Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ne znam kakav je bio u školi, ali predsednik Srbije baš često liči na one đake što sa dignuta dva prsta pokušavaju da profesorima izbiju oči i probiju uši onim nestrpljivim „znam ja, nas’nice, nas’nice, pitajte mene, znam ja!“. Nema on živaca da sačeka dok mu timovi formulišu rezultate istraživanja, kamoli da razrade strategiju komuniciranja i smisle slogane. Ne, mora on prvi da ushićeno najavi svoju novu kampanju „Srbija 2035 – ljubav i poštovanje“.

Čekajte, studenti ga pobeđuju time što, za razliku od njega i njegovih, pokazuju ljubav i poštovanje, pa će on koji je rekao: „Uništiću vas u celom svetu!“ sad da pobedi studente – ljubavlju i poštovanjem?!

Da se razumemo, dovoljno je strašno što predsednik neke zemlje uopšte izgovori da će pobediti svoje građane pa makar i na izborima, ali da zapreti i da će ih uništiti i to ne na izborima, pa još i u celom svetu, to je stvarno, ne znam ni koju bih reč upotrebila za to (znam, samo pokušavam da izbegnem tužbu po novom zakonu Zaštitnika građana).

No, nije da on nije vešt u izazivanju emocija, štaviše, to mu je jedini alat, problem je što je uvek bio uspešan samo u provociranju negativnih emocija, čak i prema sebi. Strah i mržnja na prvom mestu. Kad i govori o ljubavi, to je bezlično, on voli Srbiju kao takvu, voli je uvek, stalno i mnogo. Da, pa? Gde su tu ljudi? O ljudima se radi, zar ne? BDP nisu ljudi, EXPO nisu ljudi. Niko nije ponosan na Srbiju zbog njene politike, ali jeste zbog Noleta.

U jednom je ipak u pravu – emocija se ne pobeđuje raciom. Nije dovoljno da nekom kažete „nemoj da se plašiš“ ili „ma, pusti budalu, odljubićeš se“. Emocija se ne preinačuje informacijama. Zaljubljenom ne pomaže saznanje da je objekat njegove ljubavi nedostojan tolike patnje. I obratno – izgorelog niko ne zapali, što reče Jesenjin.

Ali se podaci bolje razumeju i lakše usvajaju ako su povezani sa emocijom, deca brže uče kad im je gradivo predočeno na zanimljiv i uzbudljiv način, odrasli duže pamte urađeno nego naučeno, turističke agencije ne reklamiraju destinaciju nego doživljaj.

Potencijalnom glasaču treba više od pukog podatka. Odavno svi sve znamo, čak i glasači vlasti, ali tek odnedavno nešto lepo i osećamo. Opozicione stranke i pokreti su dobacili do neke tačke i do milion glasača koji su na prethodnim izborima napravili racionalan izbor. Ali su i napredni radikali uvek imali svojih milion uprkos iracionalnom programu jer su igrali na jake emocije.

Jedinu razliku prave studenti i zato je predsednik Srbije opet oran da prekopira njihov pristup. More, ima da nas voli i brže i jače i bolje nego što se mi volimo sa studentima. Jeste da nismo naseli na njegove bake i deke koje plaču nad njegovim studentima koji hoće da uče, jeste da nismo empatisali sa njegovim ćacima pešacima koji prehodaše celu Srbiju od Kosova i izgubiše se u vrletima Vojvodine, ali kad on sad navali da nas voli, ima da se zaljubimo do ušiju. Ima, bre, da nas voli ko Bata Trokrilni Živojinović u Štefici Cvek. Nadajmo se samo bez čačkalice u ustima. I bez tigrastih gaćica.

Peščanik.net, 02.02.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.