Ovogodišnja božićna poslanica koju je pročitao poglavar SPC, a potpisali svi arhijereji iz zemlje i rasejanja, u suštini se u svom prvom delu ne razlikuje od tradicionalnih poslanica povodom Božića. Naglašava se i teološki se obrazlaže da je Božić dan mira koji poziva ljude na slogu i izmirenje. U poslanici, međutim, to uvek tako i bude, ima i tonova koji se tiču savremene društvene situacije i tu je najzanimljivije da oni pominju situaciju na našem raspetom Kosovu. U tom smislu taj deo podseća na izjavu patrijarha Irineja iz septembra ove godine, a skoro u svemu ponavlja saopštenje Sinoda koji se nedavno obratio istim povodom. Tu primećujemo jednu, za širu javnost zanimljivu pojavu, a to je da između politike državnog vrha, koja ide linijom pregovora sa kosovskim institucijama u nalaženju nekog rešenja – i stava Crkve da je Kosovo centralna tema i u sastavu, naravno, Srbije, postoji jedna vrsta raskoraka. I to za mene, taj raskorak ili jaz između Crkve i državnog vrha nije novina, ali zabrinjava me što taj jaz postaje sve veći i ne vidim kako će to uticati, odnosno bojim se da će to uticati na odnose države i Crkve u narednom period. Sa jednom napomenom, da naša Srpska pravoslavna crkva nije politička partija, ali je uticajan politički faktor u društvu i u politici države.

Ovu poslanicu potpisali su svi arhijereji, među njima i preosvećeni Nikanor banatski, i dovoljno je baciti pogled na opširan intervju koji je ovaj član Sabora dao beogradskom časopisu Pečat. On precizno određuje sve ove pojmove koji se spominju i u poslanici Njegove svetosti, predviđa da nas očekuju stradanja i iskušenja, naglašava da je narodna pamet uvek bila i sada je na Kosovu, i, važan momenat, da je opšti stav naše Crkve da su „goloruki ljudi na barikadama u pravu“, misli na ove na severu Kosova. Kao što rekoh, politika državnog vrha odudara od ovih stavova. U tom smislu bi ovaj intervju vladike banatskog Nikanora zasluživao poseban osvrt. Vladika nije, a nije ni naša Crkva, za promene u načinu služenja liturgije. Nije za novi kalendar, nije za Evropsku uniju kojoj država teži, jer, kaže, „Evropa ne zna za Boga“. Neki u Crkvi, kaže on, neće Justina Popovića ali, za sebe kaže, ja držim da je on stub naše crkve, mada sam na žalost ostao u manjini.

U tom smislu, ovogodišnja poslanica, iako nas pošteđuje patetičnih i krupnih reči, orijentisana je na neki način antievropski, jer se u Crkvi veruje da postoje druga rešenja osim onih koje forsira državni vrh. To su, po mom mišljenju, glavni akcenti ovogodišnje poslanice, koji ulivaju nešto nade, ali bude i dosta velike strepnje za budućnost.

Danas, božićni četvorobroj, januar 2011.

Peščanik.net, 07.01.2012.

KOSOVO
NOVE GODINE, BOŽIĆI I OSTALI DUPLIKATI

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.