i institucije koje su u svojim nalazima nesumnjivo potvrđivale prekoračenja emisija nastalih usled aktivnosti ove kompanije.
Tužilaštvo je sporadično reagovalo na naše prijave. Rekao bih, onda kada je moralo i kada apsolutno nije bilo načina da kompanija i odgovorno lice ostanu nesankcionisani. Ali na koji način? Svaki put izričući kazne koje su ispod minimalnih i nepogrešivo vodeći računa o tome da je pokrenuta procedura za privredni prestup, a ne za krivično delo (jedno u praksi isključuje drugo). Ovo kako bi kompanija i odgovorno lice u kompaniji ostali neosuđivani za krivična dela, jer pravosnažna krivična presuda može povući negativne konsekvence kada su u pitanju odnosi sa bankama i mogućnostima za investiranje u druge države.
Prilikom izricanja sankcija treba voditi računa o ispunjenosti generalne i specijalne prevencije. Prva znači da kazna treba da bude takva da ostale učinioce odvrati od vršenja ovakvih dela, a druga da konkretnog učinioca odvrati od ponavljanja dela. Kakve se poruka šalje kompaniji koja izvodi rudarske radove bez dozvole za rudarenje, za šta bude kažnjena iznosom koji je jednak jednom dvestotom delu njenog dnevnog profita ostvarenog u Srbiji? Samo kopajte, isplati se.
Ne znam da li je neko od vas skoro bio u Boru. Država je taj grad pustila niz vodu. Meštani se sele, prodaju stanove i kuće razmahanom investitoru. Kopovi se šire, okolna sela se gase. Sve je suprotno slici i reklami koju je nasmejana starleta nedavno snimila promovišući „stari sjaj“ i lepote Majdanpeka i Bora, koje su se vratile ovim gradovima sa dolaskom Ziđina.
Šta radi država? Što se tiče sudske vlasti, već sam objasnio kako na ovom primeru funkcioniše. Zakonodavstvo nam je takvo da su kazne za izvršenje ovakvih dela blage, nedovoljne, zanemarljive. Takve da ih moćne kompanije poput Ziđina bukvalno neće osetiti. Država ne želi da pooštri kaznenu politiku jer strani investitor ovde ima poziciju „svete krave“, može da radi šta god želi, a da zakone ove zemlje poštuje u meri u kojoj to sam odabere.
To mu je omogućila treća grana vlasti – izvršna. Slikanje sa predstavnicima investitora, ambasadorima zemalja iz kojih dolaze, zaklinjanje u večna prijateljstva. A gde su tu građani? Njihova životna sredina i njihovo zdravlje? Sve se pravda visinom prosečne plate, koja je možda viša nego u mnogim ruralnim delovima Srbije, ali ne tolika da bar delimično pokrije troškove lečenja nastalih od bolesti izazvanih zagađenjima. I da li uopšte ima tog novca koji može da kompenzuje nepovratno uništavanje životne sredine i zdravlja ljudi?
Autor je advokat, predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Peščanik.net, 15.02.2023.
EKOLOGIJA