Čin I: „Zabrana Kretanja Misli“
Scena: Soba sa zvučnim izolatorima. Tri stolice bez leđa. Svetlo samo odozdo. Na jednoj stolici sedi Kristal Met Dejmon, bez telefona. Inspektor čita papir. RTS Voditelj je na ekranu, ali niko ga ne gleda. Iz zvučnika povremeno dopire Vučićev glas. U uglu Senka piše po vazduhu. Krle sortira dokumente koji se dupliraju sami od sebe. Milan Antonijević sedi u samom ćošku, objašnjava nešto što niko nije pitao.
Inspektor: Gospodine… Dejmon.
Kristal: To je pseudonim.
Inspektor: Pseudonim je stav.
Stav je pozicija.
Pozicija je pretnja.
Kristal: Objavio sam samo broj telefona.
Inspektor: A broj…
… je niz.
A niz…
… je narativ.
Vučić: (glas iz zvučnika)
U zemlji sa tradicijom…
… brojevi ne smeju da zvone bez blagoslova.
RTS Voditelj: (na ekranu, uvređeno, prenaglašeno)
Poštovani gledaoci…
zbog brutalne blokade…
… ove godine nećemo moći da vam prenesemo svetu liturgiju.
Ovo je udar na veru, na hrišćanstvo, na naš signal.
Zato, u nastavku programa…
… uživo prenos razapinjanja studentskih lidera na krst. Ekskluzivno iz redakcije Informera.
Kristal: Znači, sad ne smem ni da idem na miting?
Inspektor: Zabranjeno vam je okupljanje, deljenje, lajkovanje, tagovanje i prisustvovanje.
Zabranjen vam je osećaj pripadnosti.
Na osnovu… atmosfere.
Krle: (uzima papir i šapuće)
Ovde stoji: „Dotični je pratio više od 12 naloga sumnjivog tona.“
Takođe: „Koristio je reč ’liturgija’ ironično.“
Senka: (zapiše u vazduhu)
Zabranjeno mu je da se smeje ako nije siguran zašto.
Kristal: A šta smem?
Inspektor: Da sediš.
Da ćutiš.
Da zračiš neutralnošću.
Vučić: (glas iz zvučnika)
Neutralni građanin je temelj demokratije.
Kristal: A rektor?
Inspektor:Priveden.
Na Veliki petak.
U svojstvu…
… ikone koja se pomerila.
Senka: Danas su privedeni i rektor i pseudonim.
Obojica u svojstvu… svetogrđa.
Krle: Zato što se pomeraju.
A narod voli da ikone stoje.
RTS Voditelj: (ekran zamrzne u grimasi kukanja)
Naš studio je pretrpeo emocionalni napad.
Kada ne možemo da prenesemo liturgiju, mi…
… mi gubimo duhovni ton!
Ali nastavljamo da izveštavamo.
Sledi emisija „Zapevani Vaskrs u krevetu u troje, u dupe. Uz šamaranje. Otvorenom pesnicom. Jer ne ostaju modrice.“ iz studija PINK.
Kristal: Mogu li makar da napišem molbu?
Inspektor: Možete.
Ali je morate poslati preko naloga koji vam je ukinut.
Kristal: Znači… ne mogu.
Inspektor: Ne.
Ali bilo bi lepo da pokušate.
Milan Antonijević: (ustaje, obrati se praznoj sobi)
Moramo razumeti da je pozivanje na odgovornost zapravo zaštita institucija.
Ako se niko ne pozove, to izgleda kao slabost.
Ako se pozove pogrešan čovek, to bar pokazuje snagu.
A ako se pozove iko na Veliki petak…
… to samo potvrđuje sekularnost.
Vučić: (iz zvučnika, nežno)
Sutra ćemo izveštavati o današnjem miru i nepostojećim uspesima, nikome.
(Tišina. Svetlo pulsira. Kristalu Met Dejmonu oduzimaju stolicu. Sedi na nečemu što se ne vidi. Senka beleži vreme koje nije proteklo. Zavesa ostaje da visi, kao nalog bez objašnjenja.)
Čin II: „Cvjetnaja Jeres“
Likovi: Patrijarh Porfirije, Vladimir Vladimirovič Putin, Tumač bez jezika, Ikona na točkićima, Činovnik sa kadionicom bez dima, Aleksandar Vulin (ljubomoran, nepozvan), Aleksandar Vučić (uključen video-linkom iz budućnosti)
Scena: Prazna sala sa 300 praznih stolica. Na plafonu – ikona sa licem Putina. U sredini stakleni sto. Putin sedi. Ne pomera se. Patrijarh stoji, nosi mitru veću od glave. Tumač šuti. Ikona se kotrlja. Činovnik drži kadionicu iz koje izlazi pelin. Vrata škripnu – ulazi Vulin, obučen kao monah, ali u crnoj uniformi. Gleda besno. Na zidu se pojavljuje ekran: Vučić, 20 godina stariji, sa ordenom u obliku nule, javlja se iz budućnosti.
Patrijarh: (glasom koji hrapavi dok govori, preplićući jezike)
Dara-goj Vlad-i-mir Vlad-i-miro-vič… ja došao iz Beograd… došel sa liturgija direktno… u Hristos… u avion… u vas.
No… u Srbiji… sada… kako vi kažet… revolucija… cvjetnaja!
Obojena bez pokajanja, bez poklonjenja, bez patrijaršija!
Putin: (ništa ne kaže. Oči blago svetlucaju kao staklene ribe.)
Patrijarh: Studenti ne znaju post, znaju TikTok!
Oni piju boje i slobodu… ne sveto vino!
Viču „sloboda!“, ali sloboda bez kanona jeste haos liturgijski!
Tumač: (ništa)
Patrijarh: Cvjetnaja… eto…
Etaja samaja satanica u Panteon paleta!
Duga bez oblaka!
Mi ne možemo služiti vaskrs u duginim čarapama!
To je hereska moda!
Ikona: (zvonce)
Patrijarh: U manastiru mi imamo tri boje:
zlato, vino i pepeo.
Sad mi farbaju moja kelija pink!
Sveti Sava – skateboarding po hodniku!
Činovnik: (kadi pelinom u prazno)
Gospodi… pomiluj sve što sija van zlata!
Vulin: (iz ćoška, zavidi)
Zašto on priča Putinu!?
Gde je moj poziv?
Ja sam više ikonografija nego on!
Zovem se Aleksandar! On se zove Porfirije!
To zvuči kao deterdžent!
Vulin: (gricka molitvenik)
Ja bih znao da kažem Putinu: „Cvjetnaja? Njet! Samo krv crvena, sa devet sveća i topom i tenkom u pozadini!“
Putin: (tiho, kao iz podzemne crkve)
Važno je… da se boje ne mešaju… bez dozvole patriotske komisije.
Ikona: (počinje da svira „Oj, Kosovo“ unazad, u 7/4 taktu)
(Osvetljenje se menja. Ispred Putina podiže se stakleni cilindar s nepoznatom tečnošću. U njega se polako spušta pas. Tečnost treperi. Pas počinje da se davi.)
Putin: (miran, obraća se tiho i ravno)
Pas može disati, ali ne može izaći.
Zato što slušanje… jeste uslov opstanka.
(Ekran se uključi. Na njemu: Vučić, nasmejan, u futurističkoj uniformi boje tamnog fondanta. Iza njega – proslava Dana pobede nad fašizmom, 2049. godine. Orkestar svira tihu verziju „Marseljeze“ bez tona.)
Vučić: (obraća se preko video-linka)
Dragi Vladimire… čestitam ti na eksperimentu.
Ja u Srbiji pokušavam slično – sa glasačima.
Svi mogu da dišu… ali ne znaju kad da izdahnu!
Patrijarh: (gleda ekran kao ikonu)
On je prorok! On ima svetlo u očima koje ne trepće!
Vučić: (veselo)
Znaš, ponekad poželim da sam pas.
Bar bih znao da ne lajemo više… samo kad treba!
Putin: (klimne, gotovo očinski)
Zabeležićemo. Za edukativne potrebe.
Vulin: (plačnim glasom)
Ja sam i pas i prorok, ali niko me ne pusti u tečnost!
Tumač: (zapiše u prazno)
Demonstracija je uspešna.
Pas potvrđen kao metafora.
Patrijarh: Molim vas gospodin predsednik… dajte izvoz mraka.
Kontejner tame.
Da osenčimo ove studente. Cvjetnaje.
Tumač: (šapatom, grleno)
Ova rečenica… ne može se ni pomisliti… a kamoli prevesti.
Putin: (ne trepće)
Zabeležićemo. U dosije „paraliturgijskih impulsa“.
Patrijarh: Blagodarim, braćo. Vraćam se u Srbiju… sa blagoslovom… i tamom… u ručnom prtljagu.
(Tišina. Svetlo nestaje. Na ekranu se pojavljuje tekst: „CVJETNAJA: DOKUMENT NEPOTPUNO ZAPISAN“. Ikona se sama zakotrlja kroz zatvorena vrata. Zavesa ne pada – samo neko gasi svetlo iz navike.)
Čin III: „Let bez rođenja“
Scena: Ogromna aerodromska čekaonica. Na plafonu vise tri natpisa: „Srebrenica?“, „Kosovo?“, „Skromnost na privatnom letu“. Avion za sahranu pape (cena: 65 miliona) stoji sa upaljenim motorima. Jedan sto u sredini. Sa jedne strane studenti, sa druge botovi. Pored stola – mikrofon bez kabla. Vučić stoji pored aviona, sa koferom koji svetli u ritmu pulsa.
Bot 1: (vrišti)
Gde si bio devedeset pete!?
Student: (rođen 2004.)
Nisam još bio!
Bot 2: Još gore!
Nisi bio, a nisi ni osudio!
Bot 1: (tresući se)
Izjasni se odmah!
Srebrenica je pitanje tvoje sadašnjosti!
Student: (bojažljivo)
Ja… znam za Srebrenicu.
Ali nisam bio tamo.
Nisam bio nigde.
Bot 2: Neznanje je saučesništvo!
(Tumač bez jezika podiže tablu na kojoj piše „Ćutanje je priznanje.“)
(Vučić prilazi. U ruci mu avio kartu za Rim, zlatnu.)
Vučić: (glasom kao večernje vesti)
Idem na sahranu Pape.
U duhu skromnosti – letim avionom od 65 miliona evra.
Činovnik za avion: (dodaje tiho)
A kupili smo ga u znak odanosti svetim vrednostima… i savršenoj kabinskoj tišini.
Student: (šapatom)
A šta je sa 16 mrtvih pod nadstrešnicom i šta o tome misli novi premijer?
Bot 1: (ignoriše)
Ne prebacuj temu!
Ti si mlad!
Samim tim – sumnjiv!
Student 1: Ali nadstrešnica je pala nedavno…
Bot 2: (nervozno)
Nema veze!
Bitno je šta nisi video devedesetih!
Vučić: (klima glavom)
Mi pamtimo šta nismo znali.
To nas čini velikim.
Ministar Objašnjenja: (uskače)
Nadstrešnica je pala zbog pogrešne upotrebe gravitacije.
Nema krivca kad je kriva fizika!
Putnik bez destinacije: (zamišljeno)
A ako sve padne… ko će da sahrani sećanje?
Vučić: (podiže ruku teatralno)
Ja letim – da sahranim veru u skromnosti!
Sa tapaciranim sedištima!
U boji skromnosti!
(Tumač bez jezika pokušava da prevede, ali samo piše: „Pokrivanje praznine luksuzom.“)
(Avion zviždi. I dalje stoji. I dalje se ne pomera.)
Bot 2: (dere se)
Ako si potpisao priznanje Kosova u vrtiću, nisi patriota!
Student 2: Ali ja tada nisam bio rođen.
Bot 1: Još gore!
Dvojna krivica: Nisi rođen – nisi se izjasnio!
Vučić: (obraća se avionu)
Papu ispratiti s poštovanjem!
Studentima – revizija moralne odgovornosti!
(Avion zuji. Niko ne ulazi.)
Putnik bez destinacije: (tiho) Gde letimo kad su piste zaboravile putanje?
Vučić: (ponosno) Letimo u prošlost…
… ali u privatnim avionom boljim od poslovne klase!
(Svetla trepere. Avion upali motore. Ništa se ne pomera. Samo vazduh počne da miriše na prašinu. Tišina.
Tumač podiže karton: „Diskusija uspešno obustavljena.“
Zavesa pokušava da padne. Ostaje da visi.)
Čin IV: „Svi smo disali, pas je ostao“
Scena: Crveni trg iz snova. Stolice ne dodiruju tlo. Putin sedi, nepomičan. Vučić pokušava da sedne između Partizana i Četnika. Kusturica zapisuje na vlastito čelo. U sredini, u staklenoj komori: PAS. Pluta u gustoj tečnosti. Diše. Ne mrda. Gleda svakog od njih. Njegovo disanje je jedini ritam koji postoji.)
Pas: (mirno, bez pomeranja usta)
Vi ste me gledali. Svi ste. I niko nije pitao, zašto sam ostao?
Vučić: (stoji, kao da se pravda)
Nisam znao… Da je dopušteno… da se pita.
Putin: (bez pokreta) Pitanje je oblik slabosti.
Pas je disao, to je bio znak lojalnosti.
Kusturica: (veselo, zapisuje) Savršeno! U mom filmu, ako mi date novac, pas nikad ne umre. Samo ostane. Kao parabola bez posledice.
Partizan: (zuri u psa) Mi smo disali u blatu.
On diše u providnom. Ko je stvarniji?
Četnik: (mrmlja) Meni liči na monarhiju.
Pas: (glas jača, ali ostaje bez emocije)
Ja sam pas koji ne traži izlaz.
Vi ste ljudi koji ne traže smisao.
Vučić: (glasom narodnog reportaža)
Ja sam uvek bio na strani onih koji su disali.
Pas: I nikad na strani onih koji su pokušali.
Putin: Pas nije napustio tečnost. Zato je pobedio.
Kusturica: Ali ko je gledalac?
Pas: Gledalac je uvek poslednji koji diše. I prvi koji zaboravi.
(Tišina. Disanje se pojačava. Pas se ne miče, ali svi znaju da ih gleda.)
Vučić: (razgleda prostor, kao da bira stranu) Da sednem… između njih. Samo dok ne krene sledeća kamera.
Partizan: Tebe nije briga ko je pobedio.
Samo da ne ispadneš da si bio s pogrešnima.
Četnik: Ti pamtiš u zavisnosti od rejtinga.
Pas: Ti si bio u verziji ovog mesta koju ćeš izabrati kad vidiš kako su ljudi reagovali.
Vučić: (pogleda negde između neba i podneva)
Ja sam za istinu.
Ali ne odmah.
Da se vidi kako će se primiti.
Da joj, ako zatreba, promenimo kraj.
Pas: Ti si disanje…
koje čeka saglasnost.
Vučić: Moj stav je fleksibilno pamćenje.
(Tišina. Pas diše. Putin ne trepće. Kusturica zapisuje na etiketu prazne flaše. Zavesa ne pada. Podiže se plafon.)
Putin: Kad pas diše, a vi ćutite, sistem funkcioniše.
(Zavesa se ne spušta. Umesto toga: prostor oko njih postaje gust. Publika diše u istom ritmu kao pas. Niko ne zna zašto.
Na ekranu: „Disanje zabeleženo. Pokret nije zatražen.“)
Čin V: „Pobedi Albaniju, da ne pitaju za Kosovo i školarinu.“
Likovi: Vučić, Siniša Mali, Student, Piksi (na ekranu)
Scena: Trg u Nišu. Na jednoj strani – bina sa ekranima: „Novi Pokret“. Na drugoj, studenti, tišina na transparentima. Iznad, ogromni ekran sa Piksijem, koji klima glavom u tišini, dok publika čeka značenje. Kamera se polako kreće između dva sveta koji se ne prepoznaju.
Vučić: (pod reflektorima, obraća se i kameri i praznini)
Dragi moji,nisam ovde zbog stranke.
Ponosan sam ja na SNS,
ali… vreme je.
Za nešto novo.
Za one koji nisu u SNSu. Jer…
(kratka pauza)
…biti u SNSu je sada novčani, ali više nije politički kapital.
Student: (iz mase, glasno)
Ali šta je novi pokret ako je isti čovek?
Vučić: To je kao kad gledaš istu osobu s druge strane ekrana.
Nije više ista.
Sad ima kontekst.
Pokret.
Dublji od pravca. Tih.
Ali siguran.
Kao procenat za izradu statičkog proračuna obnove nadstrešnice koji nikad nije postojao,a ipak je već završio u ofšoru.
Znači da postoji.
Vučić: (drži mikrofon, ali kao da govori direktno mozgovima)
Dragi moji, Pre mene su krali.
Svi su krali. Oni.
Koji? Ne znam.
Ali znate na koga mislim. Na one pre mene.
Student: Ali… mi smo rođeni kad si ti već bio na vlasti.
Vučić: Upravo.
Znači, ja sam vas zaštitio.
Znači, treba da mi zahvalite.
Student: A vi… ne kradete?
Vučić: Mi ne krademo.
Nama ne treba.
Jer nama… prijatelji plaćaju školu deci. Iz ljubavi.
Iz preduzetničke brige za obrazovanje.
To je moderna solidarnost. Srbija 4.0.
(Ulazi Siniša Mali, šeretski.)
Siniša Mali: Da budem precizan…
u mom slučaju…
prijatelj sam bio i sam sebi.
Jer prijatelj sebi možeš biti i ti sam, ako si dovoljno povezan.
Sa sobom. I sa ofšor zonama.
Student: I to nije sukob interesa?
Siniša Mali: Naprotiv.
To je sukob uverenja.
A u ovoj zemlji, uverenja su privatna stvar.
Vučić: (kao da najavljuje proročanstvo)
I zato, sada, više nego ikad,
molim vas… (glas postaje oštar, okreće se ka ekranu)
Piksi!
(Piksi klima glavom na ekranu i kiselo se smeši.)
Vučić: Piksi! Moraš da pobediš Albaniju.
Zato što… ako ih pobediš…
niko neće primetiti…
da Kosovo više nije…
(kratka pauza)
… kako da kažem… zvanično.
Student: Znači, fudbal kao pokriće?
Vučić: Ne.
Fudbal kao teritorijalna nostalgija.
Piksi: (iznenada progovori sa ekrana, tiho, zbunjeno)
Ali… igra se u Tirani?
Vučić: Još bolje.
To je kao da smo već ušli.
Samo pobedi.
Sve drugo… ćemo srediti u grafikonima.
Vučić: I još nešto.
Za te… nastavnike. Profesore (izgovara sa gađenjem).
Uzimate platu, a niste ni firmu otvorili.
Nema para za one koji misle naglas.
Država ne plaća sumnju.
Da vredite, neko bi vam već uplatio.
Kao Siniši.
Ako ste zaista učili školu, znali biste gde se znanje parkira na Devičanskim ostrvima.
(Zavesa čeka tačno šesnaest minuta)
Čin VI: „Univerzitet u zoni bez signala“
Likovi: Đuka, entuzijastični predlagač, Milan Antonijević, pravnik koji racionalizuje apsurd, Vučić, predsednik koji optužuje, Student, simbol otpora
Scena: Prazna pozornica. U sredini stoji maketa univerziteta od stiropora. Iznad, ekran prikazuje Vučića u direktnom prenosu.
Đuka: (drži planove u rukama)
Predlažem da zatvorimo stari univerzitet.
Na njegovom mestu, sagradićemo novi, na lokaciji gde se gradi Expo.
Biće to Univerzitet budućnosti, bez nepotrebnih pitanja.
Milan Antonijević: (na telefonu, tvituje)
Profesori i studenti ne treba da se zavaravaju.
Ovo je zaista moguće.
U zemlji gde je realnost fleksibilna, sve je moguće.
Student: (zbunjeno)
Ali… šta će biti sa znanjem? Sa učenjem?
Đuka: Znanje je precenjeno.
Važno je da se zna ko zna.
A mi znamo.
(Ekran se uključuje, Vučić se obraća naciji.)
Vučić: (ozbiljno)
Alek Kavčić, koji je donirao udžbenike deci, …
…je strani agent.
Nećemo dozvoliti da se naša deca truju tuđim idejama u tuđim knjigama.
Student: (tiho)
Ali… to su bili udžbenici matematike.
Vučić: (ignoriše)
Svi koji pokušavaju da pomognu bez dozvole države, rade protiv nje.
Đuka: (daje sam sebi injekciju)
Ovo je Ozempic.
Pomaže mi da smanjim kilograme.
Kao što ćemo mi smanjiti broj nepotrebnih fakulteta.
Milan Antonijević: (tvituje)
Smanjenje je znak napretka.
Manje je više.
Više je manje.
Sve je relativno.
Student: (očajnički)
Ne možemo učiti u zoni bez smisla!
Đuka: (blago)
Zato će diploma stizati pre predavanja.
Da se ne stvara zabuna.
Ko bude ćutao, biće automatski ocenjen.
Ko pita, pada ispit.
Student: Ali… o čemu ćemo pisati? O čemu ćemo misliti?
Đuka: Ne moraš ništa da pišeš.
Pisaćeš nešto što je već napisano.
Ako može Siniša…
(kratka pauza)
… da doktorira o uzgajivačima pamuka u zemlji bez pamuka, možeš i ti.
Samo izaberi oblast. Koja ne postoji.
Milan: (nežno, kao pamuk)
I nepostojeće oblasti traže stručnjake!
(Tišina. Student pokušava da govori, ali glas mu ne izlazi. Na ekranu se pojavi jedna reč: „Odbranjeno.“ Bez konteksta. Bez tela. Bez komisije. Bez sadržaja. Svetla ostaju uključena. Zavesa ne postoji. Publika ne zna da li da aplaudira ili da podnese zahtev.)
Peščanik.net, 27.05.2025.
Srodni linkovi:
Raša Karapandža – Čekajući Vučića, drugi deo
Raša Karapandža – Čekajući Vučića
NADSTREŠNICA
